Halo govornice su jedno vreme bile efikasno i inovativno rešenje, ali su reklo bi se, upale u mini tranziciju, ekspanzijom mobilnih telefona. Kao preko noći, „odsekli“ smo kablove žičnih telefona bilo kućnih ili javnih i „mobilisali“ se. Najpre je mobilni telefon bio privilegija biznis klase da bi ga danas, u 2012.godini nosili svi -od školaraca do penzionera. U isto vreme – „Halo“ govornice u toku meseca ne prenesu gotovo nijedno HALO….
Jedan broj govornica nije uopšte u funkciji jer su na mesto za ubacivanje kartica ubačeni papiri, a one koje baš nisu imale sreće u susretu s vandalima – ostale su bez slušalica. Još jedna potvrda i lekcija o nepostojanju opšteg i kućnog vaspitanja. Koga briga, komuniciramo mobilnim telefonima…Ali nije tako.
Danas se na glavnom trgu našeg grada, glavnog banatskog, odvila scena u kojoj bi se mnogi od nas(koji ne čupamo slušalice s govornica)postideli. Stariji gospodin, pritom stranac, najpre je u obližnjoj trafici uredno kupio karticu za automat Halo govornice a onda petnaestak minuta bezuspešno pokušavao da bar na jednom od tri spojena automata uspostavi vezu. I tako od jedne do druge, prve pa treće govornice ali uzalud. Na kraju je na lošem srpskom, vidno iznerviran, sebi u bradu govorio „takva zemlja, takva zemlja“… Udaljio se od govornica, sa saznanjem da je bacio pare za karticu a da pritom nije uspeo da obavi razgovor.
Situacija govori i o tome da se kontrola o ispravnosti govornica takođe ne vodi. Govornice kod železničke stanice odavno „planduju“ bez slušalica, prašnjave i otužne. A mogle bi i dalje da služe. Mogle, da nema dela građana na čijoj se „listi za odstrel“ nalazi i ono što jeste i ono što nije upotrebljivo. I baš kako stranac kaže : „…takva zemlja…“
Leya81
.gif)
.gif)
