Gradska toplana pokušava da reši problem duga prema Srbijagasu

O javno-privatnom partnerstvu u poslednje vreme govori se intenzivno. Reč je o saradnji javnog i privatnog sektora s ciljem da se obezbedi finansiranje, izgradnja, rekonstrukcija, upravljanje ili održavanje infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja, kao i pružanje usluga od javnog značaja. JKP Gradska toplana je od 2013. do sada uradila dva ovakva projekta. O kakvim je projektima reč i o tome kakva je njihova sudbina razgovarali smo sa Melanijom Lojpur iz JKP Gradska toplana.

I love Zrenjanin: U poslednjih nekoliko godina JKP Gradska toplana je uradila dva projekta o javno-privatnom partnerstvu. O čemu je tačno reč?

Melanija Lojpur: Prvi projekat napisan je 2013. godine i odnosio se na proizvodnju toplotne i električne energije iz biogasa. Naime, te godine grad Zrenjanin je učestvovao u programu “PSO-M” koji je raspisala Vlada kraljevine Holandije. Program se odnosio na održivi ekonomski razvoj putem poboljšanja energetske efikasnosti korišćenjem obnovljivih izvora. Ovaj program podrazumevao je podsticaj zajedničkog rada javnog i privatnog sektora. JKP Gradska toplana je bila u ime grada označena kao korisnik ovog projekta. Vlada kraljevine Holandije obezbedila je donaciju od 729.000 evra u opremi za rad pogona. Nažalost, iako je Republička komisija za javno-privatno partnerstvo pohvalila projekat, privatni partner nije obezbeđen. Tako ovaj projekat nije bio realizovan. Zato je Vlada kraljevine Holandije preusmerila sredstva.

Gradska toplana je 2016. bila u blokadi više od 210 dana

Drugi projekat javno-privatnog partnerstva napisan je iz potreba finansijske konsolidacije JKP Gradska toplana. U periodu grejne sezone 2008/2009, kada je cena prirodnog gasa skočila za 60% JKP Gradska toplana nije dobila tražene cene od strane tadašnje lokalne samouprave. To je posledično dovelo do stvaranja velikog duga prema JP Srbijagas. Ovaj dug povlačio je i visoke kamate, što je rezultiralo dugom od oko 600.000.000,00 u 2016. godini. Tada smo bili blokirani od strane JP Srbijagas u više navrata u trajanju preko 210 dana. Iako smo kao preduzeće radili na stalnom smanjenju ovog duga, nismo uspeli da ovaj problem rešimo u celini. To je podrazumevalo da je neophodno razmišljati strateški i u okvirima zakonskih mogućnosti, kako bi se ovaj problem rešio.

Prva solucija bila su bespovratna sredstva od strane grada Zrenjanina, koja grad nažalost nema. Drugo rešenje podrazumevalo kreditno zaduženje JKP Gradska toplana. Kredit nismo dobili, ali smo zato na raspolaganju imali još dve opcije. Javno-privatno partnerstvo ili predaju gasne mreže preduzeću Srbijagas. Obe ove opcije su sada otvorene i čekamo njihov dalji razvoj.

JKP Gradska toplana nije plaćala treća lica za pisanje projekata

I love Zrenjanin: Vi ste jedno od retkih javnih preduzeća koje je ove projekte samostalno radilo. Koliko je to važno za JKP Gradska toplana?

Melanija Lojpur: Izuzetno je važno napomenuti da smo oba projekta napisali angažujući sopstvene resurse, bez upošljavanja lica ili preduzeća sa strane. Tim koji je radio na pisanju i oblikovanju projekata sastoji se od zaposlenih u JKP Gradska toplana (izvršni direktori, rukovodioci sektora i službi), a koji su svojom stručnošću, dugogodišnjim iskustvom i sposobnostima da odgovore na zahteve vremena, omogućili da aktivno i strateški rešavamo problem koji nas prati ne samo deset, već i znatno duži niz godina. Mi smo jedno od retkih javnih preduzeća u republici koje ima dva odobrena projekta od strane Komisije za javno-privatno partnerstvo. To nas čini odgovornim preduzećem koje brine o javnom interesu. Nama je od presudne važnosti stav i držanje zaposlenih i rukovodstva u kome se ogleda spremnost da aktivno, anticipativno i efikasno rešavamo probleme koji se ne tiču samo nas kao preduzeća, već pre svega naših korisnika zbog kojih mi i postojimo.

Projekat korišćenja biogasa za proizvodnju struje i toplotne energije je realizovala druga kompanija

I love Zrenjanin: Šta se dogodilo sa projektom proizvodnje toplotne i električne energije iz biogasa?

Melanija Lojpur: Nažalost, privatni partner za realizaciju projekta nije nađen, što je rezultiralo da donacija Vlade kraljevine Holandije ode u druge ruke. Međutim, budućnost ovakvih projekata je izvesna i biće ih sve više, te je iz tih razloga neophodno razmišljati strateški i usmeravati snage i kapacitete samog okruga u tom pravcu. To podrazumeva olakšavanje i ubrzanje određenih procedura, što veće informisanje svih aktera i naravno mnogo bolju umreženost privatnog i javnog sektora. Na taj način bismo svi zajedno radili na poboljšanju uslova života, standardu građana, energetskoj efikasnosti kao načinu uštede i odgovornog odnosa spram životne sredine. Tako bismo počeli odgovorno da se odnosimo prema budućnosti i generacijama koje dolaze.

I love Zrenjanin: Da je projekat zaživeo ko bi sve i kakve koristi imao od njega?

Melanija Lojpur: Što se koristi od projekta vezanog za biogas tiče, korist se svodila primarno na demonstriranje mogućnosti saradnje privatnog i javnog sektora. Ali i uvođenja prakse, na mala vrata, korišćenja obnovljivih izvora energije, što u svakom smislu treba da predstavlja imperativ Republike Srbije.

Predlog za koncesiju na proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom i gasom

I love Zrenjanin: Šta tačno predviđa projekat javno privatnog partnerstva u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotom energijom?

Melanija Lojpur: Verovatno mislite na drugi projekat, na koji smo dobili saglasnost Komisije za javno-privatno partnerstvo. Ovaj projekat JPP-a predstavlja koncesiju kojom se na upravljanje predaje proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom i distribucija i snabdevanje prirodnim gasom, privatnom partneru na 20 godina. Privatni partner imao bi obavezu da otplati dug prema JP Srbijagas, kao i da izmiri naše kreditno zaduženje prema KfW banci, kojim smo ušli u program rehabilitacije daljisnkog grejanja u Republici Srbiji. Takođe, predaja preduzeća na upravljanje privatnom partneru podazumeva da bi cene teoplotne energije i prirodnog gasa i dalje bile regulisane propisima kao i do sada, što zasigurno najviše interesuje vase čitaoce.

Isto tako, ugovorom koji bi se potpisao sa privatnim partnerom, podrazumevalo bi se da nivo efikasnosti preduzeća nakon isteka perioda upravljanja bude na sličnom ili višem nivou na kome je danas. To podrazumeva da privatni partner ima obavezu ulaganja u tehničku i tehnološku modernizaciju u period upravljanja, kao što ima obavezu formiranja cena u skladu sa zakonskim i podzakonskim propisima – što su dve, za čitaoce, sigurno najvažnije činjenice. Projekat JPP, sada stoji pred narednim korakom, a to je raspisivanje konkursa za izbor privatnog partnera, jer čekamo mišljenje Vlade na ugovor sa JP Srbijagas kojim bi se rešio problem finansijske konsolidacije preduzeća.

I love Zrenjanin: Zbog čega ste uradili ovaj projekat?

Melanija Lojpur: Osnovni razlog našao se u potrebi da se reši finansijska situacija JKP Gradska toplana. Ovo je bio jedan od mogućih puteva, a mi smo u rešavanju problema finansijske konsolidacije uzeli aktivno učešće.

O tome kako će biti rešen dug prema Srbijagasu odlučivaće vlada

I love Zrenjanin: Od čega zavisi da li će distributivna mreža biti predata Srbijagasu ili će se dati u koncesiju?

Melanija Lojpur: Odluku će doneti Vlada Republike Srbije. Odnosno razrešenje dalje situacije sa dugom prema JP Srbijagas biće u rukama vlade i grada kao našeg osnivača. Ukoliko se dobije “zeleno svetlo” na ugovor sa JP Srbijagas, to znači da se distributivna mreža prirodnim gasom predaje javnom preduzeću koje će biti u mogućnosti da u istu ulaže. Za JKP Gradska toplana to znači finansijsko konsolidovanje.

I love Zrenjanin: Ukoliko projekat davanja koncesije dobije zeleno svetlo, šta će to značiti za JKP Gradska toplana, a šta za korisnike usluga ovog preduzeća? Ima li razloga da strahuju da će biti problema sa isporukama?

Melanija Lojpur: U slučaju da se ne dobije saglasnost vlade na ugovor sa JP Srbijagas ući će se u realizaciju JPP-a, što u svakom smislu ne bi trebalo da stvara bojazan kod naših kupaca. Naime, ugovor koji bi se potpisao sa privatnim partnerom podrazumeva da je privatni partner dužan da dostavi Program kojim se jasno definišu svi uslovi isporuke toplotne energije i prirodnog gasa, kao i cenovnik usluga koji mora da bude odobren od stane Gradskog veća Zrenjanina. Zakonski i podzakonski akti biće primenjivani, bez obzira što privatni partner preuzima upravljanje delatnostima. Urađeno je sve kako bi se zaštitili interesi naših kupaca, jer je reč o delatnosti od opšteg, odnosno javnog interesa.

JKP Gradska toplana ima 800 km gasne mreže koju treba obnoviti

I love Zrenjanin: Postoji li računica kolike su investicije potrebne za obnavljanje mreže za distribuciju prirodnog gasa?

Melanija Lojpur: Situacija sa istom nije kao što je na sistemu daljinskog grejanja, koja je u potpunosti “dotegnuta”. Sistem daljinskog grejanja odlično funkcioniše, modernizovan je i svake godine radimo na poboljšanju. Ostalo je još nekoliko lokacija u gradu na kojima treba izvršiti rekonstrukciju, odnosno zamenu starih cevi novima, ali to predstavlja veoma mali deo u odnosu na sve ono što smo do sada uradili. Gasna mreža, nažalost, usled ekonomske situacije zadnjih decenija nije bila investiciono “zalogaj” koji smo mogli uzeti. Reč je o 800 km mreže, koju u stalnom dugu prema JP Srbijagas od sezone 2008/2009, nismo mogli finansijski i investiciono da održavamo kao što je to bio slučaj sa daljinskim grejanjem.