Gorući problem: Građani se žale na dužinu čekanja na pregled

U skladu sa Zakonom o pravima pacijenata, Zrenjanin poslednjih godinu i po dana ima savetnika za zaštitu prava kom se uglavnom obraćaju nezadovoljni pacijenti kivni na nepravilnosti u zdravstvenim institucijama u gradu i na nemogućnost da ostvare svoja prava.

Funkciju savetnika za zaštitu prava obavlja Marko Stanimirović koji već na početku razgovora otkriva da Zrenjanin i dalje ima stari problem – duga čekanja pacijenata na pregled, višečasovna ili višemesečna, u zavisnosti od prirode pregleda. Iako se pacijenti najvećim delom žale na primarnu zdravstvenu zaštitu, ima slučajeva pritužbi i na privatnu praksu.

– Građani se uglavnom žale na nedostatak lekara opšte prakse, odnosno na to što provode sate u čekaonicama kada odu po redovne terapije i na preglede kod svog izabranog lekara. Tu je situacija generalno i najlošija jer lekari odlaze da li u penziju, na specijalizaciju ili nekim drugim razlogom, a to mesto ostaje prazno, ne popunjava se novim kadrom. Broj lekara je sve manji, a broj pacijenata sve veći, priča Stanimirović.

Nedostatak lekara je sistemski i problem države, koji savetnik za zaštitu prava pacijenata ne može da reši, ali postoje i oni problemi na koje se pacijenti žale, a koji se brzo rešavaju.

– Pacijentima mogu da pomognem u situacijama kada određeni lekar iz nekog razloga ne želi da im izda uput ili da zakaže pregled, mogu da ih posavetujem na koji način da obave pregled u najkraćem roku i na kom mestu, ili da ih uputim kako da dođu do rešenja problema ukoliko se desi neka povreda ili nesavesnost u lečenju.

Oblast zaštite prava pacijenata regulisana je sa 150 propisa. Stanimirović dnevno dobija oko 5 do 6 poziva, a ima dana kada je taj broj znatno veći.

Neki problemi se vrlo često mogu rešiti i bez odlaska kod savetnika za zaštitu prava. Građani se mogu žaliti šefovima odeljenja odnosno načelnicima, a u pojedinim institucijama kakva je Opšta bolnica „Đorđe Joanović“, direktno se mogu obratiti njihovom pravniku.

– Što se tiče same procedure obraćanja, ona je opisana u samom Zakonu o zaštiti prava pacijenata i ne razlikuje se u praksi, osim što se trudim da skratim rokove koji su tamo naznačeni. Stranka dolazi i podnosi prigovor tako što će reći šta smatra povredom svog prava, ukoliko postoji nešto što je stvarno povreda, uzimam izjavu za zapisnik i od tog momenta počinje zakonska obaveza da u roku od pet dana rešim problem. Neke stvari mogu da rešim i odmah telefonskim putem, i tu nema čekanja. U najgorem slučaju, jedan dan po uzimanju izjave odlazim na teren u ambulantu, bolnicu ili drugu ustanovu i tada uzimam izjavu od ovlašćenog lica, nakon čega dolazi do rešavanja problema, kaže Stanimirović.

Na pitanje da li su pacijenti uvek u pravu, savetnik kaže da nije svaki prigovor koji stranka izrekne osnovan i istinit.

– Ukoliko jeste, zakonski je rok da tri dana od momenta kada dostavim svoje mišljenje rukovodiocu te ustanove, on po tome i postupi.