 (1).gif)
Jedan od osnivača MENSE u Srbiji dr Ranko Rajović godinama unazad na svojim predavanjima, radionicama namenjenim roditeljima, vaspitačima, učiteljima i nastavnicima upozorava na negativne posledice nedovoljne fizičke aktivnosti kod dece. On takođe smatra da se deci mora ograničiti sedenje za kompjuterima, igranje igrica na mobilnim telefonima, a da bi u školama glavni predmeti trebalo da budu likovno, muzičko i fizičko. I pored dobronamernih i korisnih saveta, današnja generacija osnovaca je, kada govorimo o fizičkim sposobnostima, u velikom problemu.
Kod današnjih generacija osnovaca primetan je značajan pad fizičkih sposobnosti u odnosu na generacije od pre desetak godina, primećuje Slavica Nađalin, direktorka Osnovne škole “Vuk Karadžič” i profesor fizičkog vaspitanja. Sa njom i sa učiteljicom Sonjom Ljubotina razgovarali smo o tome da li su deca i mladi u problemu, znamo li gde su zaista uzroci ovakvog stanja i šta možemo učiniti kako bismo pomogli deci.
“Prema nekim istraživanjima fizičke sposobnosti kod današnjih osnovaca smanjene su za oko 30 posto u odnosu na period od pre deset godina. To uopšte nije malo. U nastavi fizičkog postoje norme na osnovu kojih učitelji u nižim a nastavnici u višim razredima ocenjuju decu. Te norme se nisu menjale, ali među današnjim osnovcima gotovo da nema deteta koje bi, ako bismo se držali tih normi, moglo da dobije peticu. Onda mi moramo da se prilagodimo njihovim sposobnostima i korigujemo postojeće norme. Jedan učenik osmog razreda za peticu, 800 metara treba da pretrči tri minuta. To skoro niko ne može. Ja ne mogu da zamislim danas čas fizičkog koji sam držala kada sam počinjala da radim. Današnja deca mnogo toga ne bi mogla da urade.” objašnjava Slavica Nadjalin.
.jpg)
Gde su uzroci ovog problema?
“Pre svega, mislim da su roditelji ti uz čiju pomoć bismo zajedno mogli da rešimo ovaj problem. Iz najbolje namere naravno, roditelji danas decu prezaštićuju. Njihov strah da se detetu nešto desi, da padne na primer, preliva se dalje i na učitelje, nastavnike, a pre svega na decu. Dete mora nekada i da padne. Na kraju krajeva ono je vrlo dragoceno i neophodno iskustvo.
Druga stvar je prerano upućivanje deteta na jedan sport. Najtoplija preporuka je da od malih nogu dete ide u školice sportova u kojima se ne treniraju konkretni sportovi, već se rade poligoni spretnosti i brzine, igraju mnoge korisne igre, a tek onda postepeno isprobavati pojedinačne sportive i videti koje detetu najviše odgovara.
Jedan od ključnih problema današnjice je taj da se deca premalo kreću. S druge strane, previše vremena provode za računarima, na mobilnim telefonima i pred televizorima. Današnja deca ne umeju da se igraju,po dvorištima, na sportskim terenima. Imaju oni u školi tri puta nedeljno fizičko vaspitanje, ali to nije dovoljno. Deca u nižim razredima moraju dnevno da se kreću i bave nekom fizičkom aktivnošću bar sat vremena. A to se ne dešava”, dodaje Nadjalin.
“Mislim da su učitelji ti koji bi u saradnji sa roditeljima mogli da promene ovako lošu situaciju, kada je reč o fizičkim sposobnostima današnje dece. Od njih u školama sve kreće, a mi smo u toku našeg školovanja dobili samo metodološku osnovu za čas fizičkog. U tehničkom smislu, treba nam podrška. Zato mislim da bi bilo dobro već u nižim razredima u nastavu povremeno uključiti nastavnike fizičkog. Možda da nam oni održe i neke seminare.”, smatra Sonja Ljubotina, učiteljica.
.png)
.gif)
.gif)
