Od početka godine u porodičnom nasilju u Srbiji ubijeno je 17 žena. Za razliku od prethodne godine, kada je bilo zabrane kretanja, ove godine znatno više žena prijavljuje nasilje i traži smeštaj u Sigurnim kućama. Ni jedna vrsta nasilja se ne sme trpeti, a svako može da ga prijavi i anonimno, kažu nadležni.
Kakva je trenutno situacija u Sigurnoj kući u Zrenjaninu, da li se i ovde žene sada lakše odlučuju da prijave nasilnika i na koje vidove podrške mogu da računaju za portal I love Zrenjanin govorila je Ana Čkonjević iz Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Most.
Nedavno je koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević izjavila da je 2020. bila mirna u odnosu na 2021. kada je reč o nasilju nad ženama i da se sada u sigurnim kućama traži mesto više, čak i u odnosu na period pre pandemije. Da li je takva situacija i u Zrenjaninu?
Ana Čkonjević: Pandemijska situacija je svakako imala uticaj na prijavu nasilja kao i na njegovu pojavu. Uz mere rada od kuće, karantina i policijskog časa koje su podrazumevale neprestani boravak u kući žrtve nasilja su imale otežane okolnosti za prijavu nasilja, jer se nasilnik nalazio neprestano u istom prostoru sa njima. Naravno, bilo je žena koje su se odvažile na ovaj korak i koje su bile smeštane u Sigurnu kuću.
Ono što je još u tom periodu bilo predviđeno jeste mera propisana od strane nadležnih organa – mera obaveznog PCR testiranja žrtve nasilja i boravak u karantinu nakon smeštanja u Sigurnu kuću. Uprkos tome, prijava jeste bilo kao i smeštaja koji su uz visoku profesionalnost, dobru organizaciju i dobru međusektorsku saradnju proticali bez većih zastoja i problema.
Informisanje je ozbiljno oružje protiv nasilja
Da li se žene lakše odlučuju da prijave nasilnika ili je to i dalje tabu tema za mnoge?
Ana Čkonjević: Ono što možemo da kažemo jeste da ovakav način informisanja i posvećenost medija uopšte temama nasilja jeste jedan od načina za borbu sa predrasudama i demistifikovanje procedure prijave i boravka u Sigurnoj kući. Smatramo da je prevencija i informisanje ozbiljno oružje za borbu protiv nasilja u smislu da smo prepoznali da se na prijavu nasilja lakše odlučuju žrtve koje su dobro informisane o tome šta je nasilje, koje vrste nasilja postoje kao i o tome na koji način ga mogu prijaviti, kakve su dalje procedure nakon prijave i ostalo.
Kakvo nasilje najčešće trpe žene koje traže pomoć u Sigurnoj kući u Zrenjaninu?
Ana Čkonjević: Dosadašnji smeštaji pokazuju da je fizičko nasilje to zbog koga se najčešće korisnice odluče na prijavu. Kroz dalji rad sa njima utvrdili bismo i da su trpele i psihičko, seksualno, ekonomsko nasilje… Upravo to i jeste razlog našeg insistiranja na podizanju svesti o tome šta sve nasilje jeste.
Koliko trenutno ima žena u zrenjaninskoj Sigurnoj kući?
Ana Čkonjević: Trenutno je na smeštaju četvoro korisnika, od čega dvoje dece.
Koji je profil žena koje su trenutno u Sigurnoj kući u Zrenjaninu?
Ana Čkonjević: Nasilje trpe i prijavljuju žene različitog materijalnog i obrazovnog statusa, godina i nacionalne i verske pripadnosti. Nasilje može da se desi bilo kada i bilo kome.
Procena bezbednosnih rizika žrtava koje su pretrpele nasilje je izuzetno bitno
Kako su te žene i ta deca organizovani? Idu li na posao – ako rade, u školu – ako su školarci…?
Ana Čkonjević: Ono što se nakon prijema korisnika u Sigurnu kuću radi, između ostalog, jeste i procena bezbedonosnih rizika korisnika. Dakle, ukoliko se proceni da je rizik nizak ili ga nema, korisnici mogu da nastave sa redovnim radom, školovanjem… Sve ovo podrazumeva i proveru i procenu psihofizičkog stanja korisnika i njihovu spremnost i mogućnost da nastave sa radom, školovanjem… Takođe, u zavisnosti od stepena rizika, korisnice se savetuju vezano za to sa kim i na koji način komuniciraju. U smislu da im se skrene pažnja koje informacije ne bi trebalo da prenose prijateljima, rođacima, komšijama zbog sopstvene i bezbednosti drugih smeštenih korisnika.
Kako funkcioniše Sigurna kuća u Zrenjaninu u uslovima pandemije?
Ana Čkonjević: Funkcioniše kao i do sada. Uz maksimalno poštovanje mera koje su propisane od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Korisnicima se pre smeštaja radi test na virus covid19, a nakon prijema u Sigurnu kuću je obavezna samoizolacija čije je trajanje određeno rezultatima testa, da li je korisnica vakcinisana ili nije i da li je bila zaražena do sada virusom covid19.
Koliko u proseku žene ostaju u Sigurnoj kući, a koliko maksimalno mogu da ostanu tu i da li se u tim uslovima nešto menjalo od početka pandemije?
Ana Čkonjević: Smeštaj u Sigurnoj kući je u trajanju od maksimalno 6 meseci, s tim da se u obzir uzimaju sve okolnosti i uslovi koje korisnica ima ili nema za izlazak. U skladu sa tim im se smeštaj produžava ili menja u smislu da korisnica može koristiti uslugu produženog stanovanja ukoliko se proceni da joj je to potrebno i da bi joj bilo od koristi.
U zrenjaninskoj Sigurnoj kući se zbrinjavaju sve žrtve koje su pretrpele nasilje nezavisno od predviđenih kapaciteta
Šta se dešava i kako se žrtva nasilja zbrinjava ako su kapaciteti sigurne kuće u Zrenjaninu popunjeni?
Ana Čkonjević: Za svaku korisnicu se pronađe mesto. Sigurna kuća je predviđena za ukupno 10 korisnica. Ali, bilo je momenata i kada je bilo smešteno 26 korisnika. Nama je bezbednost korisnika na prvom mestu i njihovo zbrinjavanje. Komfor je već na drugom mestu u smislu da ćemo smestiti sve korisnike kojima je neophodno bez obzira na naš kapacitet.
Šta se dešava po prestanku bezbednostnih rizika i potrebe za smeštajem u Sigurnoj kući ukoliko žena, žrtva nasilja, nema rešeno stambeno pitanje? Gde se ona upućuje i koliko dugo može da bude u tom boravku tj. koliko dugo joj je omogućena usluga produženog stanovanja?
Ana Čkonjević: Centar za socijalni rad grada Zrenjanin vrši procenu podobnosti korisnice za korišćenje usluge produženog stanovanja. U saradnji sa našim zaposlenima se donosi odluka o smeštaju te Centar za socijalni rad izdaje rešenje o korišćenju usluge. Usluga se najduže može koristiti 6 meseci.
Ima li sada žena koje koriste uslugu produženog stanovanja?
Ana Čkonjević: Trenutno se u usluzi nalazi 3 korisnika.
Šta tačno ta usluga podrazumeva?
Ana Čkonjević: Usluga podrazumeva stanovanje u stambenoj jedinici u kojoj u zavisnosti od materijalnog statusa korisnika troškove snosi delimično ili u potpunosti Centar Most. U troškove ulaze hrana, kućna hemija, dažbine za stan i drugi troškovi koji podrazumevaju pristojan život. Ukoliko je korisnica zaposlena troškove sama snosi srazmerno svojim primanjima, ali tako da ne remeti proces prikupljanja sredstava za samostalan život, eventualno iznajmljivanje stambenog prostora.
.gif)
.gif)
