Dokumentarno-igrani film „Razbojnici Banata“ predstavlja ličnosti četiri razbojnika sa ovih prostora koji su živeli od 1720. do 1925. godine, i za života „harali“ ovim delom nekadašnje Austrougarske.
Film se snima na teritoriji Pančeva, Zrenjanina, Vršca, u Deliblatskoj peščari, i u još nekoliko banatskih mesta.
Pored toga što obrađuje jednu neobičnu, malo poznatu, istorijski šturo obrađenu temu, ovo ostvarenje je značajno i zbog odlične međusobne saradnje filmskih i naučnih radnika. Jedinstvenost ovog dela leži u širokoj umetničkoj kreativnosti, ali i poštovanju istorijskih i antropoloških podataka.
Film je podeljen na četiri dela i svaki obrađuje po jednog razbojnika.
– Do sada je urađena i snimljena priča o Adamu Dumi, zvanom “Njamcu”, koji je harao južnim delovima Banata, oko Pančeva, Dolova, Vladimirovca, pa sve do Vršačkih planina, počinje priču jedna od autorki filma, Ljudmila Šajtinac.
– Priča koja sledi, o čuvenom Lazaru Dobriću, odnosno harambaši Lazi, premestila nas je iz južnog u srednji Banat. Naime, radi se o jednoj veoma zanimljivoj priči kako je Laza, okoreli razbojnik svoga doba, “posetio” vlastelinstvo porodice Kiš u Elemiru. Ova priča, potkrepljena istorijskim činjenicama, ilustrovaće život u elemirskom kaštelu s kraja 18. veka. Pošto je dvorac Kišovih odavno srušen, snimanje će biti obavljeno u Hajdučici, priča autorka.
U Zrenjaninu i okolini biće realizovana četvrta priča kojom će se predstaviti lik i delo Marinka Perića, zvanog “Marijaš”. Perić je bio rodom iz Melenaca i veoma poznat tamošnjem stanovništu, ali i priradnicima tadašnje vlasti i žandarmerije.
Autorka nam otkriva da je Marijaš harao po tadašnjem Banatu i bio zatvaran u Temišvaru. Kako kaže, radi se o jednoj veoma kompleksnoj, duhovitoj, snalažljivoj, dobro obaveštenoj, organizovanoj ali i opasnoj, krvoločnoj ličnosti iz naše istorije.
– Razbojnika je bilo svuda i u svim vremenima. Neko ih je nazivao buntovnicima, neko kriminalcima, a za neke su bili heroji ili očajnici. Istorijski podaci i sudski spisi koji sadrže realne elemente biografije jednog razbojnika neretko su suprotni od onih u tradicionalnoj percepciji o njegovoj ličnosti. Ta idealizovana slika koja prikazuje nekog bandita kao pravednog odmetnika i ustanika koji se bori za prava potlačenih slojeva, nije zaobišla ni neke od junaka naše priče o razbojnicima na prostoru Banata. O njima su se prepričavale legende, postali su deo folklora i narodne kulture. Neki su bili omiljeni pa i birani za lične uzore a neki su predstavljali oličenje zla, pa je samo pominjanje njihovog imena uterivalo strah u kosti običnim ljudima, priča Ljudmila Šajtinac.
Deo glumačke ekipe čine naturščici i amateri, a glavne uloge poverene su profesionalnim glumcima Mladenu Sovilju, Branislavu Platiši, Petru Damjanoviću, Miroslavu Žužiću, Milenku Pavlovu kao naratoru, Jonelu Kuđiji, Marini Vodeničar, Katarini Stojanović i drugima. Kostimografiju i scenografiju potpisuje Svetlana Zojkić, a šminku Rozalija Križik –Tanasijević.
– Ideja da se ova tema najpre istorijski obradi, potekla je od istoričara dr. Mirče Marana. Pošto se oboje, svako u domenu svoje naučne discipline, bavimo temama vezanim za Banat i njegovu teritoriju, imala sam veliku privilegiju da se prva upoznam s radom o banatskim razbojnicima, a zatim i sarađujem s dr. Maranom. Nije trebalo da prođe mnogo vremena do momenta kada smo shvatili da ova tema može biti interesantna za ekranizaciju. Kada je priča o razbonicima stigla do reditelja Ivana Rakidžića, odmah su počeli planovi za realizaciju filma. Uostalom, ko ne bi bio oduševljen ovakvom idejom?! Pored literature i arhivske građe, koristili smo i dokumentarni materijal do kojeg smo dolazili putem terenskog istraživanja, kaže autorka.
Dinamika snimanja filma u najvećoj meri zavisi od dinamike dobijanja finansijskih sredstava. Izvesno je da će prva polovina filma biti završena do kraja godine.
.gif)
.gif)
