Na prostoru Srbije i Balkana sve je više tradicionalnih instrumenata koji nestaju. Oni koji su ih nekada svirali to više ne mogu ili su umrli, a mladi su sve manje zainteresovani za gajde, frulu, kaval, drombulje, njenjare… Da bi se očuvala tradicija korišćenja ovih instrumenata U Zrenjaninu se organizuje festival „Rog Banata“. Proteklog vikenda održan je drugi put.
Festival tradicionalnih instrumenata „Rog Banta“ održan je u subotu u Kulturnom centru Zrenjanina.
„Festival “Rog Banata“ je formulisan tako da deo festivala bude edukativnog kakraktera. To su radionice gde muzičari predstavljaju svoje instrumente posetiocima kroz direktnu interakciju sa njima. Posetioci mogu da razgovaraju sa umetnicima, mogu i da probaju da sviraju neki instrument. Drugi deo festivala jeste sam koncert gde se muzičari predstavljaju sa svojim programom. Ono što je bitno jeste da je festival „Rog Banata“ tako formulisan i postavljen da se predstavljaju isključivo izvorni i tradicionalni instrumenti i da melodije koje se izvode budu izvorne. One koje odgovaraju instrumentu na kojem se izvode“, počinje priču Vanja Ilijev, organizator festivala „Rog Banata“.
„U poslednje vreme je praksa da izvorni instrumenti sviraju melodije koje nisu karakteristične za njih. Mi insistiramo na izvornosti. I sami učesnici su obučeni u tradicionalne nošnje. Prilikom selekcije umetnika i instrumenata uvek gledam da to bude ono što je najizvornije moguće izvođenje. Da ne bude da neko svira 10 različitih instrumenata i da ih sve svira na isti način. Stilsko izvođenje je vrlo bitno“, objašnajva naš sagovornik.
Na festivalu „Rog Banata“ čule su se gajde, drombulje, citre, svirale, pojilice, kavali…
Prema planu ove godine akcenat na festivalu „Rog Banata“ je trebalo da bude na slovačkoj muzici.
„Na festivalu su učestvovali Jožefa Lele iz Mužlje sa učenicima Kata Ronto i Erik Kočiš, Bela Mičik iz Novog Bečeja, Milorad Kukić iz Novog Sada, Marijan Adorel iz Glogonja i ja, Vanja Ilijev, iz Zrenjanina. Svirale su se gajde, drombulje, njenjare, citre, frule, svirale, pojilice, kavale… Moram da napomenem da je ove godine težište festivala trebalo da bude na slovačkoj muzici. Ja sam pozvao četiri najkvalitetnija izvorna svirača iz Slovačke. Međutim, problem je bio što su muzičari imali ozbiljan peh na kolima i nisu stigli do Srbije. Tako da smo i publika i mi, kao organizatori, bili uskraćeni za taj deo programa“, objašnjava Ilijev.
Struka pokušava da očuva tradicionalne instrumente od izumiranja. Međutim, to u javnosti nije baš prihvaćeno.
„Na žalost, iako su što se tiče stručne javnosti, etnomuzikologa i predstavnika ministarstava svi svesni značaja tradicionalne muzike i tradicionalnih instrumenata koji se gube, pogotovo u ovom delu Evrope, malo se radi na edukaciji mladih kako od vrtića tako preko osnovnih, srednjih, pa čak i muzičkih škola. Deca zaista gube svest o važnosti tih instrumenata i te muzike za našu tradiciju. Tadicionalna pesma je oduvek imala pratnju na nekom instrumentu. Na naše prostore harmonika je došla 50-ih godina prošlog veka. Pre toga harmonika nije postojala. Mi sada kad pričamo o narodnoj muzici prvo i jedino što imamo na umu jeste harmonika. To je instrument koji je ovde 70-ak godina, a instrumenti koji imaju vekovno uporište u našoj tradiciji poput svirale, gajdi, kavala su skoro ili u potpunosti zaboravljeni“, precizira naš sagovornik.
Evrovizija dovela do shvatanja važnosti kavala, ali ne dovoljno
„Kaval je malo dobio na važnosti posle Evrovizije. Ipak, važnost kavala kao instrumenta nije dovoljno prepoznata u Srbiji, a da ne govorimo o drugim instrumentima. Kaval kao instrument koriste i Rumuni i Bugari i Makedonci i Grci i Turci i mi u Srbiji i to je isti ili sličan instrument. Gajde kao instrument imaju zajednički naziv. Međutim, svaka država ima totalno drugačiji instrument tehnički rešen. Drugačije se svira. Gajde se zaista malo ili nimalo ne pojavljuju na javnoj sceni. Zato je bitan i važan ovaj festival, jer jedino na taj način mlade možemo malo potaknuti da razmišljaju o tim instrumentima. Ne prenoseći to znanje i tu neku svest o važnosti tih instrumenata na mlade mi stariji ništa nismo uradili. Nikakva funkcija nas kao muzičara i umetnika ne postoji ako se to znanje ili ljubav ili informisanje o tim instrumentima ne prenese na mlade“, dodaje Ilijev.
Na koncertima tradicionalne muzike publika je obično malobrojna
Publika na koncertima na kojma se izvodi tradicionalna muzika, na žalost, slabo dolazi.
„Prošle godine je festival bio u petak. Mi smo tada na radionici imali 60-ak srednjoškolaca iz muzičke škole. Deca su odlično prihvatila radionicu i ona je zaista bila vrlo uspešna. Jedan deo posetilaca koji su želeli da dođu na koncert nije mogao da stigne zato što je bio radni dan. Onda mi je sugerisano da bi bilo bolje da ove godine festival bude za vikend tj. u subotu. Da će to olakšati prisustvo ljudi koji su zainteresovani za ovakve koncerte. Međutim, to se nije pokazalo dobrim za samu radionicu. Skoro da nije bilo nikoga na njoj. Deca se vikendom više spremaju za grad, nego što razmišljaju o tako nekoj vrsti edukacije. Pokazalo se da subota nije dobar dan za ovaj festival, ako se razmišlja i o edukaciji i o koncertnom delu“, kaže organizator festivala „Rog Banata“.
„Na koncertu je na moje iznenađenje bilo manje ljudi nego što sam očekivao. Na ovakvoj vrsti koncerata generalno, ja sam proputaovao celu Srbiju i učestvovao sam na mnogim festivalima, ne može se ni očekivati veliki broj posetilaca. Tu više ide na kvalitet slušalaca, a manje na kvantitet. Ljudi koji dođu na ovakve koncerte zaista žele da slušaju tu muziku, a ne dolaze da bi bili viđeni. Moram da kažem da je festival „Rog Banata“ i ove godine i prošle bio podržan od struke. Imali smo doktore nauka iz Beograda i Novog Sada. Tu su bili etnomuzikolozi doktori nauka. To je meni pokazatelj da sama postavka festivala i način na koji je sve organizovano jeste dobar, jer ne bi tu došli doktori nauka članovi Srpske akademije nauka i umetnosti da to nema određeni kvalitet i to po njihovim kriterijumima“, precizira Ilijev.
„Rog Banata“ bi prema želji organizatora trebalo da postane međunarodni festival
Organizator festivala „Rog Banata“ želi da ovaj događaj postane ozbiljan međunarodni festival.
„Saradnja, i ove i prošle godine je bila u većoj ili manjoj meri i sa Kulturnim centrom, Turističkom organizacijom i gradom Zrenjaninom. Grad Zrenjanin ove godine, na žalost, nije mogao finansijski da pomogne projekat kao prošle godine i to se u mnogome odrazilo na realizaciju samog festivala. Ja se nadam da će sledeće godine biti drugačije. Imam osnova da verujem da će sledeće godine i resorno ministarstvo pomoći festival „Rog Banata“. To bi onda, meni kao organizatoru i idejnom tvorcu, omogućilo da realizujem ono što je bilo u planu za ovu godinu. Da ovaj festival dobije ozbiljan međunarodni karakter. Ja imam poznanike, prijatelje i kolege po celoj Evropi i svi su oni spremni i žele da dođu u Srbiju. Napraviti ovakav festival za Vojvodinu jeste značajna stvar. Ali, napraviti međunarodni festival je još značajnije“, objašnjava naš sagovornik.
„Ako to uspem da realizujem i da dovedem nekoliko vrlo priznatih umetnika u Zrenjanin mislim da bi to bilo značajno ne samo za grad, nego za celu Vojvodinu. To je moja osnovna ideja. Sa 15-ak učesnika mogu da napravim ozbiljan program u nekoliko dana i u nekoliko različitih mesta. Da recimo, završni koncert bude u Zrenjaninu, a da u nekoliko dana imamo radionice i koncerte u nekim okolnim mestima ili u selima. Mislim da i publika u selima zrenjaninske opštine zaslužuje da im se predstave umetnici i različiti instrumenti iz drugih zemlja. Ideja je da se organizuje festival gde će pola učesnika biti iz inostranstva i gde će biti prikazani instrumenti koji nisu bili viđeni u Srbiji nikada ili su možda viđeni jednom ili dva puta. To su na primer italijanski launedas, zamponja, irske ili škotske gajde“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.
Foto: Goran Mihajlov
.gif)
.gif)
