Ilija Brankov iz Perleza godinama uređuje svoju dedovinu. Nakon mnogo truda i rada njegova etno kuća zasijala je u punom sjaju. Tamo se nalaze dva otvorena kamina, klavir i brojni stari predmeti. Ova kuća privukla je i pažnju filmskih radnika koji je sve češće iznajmljuju za snimanje filmova, serija, reklama… Od nedavno u prelepom ambijentu moguće je i novogodišnje fotografisanje. O tome koliko je vremena bilo potrebno da se stara kuća sredi, kako je izgledalo njeno renoviranje i šta je sve do sada u njoj snimano razgovarali smo sa Ilijom.
Kako ste došli na ideju da napravite etno kuću?
Cilj mi je bilo da napravim nešto unikatno i jedinstveno od starih i prirodnih materijala, ali i da kroz svoj rad stvorim sliku starog vremena.
Koliko je trajao rad na kući da bi ona izgledala ovako kako danas izgleda?
Ovakav rad zahteva da mu se ozbiljno posvetite kako biste ga odradili što kvalitetnije. U mom slučaju obnova je trajala pet godina.
Da li ste sve sami radili ili ste imali pomoć?
Uglavnom sam sve radio sam. Majstore sam dovodio kada je trebalo da se uradi nov krov.
Šta je bilo najteže, a šta najlaše obnoviti?
Pa, sad teže je sve to reći. Nema tu lakših poslova, niti težih. Postoji samo moja vizija za koju se borim da je ostvarim.
Da li ste pre upuštanja u renoviranje i restauraciju ikada razmjišljali da biste mogli to da radite i da obnovite dedovinu?
Imao sam iskustva u građevinarstvu i verovao sam u sebe. Znao sam da je i pre mene neko za to naporno radio, pa sam sebi dao zadatak da to moram da završim i obnovim.
Kamini, klavir, turska kaldrma u dvorištu je samo deo onoga što poseduje etno kuća u Perlezu
Šta je to što Vašu kuću izdvaja u odnosu na druge stare kuće u selu?
Moja kuće je drugačija ne samo po tome što je rađena od prirodnih materijala, već poseduje i drugačiji ambijent. Ima dva otvorena kamina koja su funkcionalna i greju kuću. Unutrašnji zidovi su rađeni od drveta starog više od 200 godina i stare opeke koja je ručno pravljena pre 100 godina. Poseduje dvorište od turske kaldrme koja je, takođe, stara više od 100 godina i koja je ručno klesana.
Da li je kuća otvorena za posetioce ili ne?
Kuća je uvek otvorena za posetioce. Takođe, ljudima dajem ideje i trudim se da im pomognem i da ih motivišem.
Kako se organizuje obilazak ili boravak u Vašoj kući?
Uglavnom telefonski, putem mejla ili preko društvenih mreža.
Šta ste rešili da ponudite zainteresovanima za novogodišnje i božićne praznike kod Vas u kući?
U kući, kao što sam rekao, je jedinstveni ambijent koji je pogodan za profesipnalno fotografisanje. Tu ima mnogo lepih kadrova koji će se svideti porodicama sa decom, jer će ljudi imati lepu uspomenu i slike nekog starog vremena koje mogu doživeti jedino u etno kući. Takođe, tu se može osetiti i toplina doma uz vatru iz kamina.
Koliko ranije je potrebno najaviti dolazak i rezervisati termin?
Zbog gužve sada je potreno unapred pozvati tri do pet dana. Svako ko je zainteresovan dobiće svoj termin za fotografisanje, nakon čega će mu biti izrađeno 25 fotografija. Mi nudimo kvalitet, pa fotografisanje kod nas traje 45 minuta.
Ilija planira i dalje da dorađuje svoju dedovinu
Da li planirate dalja ulaganja u kuću i neke nove sadržaje?
Planiram da napravim unikatno potkrvovlje od drveta koje se koristi za izradu unutrašnjih zidova brvnara kako bi ljudi mogli da se opuste i uživaju na selu. U planu je i da se izgradi letnjikovac od starih i masivnih greda sa krovom od trske.
Kako ljudi reaguju kada vide šta ste napravili?
Ljudi se dosta iznenade kada vide kuću, jer nisu navikli da vide ovako nešto. Pažnju naravno privlače kamini, jer su mnogi zaboravili kako su se ljudi nekada grejali i uživali u zimskoj idili.
Kuća je interesantna i ljudima iz filmske industrije. Šta je do sada u njoj snimano?
U kući je sniman film-igrica pod nazivom “World od warships”. Momak i devojka se iskrcavaju sa broda na ostrvno i nailaze na etno kuću. Napolju je jako hladno, a unutra gori kamin. Oni ulaze da se zagreju i potraže sklonište. Snimanje filma je jedno neverovatno iskustvo. Kuća je bila puna ljudi, jedna soba je bila za kostime, druga je bila šminkernica, treća je služila za monitore na kojima se prati snimanje… U svakom slučaju to je predivno iskustvo.
Fotografije ustupio: Ilija Brankov