Tridesetjednogodišnji Ilija Brankov živi u Perlezu. Radi kao mehaničar instalacija, a hobi mu je etno dekor. Svoje umeće i znanje iz ove oblasti iskoristio je da renovira roditeljsku kuću, koja je nakon nekoliko godina za njega postala kuća iz snova. Najviše, kaže, uživa u sedenju pored kamina iz kog se čuje pucketanje vatre.
Nauka i tehnologija su toliko napredovali da je danas kuću moguće sagraditi i za nekoliko dana. Za mnoge savremeni način života, između ostalog, znači i upotrebu savremenih materijala za zidanje i opremanje doma. Ipak, u poslednje vreme, čini se, da se polako povećava broj onih koji se odlučuju da se vrate tradiciji i prirodnim materijalima. Pre svega, cigli, drvetu, biber crepu… Pa tako svoje domove uređuju u etno stilu. Među njima je i Ilija Brankov iz Perleza.
“Želeo sam da moja kuća bude unikatna i skroz drugačija od drugih kuća. Rešio sam da radim sa starim i prirodnim materijalima. U pitanju je porodična kuća koja je sagrađena 1952. godine. Ja sam nešto dogradio i u potpunosti je renovirao. Da sve završim kako sam planirao trebalo mi je otprilike četiri godine”, počinje priču Ilija Brankov.
Etno kuća u Perlezu mogla bi da bude mesto snimanja filmova i serija
“Rad na kući je bio težak. Trebalo je rušiti određene zidove, plafon. Krov je komplet iznova rađen. Krenuo sam od grubih radova kao što su zidanje, cerklaža, rad na novom krovu. Nakon toga sam krenuo sa unutrašnjom dekoracijom i podziđivanjem sa starom ciglom u kombinaciji sa drvetom. Kuća se sastoji od sale za slavlja, trpezarije, kuhinje, hodnika, tri sobe, kupatila, dve terase. Ima i voćnjak i dvorište. Sređivao sam je za svoju dušu. Smatram da svaki čovek treba da ima neki kutak u kući gde će da sedne, opusti se i odmori. Ja to radim pored otvorenog kamina. Uživam uz zvuke pucketanja drveta i vatru. Kuću ne nameravam da iznajmljujem, osim za snimanje filmova i serija”, dodaje naš sagovornik.
Prilikom rada na etno kući bitno je obratiti pažnju na detalje
Osim što je sređivao kuću Ilija je sam napravio i veći deo nameštaja.
“ Imam dosta ideja i ciljeva i kroz vreme ih polako i ostvarujem. Moje ideje su kuhinja i fotelje od starih buradi, fotelja od stalka stare singer šivaće mašine kao i lusteri od drvenih točkova. Sve sam uglavnom radio sam i na svoj način, jer nisam želeo da mi neko pokvari magiju i moju zamisao. Najteži deo posla je bila priprema za renoviranje. Ali, kad čovek ima ideju nalazi i motivaciju da nastavi dalje. Najlakše mi je sad da založim vatru u kaminu. Nikada nije bilo trenutaka da sam hteo da odustanem, ali je bilo momenata kada sam zaustavljao radove. Problem su bili novac i hladno vreme. To sam prevazišao tako što sam podigao kredit i sačekao lepo vreme da nastavim sa radovima”, objašnjava Brankov
“Da bi se uredila ovakva kuća potrebna je vizija, a ja sam je imao. Takođe, treba obratiti pažnju na detalje. Jako je bitno da čovek voli to, onda će lako da nauči i ono što ne zna. Što se tiče nameštaja fotelje sam pravio od drvenih buradi, krevet od kovanog gvožđa. Od antikviteta imam samo stare svećnjake i stari klavir koji vrlo rado koristi moj prijatelj Samuel Nađ kad dođe u posetu”, dodaje naš sagovornik.
“Nikada ne treba odustajati od sopstvenih ideja”
I dok je Ilija od starta bio siguran u uspeh, mnogi su bili skeptični kako će etno kuća na kraju izgledati.
“Roditelji nisu verovali u mene. Uglavnom su govorili da ću unakaziti kuću. Nikako im se nije svidela moja ideja, ali ja nisam odustao. Nisam nikoga slušao. Kao što sam rekao radim i gradim za svoju dušu. Vremenom su počeli da menjaju mišljenje i veruju u moj rad. Najviše vremena sam proveo radeći u sali i to mi je omiljeni deo kuće u kojem često provodim vreme, a ima i drugi otvoreni kamin. Imam još ideja za uređenje, ali ću sa radovima krenuti za koju godinu – kad otplatim kredit. U planu mi je da uradim potkrovlje i da ono bude u drvetu. Kada se danas osvrnem oko sebe vidim koliko sam napredovao u životu. Ispunio sam svoje ciljeve i ostvario ideje onako kako sam ih zamislio”, zaključuje na kraju razgovora Ilija Brankov.
.gif)
.gif)
