Svake godine pred Novu godinu većina nas kiti jelku. Ali, malo je onih koji znaju zašto se to radi. Postoje dva verovanja o tome kako je nastalo kićenje jelki.
Prema prvom, sveti Bonifacije je spasao život detetu koje su pagani hteli da žrtvuju, tako što je pesnicom sravnio sa zemljom hrast oko kojeg su se okupili. Na mestu gde se nalazio hrast nikla je jela, kao simbol Isusovog večnog života.
Prema drugom verovanju, pre više od dve hiljade godina, ispred pećine u kojoj se rodio Isus rasli su bor, kedar i jelka. Od sreće što se rodio Božji sin, bor i kedar su se zatresli i poklonili mu plodove. Jelka je počela da plače što nema plod i što ne može ništa da mu pokloni. Jedan anđeo se sažalio, skinuo zvezdu sa neba i dao je jelki. Jelka se savila i sa svog vrha nežno stresla zvezdu pored Isusa.
Zimzeleno drvo je simbol večnog života kod mnogih starih naroda (Egipćani, Kinezi, Jevreji). Postoji više legendi o tome kako je nastala prvanovogodišnja jelka.
Kolačići – prvi ukras
Običaj kićenja novogodišnje i božićne jelke vuče korene iz XI veka. „Rajsko drvce“ ukrašeno crvenim jabukama 24. decembra, na dan Adama i Eve, u Zapadnoj Nemačkoj se s vremenom počelo unositi u kuću i kititi kolačićima različitog oblika. Sveće, kao simbol Hrista, bile su obavezni pratilac toga običaja. U istoj sobi nalazile su se male piramide pravljenje od hrane i ukrašavane zelenilom, svećama i zvezdama. Spajanjem ta dva običaja u XVI veku ustalio se ritual ukrašavanja božićnog drveta, da bi se do XVIII veka on proširio na celu Nemačku, Francusku i Austriju.
Princ Albert, muž kraljice Viktorije, doneo je jelku u vindzorski zamak 1841. godine. Ta jelka bila je ukrašena igračkama i malim poklonima, venčićima, slatkišima i papirnim cvetićima. Običaj se iz kraljevskog kruga brzo proširio na srednju klasu, a zatim i na običan narod.
Posredstvom Nemaca jelka se u ranom XVII veku doselila i u Severnu Ameriku, a preko zapadnih misionara božićno drvo tokom XIX i XX veka stiže i u Kinu i u Japan. Raskošni izgled koji simbolizuje sreću, obilje i blagostanje jelka je dobila u XIX veku.
Kićenje jelke
Jedan od najlepših običaja u vezi s nastupanjem Nove godine jeste kićenje jelke.
Kako ćete okititi jelku u današnje vreme – stvar je ukusa, dovitljivosti, materijalnih mogućnosti, ali i znanja. Mi vam nudimo nekoliko saveta u vezi s kićenjem, kako bi vaša novogodišnja jelka bila pravi odraz raspoloženja u kojem ste. Pozabavimo se, prema tome, bojama.
Kada kitite jelku, ne preterujte s bojama, ali ne preterujte ni sa preuranjenim kićenjem. Ukoliko prerano okitite jelku, može se desiti da vas sav taj sjaj i bleštavilo boja zasite pre vremena. U duhu naših običaja, razmislite o tome da bi jelku trebalo da postavite neposredno pred Novu godinu, kako bi ostala do Srpske Nove godine.
Takođe, poželjno je da svaki ukućanin, pa čak i gost, stavi neki svoj ukras na jelku, kako bi se osećao prijatnije. To ne moraju nužno biti kupovni ukrasi; podjednako lepa može biti i jelka okićena bombonama ili ukrasima koje sami napravite. No, vratimo se bojama.
Zelena – ovu boju treba što više koristiti. Novogodišnja groznica može biti jako stresna i zato je važno da kućom dominira zelena, jer je to boja koja umiruje. Pored toga, odličan je kontrast dominantno crvenoj novogodišnjoj boji. Ukoliko ste se odlučili za zelenu jelku, to je dobar izbor, jer uz zelenu boju pristaje čak i mnoštvo raznobojnih ukrasa.
Bela – feng šui kaže da je to boja bez života, „boja bez boje“, i da nije preporučljivo koristiti je u ovakvim prilikama. U poslednje vreme se, međutim, pojavljuje sve više belih novogodišnjih jelki i ukrasnih grana, koje mogu biti podjednako ukusno okićene. Ipak, ukoliko kitite belu jelku, trebalo bi da vodite računa o tome da ne mešate više od dve boje ukrasa.
Crvena – ne kaže se uzalud da je to boja koja simbolizuje radost, sreću, uživanje, ali i duboku i strasnu ljubav. Takođe, veruje se da štiti od negativne energije i bez sumnje se može reći da je to boja koju, počev od garderobe Deda Mraza, pa do ukrasnih traka i lampica, najčešće možete videti pred novogodišnje praznike. Crvena boja ukrasa idealno se slaže uz zlatnu.
Plava – boja duhovnosti, saosećajnosti i nežnosti. Povezuje se s duhovnošću, stalnošću i vernošću. Kao i zelena, i ona deluje smirujuće. Zato, ako se umesto za zelenu, opredelite za belu veštačku jelku, idealna boja ukrasa je upravo plava.
Ljubičasta (purpurna) – boja koja simbolizuje vernost, istinitost, ljubav i patnju. To je, u isti mah, i boja visokog plemstva, te jelka može zaista izgledati ekskluzivno ukoliko njom dominira ljubičasta boja.
Izvor: S media