 (1).gif)
Dušan Marinković radi u Narodnom muzeju Zrenjanin. Od 2006. godine je na mestu muzejskog fotografa i grafičkog dizajnera. Zvanje muzejskog savetnika stekao je decembra 2023. Njegov rad u muzeju obuhvata fotografisanje muzejskih eksponata, terenski rad, grafički dizajn stalnih postavki, izložbi i ostalog što je vezano za vizuelizaciju i prezentaciju određenih tema Narodnog muzeja Zrenjanin.
Takođe, radi autorske izložbe, donosi gostujuće izložbe i piše projekte. Vodi i stara se o muzejskoj fototeci i zbirci fotografije. Pošto je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i član ULUSA, njegova interesovanja su prevashodno usmerena na fotografiju, multimedijalnu umetnost kao i na nove tehnologije. Trenutno radi na postavljanju stalne postavke, izradi monografije, a deo je tima koji sprovodi projekat “Muzej u škole”.
Pripremate stalnu postavku za muzej. O kakvoj se postavci radi?
U pitanju je stalna postavka posvećena prvom fotografskom ateljeu i fotografima koji su u njemu radili i stvarali budući da naš grad ima bogato fotografsko kulturno nasleđe.
Kako izgleda rad na pripremi postavke? Od ideje do prikupljanja materijala, šta su bili najveći izazovi, problemi, šta je bilo najlakše…?
Na postavci će biti prikazane biografije i fotografije Ištvana Oldala starijeg i mlađeg, kao i Đure Roknića, a već je poznato da je prvi fotografski atelje registrovan u Velikom Bečkereku 1854. Rad na pripremi stalne postavke je kompleksan i traje već nekoliko godina.
Zbog čega je važno da naš muzej ima ovu postavku? Šta će sve posetioci moći da vide i saznaju iz nje?
U pitanju je istraživački rad, zanimljiv i pun izazova. U fototeci i zbirci fotografija muzeja nalaze se fotografije navedenih fotografa, delimično i u ostalim odeljenjima. Na osnovu informacija dobijenih od sugrađana, muzej je došao do saznanja da jedan kolekcionar poseduje vrednu kolekciju fotografija, aparature i fotografskog materijala iz tog vremena. Nakon pregleda materijala i procene koja je bila najteži deo donešena je odluka o otkupu predmeta. Zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje i odnose s verskim zajednicama kao i Ministarstvu za kulturu dobijena su finansijska sredstva za otkup ove dragocene kolekcije kao i za realizaciju stalne postavke.
Nažalost, zbog finansijskih ograničenja, otkup nije ostvaren u potpunosti te nas u skorijoj budućnosti čeka da i to završimo kako bi ova kolekcija, koja broji 1.200 negativa autora Đure Roknića, našla svoje mesto u našem muzeju. Kompletna valorizacija, prikupljanje dokumentacije za konkurse i sve ostalo što je usledlo je dovelo je do habilitacionog rada Fotografski atelje porodice Oldal i Đure Roknića kao deo stalne postavke Narodnog muzeja Zrenjanin na osnovu koga sam i krajem prošle godine dobio zvanje muzejskog savetnika. Sam rad je baza stalne postavke. Postavka je još u fazi rada a posetioci će, nakon otvaranja, moći da vide rekonstruisanu scenu fotografskog ateljea s početka 20. veka, razne foto kamere, laboratorijski i studijski material, fotografije Oldalovih i Roknića kao i njihove biografije i istorijat fotografije u Zrenjaninu.
Najlakši i sigurno najlepši deo biće samo otvaranje stalne posatavke fotografija Oldalovih i Roknića u Narodnom muzeju Zrenjanin. Apostrofiram da je stalna postavka fotografije u NMZ-u jedina u Srbiji.
Monografija posvećena Muzeju
Osim rada na stalnoj postavci angažovani ste bili i na izradi monografije. Kome je ona posvećena?
Tačno. Monografija ili može se reći spomenica je nešto što je našem muzeju trebalo. Ona je prevashodno posvećena samom muzeju i svim zaposlenim kolegama od osnivanja ove ustanove do danas. Iako se dugo čekalo na realizaciju ove publikacije, ona je iz štampe konačno izašla juna prošle godine.
Kako je izgledao proces izrade monografije i šta sve ona sadrži?
Proces rada na monografiji je bio u isto vreme i kratak i dug. Moje zaduženje je bilo poprilično i zahtevalo je dosta odricanja, kao i prekovremeni rad vikendima i praznicima, jer su rokovi bili kratki. Pritom muzej je nastavio sa svojim tekućim poslovima. Pored toga što sam likovni urednik, na ovoj knjizi sam radio fotografiju i grafički dizajn i jedan sam od autora tekstova. Pod naslovom Narodni muzej Zrenjanin 1911-2021. nalazi se bogat sadržaj koji kreće od ideje stvaranja muzeja, istorijata, predstavljanja odeljenja i službi i svih dešavanja u muzeju do danas.
Pre početka rada na dizajnu konsultovao sam se sa kolegama koji su profesionalci u ovom poslu. Pregledao sam dosta monografija iz zemlje i sveta. Za oblikovanje samog, finalnog, izgleda publikacije apsolutno je odigralo to što je naš muzej kompleksnog tipa. Dizajnirati katalog od 30 stranica je zahtevno, 704 strane su bile obaveza, test i izazov za mene. Promocija još nije održana ali će se verovatno uskoro desiti. Nakon toga videćemo na koji način će ona biti dostupna široj publici, na primer PDF file na samom sajtu NMZ-a.
Muzej u školama
Uključeni ste i u projekat “Muzej u školama”. Kako se on sprovodi i koliko je prihvaćen?
“Muzej u školama” je projekat koji je nastao 2019, a prva sredstva su dobijena od Ministarstva kulture 2020. u vreme COVID-a. Tada smo prvi put i izašli na teren i po planu i programu smo obišli sve osnovne škole na području opština Sečanj i Novi Bečej.
Kako đaci reaguju na projekat?
Projekat je odlično prihvaćen iz više razloga. Prvo đacima po manjim sredinama muzej nije dostupan. Projekat predstavlja međuinstitucionalnu sardnju, deca se upoznaju ne samo sa pojmom muzeja već i sa radom kustosa. Saznaju više o lokalnoj istoriji i kulturi, dobijaju predstavu o kulturnom dobru. Muzej ovim putem mapira predmete, a neke dobijamo na poklon.
Krajnji rezultat će biti izložba na kojoj će biti prikazan terensko – istraživački rad svih učesnika projekta koji je trajao 4 godine kao i istorijat svih osnovnih škola na teritoriji srednjeg Banata. Izložba će biti realizovana 2025. u salonu NMZ-a u sklopu Prestonice kulture Srbije. Ideja je da tada u saradnji sa drugim opštinama i TO grada Zrenjanina obezbedimo autobuse za sve đake koji nisu u prilici da posete muzej svaki dan. Možda smo ovim projektom animirali buduće etnologe, istoričare, arheloge itd.
Ovo je višegodišnji kustoski projekat koji je podržan od strane Ministarstva kulture republike Srbije i grada Zrenjanina.
Šta je cilj ovog projekta?
Cilj projekta je mapiranje i dokumentovanje građe od kulturno-istorijske važnosti koju stanovnici Srednjobanatskog okruga čuvaju u svojim domaćinstvima. Kustosima pomažu učenici koji donose na uvid svoje porodične predmete, a potom ih na interaktivan način stručno obrađuju i dokumentuju putem videa i fotografije, kao i deskripcije u kartonima izrađenim po uzoru na muzejsku dokumentaciju. Pored toga, kustosi kroz video prezentaciju i priču predstavljaju učenicima sva odeljenja i stalnu postavku Narodnog muzeja Zrenjanin.
Da li primećujete da se više dece interesuje i dolazi u muzej nakon što se kroz ovaj projekat upoznaju sa Vašom institucijom?
Pošto se terenski rad obavlja u školama i đaci aktivno učestvuju u njemu, kao značajan cilj projekta ističe se edukacija dece, kroz edutejment, o lokalnoj kulturi, muzejskoj delatnosti i značaju institucije muzeja, čime se stvara i razvija nova muzejska publika. Srednji Banat je multikulturna sredina, pa će stoga sav mapirani materijal predstavljati svojevrsnu riznicu njegovog bogatog kulturno-istorijskog nasleđa.
Dosadašnji tim čine: Dušan Marinković, muzejski savetnik akademski fotograf (rukovodilac i koordinator), Vladislava Ignjatov, viša kustoskinja istoričarka, Siniša Onjin, kustos istoričar, Aleksandra Đukić, kustoskinja etnološkinja, Branka Sikimić, viša kustoskinja etnološkinja, Ksenija Mihić, kustoskinja etnološkinja-antropološkinja, Bojana Petraš, viši bibliotekar, diplomirani lingvista.
.gif)
.gif)
