„Monografija grada Velikog Bečkereka” koja je pripremana pune dve decenije, biće predstavljena u Baroknoj sali Gradske kuće 6. oktobra u 18 časova. Ova zavičajna istorija obuhvata šest vekova razvoja našeg grada, prevode stranih monografija, izvode iz dokumentacije i štampe, brojne fotografije, ali i autorovo viđenje prošlosti. O samom delu i predstojećoj promociji razgovarali smo sa autorom mr Nikolom Šlajhom.
– Evropski pokret, čiji sam bio predsednik, 1998. godine dobio je da radi projekat „Interteka”. To je bio projekat u koji smo mi školovali gotovo sve novinare u gradu, ali je trebalo i da napravimo nešto svoje. Odlučili smo da to bude hronologija događaja u našem gradu. Predali smo je gradu na upotrebu jer su do tada imali samo jednu od dve ipo, a naša je bila na 30 stranica – započinje priču o nastanku monografije mr Nikola Šlajh.
S obzirom na to da je po struci magistar nemačkog jezika, odlučio je da prevede jedinu monografiju o Velikom Bečkereku iz 1333. godine koju je napisao Feliks Mileker.
– Želeo sam da pronađem nešto i na mađarskom jeziku i pronašao delo Šamua Borovskog koje sam dao da se prevede, a zatim počeo samostalno da pišem i istražujem. Napravio sam izbor iz štampe počevši od 1851. godine i tu pronašao podatke poput toga da je najstarija gimnazija nastala ovde i to 16 godina pre one u Karlovcima i da je prva melodija na mađarskom jeziku nastala je još 1520. godine i to sa nazivom „Kuda ide put za Bečkerek”.
Smatra da je u gradu živelo dosta poznatih ljudi, pa je deo knjige posvetio samo njima. Izvojio je njih 250.
– Đorđe Radić je svojevremeno bio najpoznatiji agronom na čitavom Balkanu. Nažalost naša poljoprivredna škola ne nosi njegovo ime, ali zato one u Kraljevu, Užicu i Cetinju nose ime našeg Bečkerečana. Rudolf Vegšajder je bio osnivač fizičke hemije u Beču, profesor univerziteta, a rođen je kod nas.
Knjiga je bila gotovo dve godine na čekanju zbog njenog sadašnjeg naslova.
– Već nekoliko godina se vodi rat između pristalica Petrovgrada i Zrenjanina. Na knjizi piše: „Prilozi za istoriju 6 vekova Velikog Bečkereka u regionu Banata”, jer ako opisujete neki grad morate i regiju, a ako opisujete regiju, morate je staviti u kontekst države. Ova knjiga sigurno nije pisana zbog e polemike, a i grad se nije sve vreme zvao Veliki Bečkerek, on je od sredine 18. veka bio samo Bečkerek. Vrednost je u opisu 600 godina grada, a ne u imenu Bečkerek. Nema nikakve sumnje da se knjigom, koju radim 20 godina, nešto propagira.
Na osnovu dugogodišnjeg istraživanja autor smatra da su mnoge stvari i danas u gradu ostale iste poput onih od pre 150 godina.
Pročitaj jošvesti
– Voda. Zamislite koincidenciju da se i pre 120 godina govorilo o vodi. Samo su tadašnji stanovnici imali sreće što je Begej imao pitku vodu pa su punili burad i nosili domaćicama. Mada je ranije bilo mnogo više nesrpskog stanovništva, mentalitet grada i danas je isti. Ovde je bilo močvarno tlo. Bila je na severu veća, a na jugu manja močvara čijim smo isušivanjem dobili jednu od najplodnijih oranica u Evropi, ali ostalo je nešto od tog močvarnog duha. Za razliku od starih banatskih gradova, naši sugrađani se ne busaju u grudi kada se dese velike stvari, to se njima podrazumeva.
Na promociji u Gradskoj kući svi zainteresovani građani moći će da kupe knjigu po promotivnoj ceni, a kao specijalna gošća trebalo bi da prisustvuje i glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa RTS-a, Olivera Kovačević.
– Želeli smo da pozovemo nekog ko je sada u Novom Sadu ili Beogradu da vidimo kakvu ima percepciju rodnog grada i zato smo se odlučili za Oliveru Kovačević. Na promociji će biti i recenzent knjige dr Milan Micić, sigurno neko od istoričara, a čitaćemo i zanimljive izvode iz knjige koji će biti iznenađenje za građane – zaključuje mr Nikola Šlajh.
.gif)
.gif)
