Više od polovine stanovništva u Srbiji je predgojazno ili gojazno. Gojaznost je bolest koja mora da se leči. U suprotnom može da dovede do komplikacija i nastanka drugih bolesti. Takođe, otežava i lečenje postojećih bolesti. O tome ko se smatra gojaznom osobom, šta su najčešći uzroci gojaznosti i kako se ova bolest leči razgovarali smo sa Biljanom Sekulić Reljin, načelnicom Službe opšte medicine i lekarem Savetovališta za dijabet.
Koliko ljudi u Zrenjaninu ima problem sa gojaznošću i ko se zapravo smatra gojaznom osobom?
Biljana Sekulić Reljin: U Srbiji je oko 40 posto populacije normalno uhranjeno, 21 posto je gojazno, 35 posto je predgojazno, a 3,5 posto je neuhranjeno. Ovo su brojke koje mogu da se prenesu i na Zrenjanin. U kategorizaciji gojaznosti nam pomaže bodi mas indeks. To je odnos telesne težine u kilogramima, telesne visine u metrima na kvadrat. Ako je BMI između 18,5 i 25 kažemo da je osoba normalno uhranjena. Ako je ispod 18,5 onda je neuhranjena, ako je od 25 do 30 onda je to predgojaznost tj. porast telesne težine. Ako je BMI od 30 do 35 to je prvi stepen gojaznosti, a ako je preko 35 to je drugi stepen gojaznosti. Preko 40 je ekstremna gojaznost. Na osnovu toga mi možemo da kvalifikujemo da li je neka osoba gojazna ili ne.
Da li je hrana jedini uzrok gojaznosti?
Biljana Sekulić Reljin: Hrana dobrim delom utiče na nastanak gojaznosti, ali isto tako na gojaznost utiču i fizička neaktivnost, metabolički poremećaji, poremećaji štitne žlezde, hormonalni disbalansi, unos hormona u smislu lekova, hronični stres, upotreba nekih antidepresiva…
Gojaznost nosi mnoštvo rizika po zdravlje
Zbog čega je važno da se ovaj problem rešava na vreme?
Biljana Sekulić Reljin: Gojaznost se smatra bolešću. To nije samo estetski problem, to je bolest koja sa sobom nosi komplikacije i dovodi do nastanka drugih bolesti, a sa druge strane otežava lečenje postojećih bolesti.
Koje sve rizike nosi gojaznost?
Biljana Sekulić Reljin: Gojaznost nosi rizike od obolevanja, rizike od povreda, rizike od neprihvatanja u društvu, što je jako bitno za decu, jer imamo dosta gojazne dece, neprihvatanje od strane kolektiva… Rizici su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, maligna oboljenja, plućna oboljenja, metabolički poremećaji, bolesti lokomotornog aparata – zbog težine stradaju kolena, kukovi, psihička oboljenja…
Kako se rešava problem gojaznosti?
Biljana Sekulić Reljin: Gojaznost je bitno otkriti na početku, dok postoji ta neka predgojaznost. Ne treba dozvoliti da to uzme maha, jer je samim tim i lečenje teže i sporije i motivacija pacijenta je teža. U praksi se trudimo da kada pacijent smanjuje telesnu težinu to bude od 300 do 600 grama mesečno, tako da na taj način smanjenje i ostane. Ne volimo one ekstremne efekte sa skidanjem odjednom i za kratak period mnogo kilograma, a da se posle toga dobije još više. Tako ništa nismo uradili. Fizička aktivnost je veoma bitna i uvek je spominjemo. Postoji i hirurško lečenje ekstremne gojaznosti.
Koliko ljudi shvata da je gojaznost opasna?
Biljana Sekulić Reljin: Mislim da ljudi danas shvataju koliko je gojaznost opasna. Mi jesmo podneblje u kojem postoji pravilo da je debeo jednako zdrav. Međutim, sve manje ljudi to tako shvata. Vidi se da je gojaznost bolest, pa mnogi prihvataju zdrave životne navike što se tiče ishrane i fizičke aktivnosti.
Pomoć u lečenju gojaznosti treba potražiti čim se primeti povećanje telesne težine
Da li se ljudi za pomoć javljaju na vreme ili kada već imaju ozbiljne zdravstvene probleme?
Biljana Sekulić Reljin: Kada će se neko javiti za pomoć teško je kategorizovati. To zavisi od osobe do osobe i od toga koliko ko vodi računa o svom zdravlju. Neko baš jako vodi računa i stvarno je iznenađujuće kad nam dođu osobe u lepim godinama koje i dalje vode računa o sebi. S druge strane jako nas porazi kada dobijemo mladu osobu koja apsolutno ne vodi računa ni o ishrani, ni o fizičkoj aktivnosti i kojoj nije bitno da li je gojazna ili ne.
Kada je pravi trenutak da se zatraži pomoć?
Biljana Sekulić Reljin: Pomoć je potrebno potražiti što pre. Kada se na vagi primeti i malo povećanje telesne težine. Bolje je tada učiniti nešto, nego kasnije. Jer kasnije treba uložiti više napora i truda.
Koliko je gojaznost danas problem mladih?
Biljana Sekulić Reljin: Mladi imaju problem sa gojaznošću, baš zbog toga što su fizički neaktivni i zbog brze hrane, loših navika, preskakanja obroka. Obično imaju kasni večernji obrok, a preskaču doručak… Posledice toga se tek kasnije pokazuju i vide.
Koliko je ljudima teško da menjaju način života kako bi rešili problem gojaznosti?
Biljana Sekulić Reljin: Motivacija i volja su bitni. Potrebno je samo malo da se pomerimo s mesta i da imamo neku fizičku aktivnost. Mi preporučujemo bar 3-4 puta nedeljno neke lake šetnje. Ako na posao idemo autobusom bilo bi dobro da siđemo jednu stanicu ranije. Ako idemo automobilom preporuka je da ga parkiramo malo dalje. Ako koristimo lift, preporučujemo da to ne bude stalno, već da se koriste i stepenice. Možemo da kombinujemo lako trčanje sa nekim čučnjevima. To sve u praksi može lako da se izvede. Samo je bitna motivacija.
Gojaznost se leči postepeno, postavljanjem dostižnih ciljeva
Na koji način motivišete ljude kojima je gojaznost problem?
Biljana Sekulić Reljin: Mi ljudima ne postavljamo velike ciljeve da se oni ne bi odmah osetili beznadežno i da ne bi rekli da to ne mogu. Motivišemo ih i pokazujemo da svaki pomak ima značaj, da je to nešto što mogu sami da urade. Radi se o sasvim normalnoj ishrani, pri čemu je potrebna samo dobra volja. Nekad se iznenadite šta ne znaju. Mnogo priče treba, mnogo vremena treba. Ljude treba upoznati sa činjenicama gde su zasićene masne kiseline, gde su zasićene masti, ugljeni hidrati, šta su koncentrovani šećeri… Govorimo im da treba izbegavati koncentrovane šećere i da prednost treba dati vlaknima, zasićenim masnim kiselinama, biljnim uljima… Žitarice i meso bez masnoća su dozvoljeni. Ishranu treba obogatiti ribom i sa dosta svežeg voća i povrća.
Podrška porodice kod gojaznih osoba je jako bitna. Gojazne osobe često imaju i psihičke smetnje koje su posledica neprihvatanja od okoline, društva, kolega… Ako takva osoba izgubi i podršku porodice onda je tu već veći problem.
.gif)
.gif)
