Gojaznost je sve veći problem kako u svetu, tako i u Srbiji. Najgore je što su joj sve podložnija deca i mladi. Kod preterane gojaznosti dijete često ne daju očekivane efekte. Prevelika težina dovodi do brojnih zdravstvenih problema – od visokog pritiska, bolesti srca, dijabetesa, do problema sa kostima, kičmom, zglobovima… Zbog toga mnogi traže efikasan način da se reše viška kilograma. Jedan od njih jeste i hirurško smanjenje želuca o kojem se do nedavno u Srbiji skoro ništa nije znalo. Naš sugrađanin Đorđe Slović, koji je od malena imao problema sa težinom, rešio je da sa čitaocima portala I love Zrenjanin podeli svoje iskustvo. Zahvaljući ovom hirurškom zahvatu, za godinu dana uspeo je da smrša 70 kilograma.
Još kao dete bio je gojazan. Ali je, zahvaljujući treninzima, uspevao nekako da se bori sa viškom kilograma. Međutim, kada je prestao da trenira, toliko se ugojio da mu je to predstavljalo ogroman problem u životu.
„Stigao sam do neke kilaže koja meni jednostavno nije odgovarala. Zbog toga sam u 31. godini dobio visok pritisak. A to je jako rano za tu bolest. Više puta sam pokušavao da držim neke dijete. Skidao sam po 5-6 kilograma, nekad i po 10, ali to je sve bilo malo. Onda sam potražio pomoć nutricioniste. Doktorka mi je dala plan ishrane i uz pomoć toga skinuo sam 45 kilograma za 6 meseci“, počinje priču Đorđe Slović.
„Tokom dijete sam često bio gladan“
„Bilo je naporno, jer sam gladovao, ali sam dobio volju da istrajem u tome. Naročito onda kada sam video da gubim na kilaži. Međutim, kada sam prestao da se pridržavam ishrane koju mi je nutricionistkinja propisala, za godinu dana sam povratio sve izgubljene kilograme. Čak i više nego što sam za prethodnih 6 meseci izgubio. Kada se čovek goji, to prelazi sve granice. U početku se ugojiš kilu, dve, pet, a onda sve više i više. Počinješ da jedeš sve više hrane. Teže ti je da odbijaš jelo. Ne možeš da smršaš… Opet sam morao da počnem da pijem lekove za pritisak, išao sam i kod kardiologa. Kardiolog me je savetovao da moram da smršam, jer sve probleme koje sam imao sa srcem, imao sam zbog toga što sam gojazan. Konstantno sam imao kiselinu u želucu, bio sam neraspoložen, noću nisam mogao da spavam, noge su mi oticale… Jednostavno, nisam mogao da funkcionišem“, nastavlja naš sagovornik.
„Pokušao sam da saznam više o operaciji želuca“
Zbog toga što je gubio bitku sa viškom kilograma, Đorđe je znao da mora da preduzme ozbiljnije korake.
„Ne znam tačno gde sam prvi put video da postoji operacija želuca, ali sam počeo da istražujem o tome. Niko od ljudi iz Srbije nije ništa o tome objavljivao, osim što je postojao snimak jednog čoveka iz Bosne koji je o tome otvoreno govorio. Našao sam jednu kliniku u Novom Sadu koja se bavi operacijom želuca kod izuzetno gojaznih ljudi. Pozvao sam ih, rekao kakav problem imam i oni su mi rekli da dođem kod njih na razgovor. Pre godinu i po dana pregled je koštao 1600 dinara. Razmišljao sam šta me košta da odem do Novog Sada da čujem šta će mi reći. Oni su me ispitali detaljno. Rekli su mi da izvadim krv kako bi proverili da li slučajno imam neki skriveni šećer. I rekli su mi da sam kandidat za operaciju“, priseća se Đorđe.
„Postoje neke tri vrste operacije želuca kod gojaznih ljudi. Jedno je podvezivanje, drugo je sužavanje, što sam ja radio i postoji neka operacija gde se skroz seče želudac, što je najkomplikovanije. Ja sam se zagrejao za operaciju. Ona je koštala 420.000 dinara. Nisam neko ko ima velike pare. Imam posao u jednoj firmi i živim od plate. Razmišljao sam šta da radim. Moram da kažem da sam nakon što sam se ponovo ugojio pokušavao da se vratim na ishranu koju mi je nutricionistkinja dala, ali nisam uspevao ponovo da skinem kile. Nisam uspevao psihički ponovo da istrajem. Skroz sam se bio demoralisao i razočarao“, dodaje naš sagovornik.
„Operacija želuca je bila moja konačna odluka“
Posle dugog razmišljanja, odluka je doneta. Đorđe je odlučio da se podvrgne hiruškom zahvatu.
„Meni je bilo najgore što nisam znao nikoga ko je to prošao, pa mi je sve bilo novo. Nisam mogao nikoga da pitam za iskustvo, za savet. Kod nas se ljudi jako boje operacija. Kad kažeš operacija svi misle da si gotov. Da umireš, kraj. Jako je bitna podrška okoline. Moji su bili protiv operacije, jer niko ništa nije znao o zahvatu i oporavku. Govorili su mi „nemoj to, možeš ti to i bez operacije…“. Ja sam pokušavao, ali video sam da ne mogu. Bili su oni uz mene što se tiče ideje da ja smršam, ali ipak nisu bili za operaciju. Na kraju sam odlučio da podignem kredit i da se operišem“, kaže Đorđe.
„Razmišljao sam tako da taj novac ulažem u svoju budućnost, jer će mi se popraviti zdravlje, moći ću da živim normalno. Iste te pare sam mogao da uzmem i da, recimo, kupim polovan auto. A zdravlje je mnogo važnije. Otišao sam na još jedan razgovor. Ponovili smo analize i potvrdilo se da mogu da idem na operaciju za koju smo se dogovorili. Imao sam 186-187 kila kada sam se zadnji put merio, a to je bilo mesec dana pre operacije. Do operacije sam se još ugojio. I šta je značilo to što sam uspevao da skinem 5-6 kilograma. Pa to se na meni nije videlo. Da nisam ovo uradio, ja bih sada imao sigurno preko 200 kila, i ko zna šta bi uopšte bilo sa mnom“, dodaje naš sagovornik.
„Trećeg dana od operacije bio sam kod kuće“
Operacija je trajala manje od dva sata.
„Rađena je laparaskopski. Na stomaku imam samo četiri mala ožiljka. U utorak sam otišao u bolnicu kako bih imao pripremu za operaciju. U sredu sam operisan i tada sam bio u šok sobi. U četvrtak sam izašao iz šok sobe i već u petak sam išao kući. Nakon operacije nastavljaš noramalno da se ponašaš kao i pre nje, samo nema podizanja teškog tereta i mora da se obrati pažnja na ishranu. Nekih ekstremnih bolova nema. Samo prvog dana osećaš neke grčeve. Nisam ja odmah posle operacije došao kući sa 70 kilograma manje, nisam išao na liposukciju. Onda su ljudi pitali „pa šta ti zači ta operacija, kad si i dalje krupan“. Ali, sada drugačije reaguju. Ipak, treba vremena da sve dođe na svoje mesto. To je dug proces“, priča Đorđe.
„Za oporavak je najvažnija psiha“
Oporavak nije mnogo težak, ali nije ni lagan.
„Oporavak je bio malo čudan. Ja sam mislio da sam gladan, a u stvari nisam bio gladan. To je sve dolazilo iz glave. Prvih 20-ak dana sam bio na tečnoj ishrani. Znači samo voda, čaj, prirodni sokovi, supe bez ičega i nemasni jogurt. Za to vreme pio sam lekove za regeneraciju sluzokože u želucu i dobijao sam injekcije za razređivanje krvi, kako ne bi došlo do stvaranja tromba. Nakon toga sam krenuo da jedem hranu bukvalno kao beba. Dva meseca sve je bilo pasirano, neslano…Najgore od svega je što sam do juče jeo pola porodične pice za obrok, a sada nisam smeo, niti mogao da jedem bilo šta. To je jako veliki pritisak u glavi. Otišao sam kod doktora da mi izvadi konce i rekao mu „doktore ja sam gladan“, a on mi kaže „nisi ti gladan, ti samo mislis da si gladan“, priseća se Đorđe.
„Posle operacije treba psihički prihvatiti da više nemaš obroke koje si imao. Evo recimo i vodu kad sam pio pre operacije, imao sam veliku čašu, pio sam „na eks“ pola litra. Posle operacije morao sam da pijem po malo. Popio bih gutljaj vode i osećao sam se kao da sam knedlu progutao. Mnogi ljudi i ne misle dok jedu, nego žure, na brzinu jedu, jure za obavezama… Mehanički to rade. A posle operacije kod mene više nije bilo tako. Morao sam konstantno da razmišljam kako treba polako da jedem i da pijem. I onda mi je to vremenom prešlo u naviku. Ništa to nije teško, samo moraš da se navikneš“, dodaje naš sagovornik.
„Više ne pijem nikakve lekove, zdrav sam“
Godinu dana nakon operacije Đorđe kaže da sve jede kao i pre hiruškog zahvata. Samo u mnogo manjim količinama.
„Nekada sam jeo pola porodične pice za obrok. Sada pojedem najviše parče pice. Porcija sladoleda od 5 kugli je za mene bila mala. Sada pojedem kuglu, eventualno dve. Banana mi nije dezert, već ceo obrok. I posle operacije sam išao kod nutricioniste da mi tačno odredi šta da jedem. U bolnici vam samo kažu jedite tečno ili pasirano. Ali, oni ne mogu da vam kažu šta tačno da jedete. Ne znaju kome šta odgovara. Moraš da jedeš na svaka 2-3 sata, ali po malo. Kod nas je ručak obiman. Imaš supu, meso, krompir, neki prilog, salatu, dezert… Po malo od svega da uzmeš opet je mnogo. Posle operacije ja sam to odvajao. Ako mi se jede roštilj, jedem samo meso. Ništa drugo. Ako mi se jede salata, jedem samo salatu. Ako mi se jede nešto slatko, jedem samo slatko. Nikako sve odjednom“, kaže Đorđe.
„Posle operacije su mi kupus, zelena salata, krastavac, meso bili teški. Ja obožavam sarmu, ali nisam mogao da je jedem, jer mi kupus nije prijao. Gledao sam na internetu da u Americi piju proteinske šejkove. Kod nas to ne rade. A to je sve da bi se očuvala mišićna masa. Ja sam krenuo to u početku da pijem, pa sam prestao, ali sada mislim da je to bila greška. U okviru ovih 70 kilograma koje sam izgubio, izgubio sam i dosta mišićne mase. Tačno osećam da sam slabiji, da nemam snage. Naravno, pokretniji sam, zdrav sam. Pritisak više nemam, ne pijem lekove uopšte, a ranije sam pio po četiri leka u toku dana. Ne otiču mi noge“, dodaje naš sagovornik.
Operacija želuca daje najbolje efekte kod ljudi do 40 godina života
Đorđe kaže da je sve više gojaznih ljudi koji se raspituju za ovu intervenciju.
„Prošle godine smo išli na more i u autobusu sam upoznao čoveka koji je bio baš gojazan. I on mi je pričao kako ima problema sa kičmom i kako će morati da ide na operaciju kičme. Ja sam mu ispričao svoje iskustvo. Na moru smo se sprijateljili. Sve vreme se raspitivao o operaciji. Kada smo se vratili on je otišao da operiše želudac. Sada je skinuo kile i rešio je problem sa leđima. Uopšte nije morao da operiše kičmu“, kaže Đorđe.
„Čuo sam da je još neki dečko iz Zrenjanina radio ovu operaciju, ali ne poznajem ga lično. I evo već se nekoliko naših sugrađana kod mene raspitivalo o operaciji. To su ljudi koji imaju mnogo kilograma viška, i koji moraju, kao što sam to ja uradio, da nešto preduzmu, da bi mogli da nastave da funkcionišu normalno. Samo treba znati da ovo nije operacija da bi neko skinuo 5-6 kilograma. Ovo je namenjeno onima koji su ekstremno gojazni. Ja svima savetujem da pristanu na operaciju. Jer kada se ti na kraju preračunaš, te pare koje treba da daš za operaciju bukvalno pojedeš za dve-tri godine. Uz to, novac se daje i za lečenje posledica gojaznosti kao što su visok pritisak, dijabetes, problemi sa srcem, zglobovima… “, dodaje naš sagovornik.
Stručnjaci kažu da najbolji efekat ova operacija ima ako se uradi do 40. godine života, pod uslovom da pacijent još nema velikih kardio-vaskularnih problema.
.gif)
.gif)
