Fudbalere često prati loš glas da osim šutiranja lopte, ništa drugo ne umeju da rade. Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ Mirko Poledica u decembru 2016. godine saopštio je podatak da čak 98,3 odsto fudbalera u Srbiji nakon završetka karijere postaju socijalni slučajevi, a kao razlog naveo je da su neškolovani i nespremni za nastavak života.
Darko Marčeta, nekadašnji golman „Budućnosti“ iz Banatskog Dvora i Kleka, nikako se ne uklapa u gore naveden stereotip. Voleo je najvažniju sporednu stvar na svetu, ali se na vreme upustio u preduzetničke vode i vredno negovao svoj talenat za dizajn. Crtao je automobile svakodnevno, pravio i makete, da bi danas, nakon mnogo uloženog truda, postao dizajner u kompaniji TRB (Tehnički remont Bratunac) i kreirao jednu od najsnažnijih mašina za deminiranje – MH 17.
Još je u osnovnoj školi želeo da bude dizajner automobila. Pravio je automobile od kartona, organizovao izložbe u školi, ali je bio svestan vremena u kojem živi.
– Kada sam 2000. godine napunio 18 godina, shvatio sam da mogu da budem golman. Imam te predispozicije, volim da branim, da se bacim, da pravim parade. Prvo sam igrao za „Budućnost“ iz Banatskog Dvora i tamo, iz rodnog Kleka, putovao dva puta dnevno. Kada sam prvi put otišao na pripreme sa prvim timom, to je za mene bilo neverovatno. Bio sam tek treći-četvrti golman, ali sam ipak bio sa svim prvotimcima. Preko fudbala, odnosno matičnog kluba, ukazala mi se prilika da proizvodim opremu. Tako je ta priča krenula, i 2002. godine sam osnovao svoj brend „Bull“.
Desetak godina kasnije, kada je imao više slobodnog vremena, nastavio je da radi ono što najviše voli još od osnovne škole – da crta.
– Uveče, u kafani u Kleku, ponovo sam počeo da crtam. Ne mogu mirno da sedim, uvek nešto „škrabam“. Tada još nisam imao ideju da nacrtam nešto što bi tek trebalo da bude kreirano. Gledajući Audi, primetio sam da su svi modeli napred bili isti: A8, A3, A4. Jedne noći oko pola dva, javi mi se ideja da nacrtam farove. Tada sam rešio i da napravim fizički 3D model, veliku maketu. Nisam ni znao da se to radi glinom, pa sam koristio stirodur i git za drvo. Izrada je trajala tri meseca. Sada radim sa glinom i to mi je strast, viziju iz glave, ruke izbace poput 3D štampača. Prvo model, pa na osnovu toga mogu da radim skice, proračune, otkriva nam Darko.
Prva prava podrška stigla je od nedavno preminulog Mirka Alvirovića, automobiliste, autora i voditelja emisije SAT.
– Godinu dana nakon što sam napravio model Audi, prvo sam gostovao u emisiji kod Mirka Alvirovića, a zatim dve godine nakon gostovanja uputio sam se u Ingolštat u centralu Audija. Kada sam se pojavio, njima je to bilo šokantno. Spremao sam se za taj trenutak tri godine, poveo drugara koji priča nemački perfektno. Imao sam 110 radova i 10 tehničkih rešenja do kojih sam došao testirajući Audi A6. Nisu mogli odmah da mi obezbede sastanak, pa sam im ostavio materijale. Trebalo je neko da me kontaktira u roku od 30 dana, ali to nisu učinili.
Uz pomoć Mirka Alvirovića 2016. godine odlazi u Milano na događaj koji okuplja glavne dizajnere vodećih automobilskih kompanija.
– Kada sam čuo da ću ići, bio sam srećan kao malo dete. Ranije je delovalo nemoguće da bih ikada mogao da upoznam sve te ljude, a onda sam se našao među njima. Upoznao sam šefa dizjana Folksvagen grupacije, Valter Marija da Silvu, i od njega puno toga naučio. Lično od njega sam čuo princip kako doći do idealnog dizajna. Prva stvar kada dizajniraš automobil jeste to da on ima odgovarajuću proporciju. Razmak točkova, prednjeg dela, zadnjeg dela, sve je to veoma važno. Ljudi kojima sam tamo pokazao fizički model Ferarija koji sam doneo, pohvalili su upravo njegove proporcije i na taj način mi dali potvrdu da sam na pravom putu.
U to vreme je već verovao u sebe. Epizoda iz Ingolštata, bila je iza njega. Radio je vredno i nova prilika se ukazala aprila 2017. godine
– Puno stvari treba da se složi da bi dobio šansu, a meni su se pet meseci nakon Milana kockice poklopile. Dobio sam poziv koji je bio rezultat mog rada i toga što sam pričao o svojim idejama za koje se čulo. Prijatelj kojeg sam upoznao preko posla sa sportskom opremom, predložio me je njegovom prijatelju Slavenu Ristiću, vlasniku firme TRB u kojoj danas radim. Rekao mi je da im treba dizajner, pošto su imali problem oko deminera koji je za njihov ukus bio urađen previše jednostavno. Kao mladi vizionar, želeo je da se to uradi futuristički, kako bi svi mogli da napredujemo.
Tada je prvi put radio u timu, video kako je to raditi sa inženjerima i morao je da se prilagodi njihovim uslovima.
– Stavio sam u početku puno manjih prozora, ali to nije moglo da se uradi zbog loše preglednosti, vrata nisu mogla da budu zakošena zbog težine, nije bilo dovoljno mesta u kabini… Dva-tri meseca je sigurno prošlo dok nismo definisali sve oko dizajna. Danas smo svi oduševljeni izgledom i ponosni na sigurno najmoćniju mašinu za uklanjanje mina na tržištu MH-17.
Na prednjem delu, deminer ima dve vrste alata na kojima se nalaze dijamantski čekići i oni se jakom hidraulikom okreću i aktiviraju mine.
– Sve je postavljeno spiralno kako bi se svaki centimetar zemlje očistio. Postoji druga vrsta alata koja je u lancima i treća koja koristi snagu motora na koju može da se stavi kašika, pa mašina funkcioniše kao buldožer.
Republika Srpska nije skroz očišćena i dan danas postoje minska polja i brojni problemi sa minama. slična situacija je i u azijskim i afričkim zemljama.
– Očekujem da će deminer biti veoma tražen jer je pre svega veoma moćan. Posebno nakon februarskog sajma u Abu Dabiju gde ćemo imati priliku da svetu prikažemo šta smo napravili. Što se mene tiče, imam puno ideja kada je u pitanju namenska industrija i nadam da ću napraviti neko revolucionarno rešenje.
Pogledajte kako izgleda mašina koju je dizajnirao Darko Marčeta:
Darko Marčeta uskoro će govoriti o svom radu u Startit centru Zrenjanin. U narednom periodu na Fejsbuk stranici Startit Centra Zrenjanin biće istaknuto obaveštenje o terminu njegovog predavanja.
.gif)
.gif)
