Tržni centar Aviv park često organizuje zanimljive događaje na otvorenom. Ove subote priliku da se predstave Zrenjanincima i svim posetiocima ovog centra imali su mali proizvođači hrane, pića i rukotvorina. Manifestacija “Dani domaće kuhinje” održana je u našem gradu prvi put i okupla je 30-ak izlagača. Na štandovima u Avivu mogli su da se vide i probaju razni sirevi, suhomesnati proizvodi, med i proizvodi od meda, proizvodi od alternativnih žitarica i leblebije, slatkiši, kolači… Nisu izostali ni ručno rađeni predmeti od drveta i papira.
Ideja organizatora manifestacije “Dani domaće kuhinje” jeste da se ovaj događaj seli po Srbiji kako bi se mali proizvođači u nepostrednoj komunikaciji predstavili potrošačima. Do sada su “Dani domaće kuhinje” održani tri puta. Dva puta u Beogradu i sada, prvi put, u Zrenjaninu.
“U TC Aviv park u Zrenjaninu smo okupili 30-ak malih proizvođača hrane i pića kako bismo na što bolji način ispromovisali domaću hranu. Kako bismo pokazali ljudima koliko je značajna zdava ishrana i koliko je malim proizvođačima potrebna podrška. Izlagači su sa cele teritorije naše zemlje, a pretežno iz Vojvodine. Oni su doneli suhomesnate proizvode, sir, med, proizvode na bazi meda, rakiju, vino, likere, kolače, slatkiše. Svi proizvodi su mogli da se probaju i kupe. Kako su izlagači najavili promocije, pretpostavljam da su se proizvodi prodavali po nižim cenama nego inače“, kaže Milica Lukić, organizator manifestacije Dani domaće kuhinje.
Na tezgama u Aviv parku bile su izložene štrudle, kolači, bombone, lizalice, sirevi, vina…
„Dani domaće kuhinje“ promovišu male proizvođače
Bilo je tu i proizvoda koji verovatno nisu toliko zastupljeni na meniju većine Zrenjaninaca. Među njima leblebija i proizvodi od leblebije.
„U ponudi imamo sirovu leblebiju, brašno od leblebije, namaz humus, testeninu od brašna od leblebije i krekere kao čips. Samo što je to zdravija grickalica. Od leblebije možemo da pripremamo apsolutno sve. Ona je neverovatno inspirativna. Može da se jede sama, skuvana. A mogu da se pripremaju i slana i slatka jela – od namaza, kolača, hleba i raznih drugih poslastica. Ideja da se bavimo proizvodnjom leblebije i proizvoda od leblebije je bila vizija mog verenika. On je želeo da se bavimo nečim što je drugačije od onoga što već postoji na tržištu. Krenuo je od ideje kako da neke nove potrebe u ishrani ljudi zadovolji. Budući da se sada govori kako je potrebno unositi više proteina u organizam, a manje ugljenih hidrata, došli smo do ideje o leblebiji“, počinje priču Biljana Markov iz Bačkog Gradišta.
Leblebija se proizvodi i u Bačkom Gradištu
Interesantno je da leblebiju proizvode sami.
„Sirvinu mi proizvodimo u Bačkom Gradištu već četiri godine. Imamo i svoje kooperante van Gradišta. To su sve mali proizvođači, jer je ovo ekološka proizvodnja. Nema upotrebe hemije, pesticida…Imamo neke standarde koje hoćemo da ispoštujemo u proizvodnji. Kada je nešto novo onda je otporno na bolesti i štetočine. Pre četiri godine prinos je bio fenomenalan. Leblebija je uspela sjajano i ništa je od bolesti nije zahvatalo. Već u drugoj i trećoj godini su joj kiše pravile problem. Ovo vreme sada, ove tropske vrućine, joj savršeno odgovaraju. Ona je tropska biljka i ne zahteva puno vlage u periodu vegetacije. Za sada se leblebija dobro razvija. U avgustu treba da se skida ovogodišnji rod, pa ćemo videti šta će tada biti“, dodaje naša sagovornica.
U poređenju sa drugim proizvodima od alternativnih žitarica, proizvodi od leblebije su cenovno u njihovom rangu.
„Cene naših proizvoda su pristupačne. 200 dinara je kilogram leblebija. 200 dinara je pola kilograma brašna. Krekeri su 100 dinara pakovanje od 50 grama. Humus košta 200 dinara za pakovanje od 200 grama. Ima ljudi koji ništa ne znaju o leblebiji i onda hoće da probaju sirovinu da vide kako će da se ponaša. Oni koji su već ušli u štos su prihvatili bršno u potpunosti i kažu da ga koriste svakodnevno“, kaže Markov.
„Naše tržište je svuda. Nemamo granice. Robu uglavnom prodajemo preko interneta. A trudimo se i da ovako što više učestvujemo na manifestacijama kao što su „Dani domaće kuhinje“. Najvažnije je da se upoznamo sa ljudima i da sa njima ostvarimo komunikaciju“, dodaje naša sagovornica.
Kombinacije različitih ukusa rezultiraju novim proizvodima na tržištu
Pažnju posetilaca na manifestacijama poput ove uvek privlače i med i proizvodi od meda. „Dani domaće kuhinje“ su iskorišćeni i za promociju nesvakidašnjih pčelinjih proizvoda.
„Mi smo farma meda. Proizvodimo lipov i bagremov med, kao i mešavine na bazi organskog kakaa, cimeta, dimljene ljute paprike… Na med sa dimljenom ljutom paprikom ljudi reaguju tako što su ili zgroženi ili oduševljeni. I ko proba taj i kupi. Ukus je jako dobar. Pogotovo ga vole oni koji vole kinesku hranu. Pravimo i novi proizvod – granolu sa lešnikom, orasima, raženim pahuljicama, sušenim voćem. Imamo i voskirane krpice koje zamenjuju aluminijumsku foliju i smanjuju upotrebu plastike. Koristimo ih za pakovanje hrane, sendviča…“, kaže Leta Majstorović iz Zrenjanina.
Krpice od voska su samo jedan od proizvoda na manifestaciji „Dani domać kuhinje“
„Na ideju da napravim ovaj proizvod sam došla tako što sam, kažem, htela da smanjim upotrebu folije i plastike, jer nisu dobri. Onda sam ovo videla, probala sam i kada sam posle godinu dana videla da radi posao onda sam rekla zašto to ne bih ponudila i drugima. Voskirane krpice se prave od pamuka. To je najbitnije. I onda se dodaju vosak i koskosovo ulje. To se onda pegla, prepreglava… Najviše ima peglanja. Životni vek ovih voskiranih krpica je do godinu dana. Peru se blagim deterdžentom i mlakom do hladnom vodu. One reaguju na našu toplotu i tako se savijaju. Ako imate otvorenu teglu, salatu stavite krpu preko toga i rukom zagrejete krpu da se oblikuje. I to tako ostaje. Isto tako se pakuju i sendviči i samo idu u torbu.“, objašnjava naša sagovornica.
Iako je reč o novom proizvodu, potrošači lepo na njega reaguju.
„Krpice imamo u veličini 20×20 i one su 150 dinara. Imamo dve srednje veličine i one koštaju 250 dinara. One se najčešće koriste za pakovanje sendviča i salata. Najveće voskrirane krpice su dimenzija 40×40 i one koštaju 400 dinara. Najviše se koriste za uvijanje hleba. Cena mikseva od meda za teglicu od 230 grama je 350 dinara. U Beogradu se najviše kupuju miksevi meda. A ovde uglavnom kupuju čist med i to lipu“, objašnjava Majstorović.
Domaća slanina, šunka, kobasice, čvarci… Ko im može odoleti?
Uprkos toplom vremenu miris i izgled suhomesnatih proizvoda privlačio je posetioce manifestacije „Dani domaće kuhinje“ na štand sa kobasicama, šunkom, slaninom, čvarcima…
„Na manifestaciji „Dani domaće kuhinje“ predstavljam našu mesaru Dača. Mi smo najstarija zanatska radnja u Vojvodini. Postojimo od 1929. godine i još trajemo i radimo na stari način. U proizvodnji ne koristimo nikakve aditive, konzervanse… Sve je po staroj dedinoj, domaćoj recepturi. Proces proizvodnje suhomesnatih proizvoda traje dugo. Od samog klanja, do zamesa, dimljenja, sušenja na promaji. Dimi se na bukovoj piljevini… Ljudi najčešće traže pravu domaću slaninu, dobar čvarak, dobro sušeno meso. Pravi domaći kulen i domaću šunku za koje smo ove godine dobili zlatnu medalju Novosadskog sajma. Imamo mi i preradu. Radimo poluproizvode, ali ne možemo da ih nosimo jer je sada malo toplije vreme. Ovo još može da izdrži. Može samo da kalira, ništa drugo ne može da mu se desi “, objašnjava Dragana Sakač iz Kucure.
„Cene su – kako za koga. Neko kaže da mu je skupo. Naravno, svako ima svoj džep . Novčanik je taj koji diktira gde će ko da pazari. Mi uglavnom držimo jednu cenu za naša proizvode gde god da se pojavimo. Domaći kulen je 1.600 dinara kilogram. Šunka, prava domaća, košta 1.500 dinara po kilogramu. Ona ne može da se poredi sa industrijom. Svaka čast svakome, ali mi držimo do sebe. Naše proizvode cenimo i gledamo da ih plasiramo po restoranima. Da svako proba i da se uveri u naš kvalitet. Čvarci se tope po nekoliko sati i koštaju 800 dinara kilogram“, dodaje naša sagovornica.
„Dani domaće kuhinje“ bi mogli da se održe ponovo na jesen
Posetioci manifestacije „Dani domaće kuhinje“ kažu da su zadovoljni onim što su videli i probali.
„Došla sam na manifestaciju „Dani domaće kuhinje“, jer mi je želja bila da vidim sve što naši ljudi proizvode. Da čujem novine. Oduševljena sam ovim. Jedino ovo sunce, vremenske prilike, su malo neprijatne, ali nećemo se dugo zadržavati. Najviše mi se svideo med i domaća kuhinja sa proizvodima od integralnih žitarica i spelte. To je nešto novo što me je privuklo“, kaže Zorica Markov iz Zrenjanina.
„Najviše mi se svideo isto med. Probala sam i sir, med i sada idemo na bombone“, dodaje Zoričina unuka petogodišnja Anja Jokić iz Beograda.
Organizatori manifestacije „Dani domaće kuhinje“ kažu da za jesen planiraju ponovnu organizaciju ovog događaja u Zrenjaninu. Ukoliko se plan i ostvari, znači da će svi koji su ovoga puta propustili priliku da probaju prave domaće proizvode, to moći tada da urade.
.gif)
.gif)
