Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Luku, apostola i jevanđelistu, čija slava se u narodu naziva Lučindan. Mnogi vernici slave ovaj dan kao svoju krsnu slavu.
Sveti Luka je bio obrazovani Grk, lekar i talentovani slikar, poznat kao pratilac apostola Pavla i svedok Hristovih čuda. Smatra se začetnikom hrišćanskog ikonopisa, pripisujući mu se stvaranje tri ikone Bogorodice, kao i ikona apostola Petra i Pavla.
Autor je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih, a tokom svojih putovanja pratio je apostola Pavla na njegovim misionarskim putovanjima. Nakon Pavlove smrti, nastavio je da širi Jevanđelje širom Italije, Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore, Srbije i drugih zemalja. Prema predanju, u 84. godini su ga ubili idolopoklonici u Tebi, a njegove mošti su prenete u Carigrad, gde se veruje da imaju isceliteljsku moć.
Na Lučindan, 31. oktobra, običaji su raznovrsni. Veruje se da treba izbegavati nervozu i crne misli, jer je Sveti Luka bio miran i blag. U nekim ruralnim delovima Srbije, koncima se opasuju torovi kako bi se zaštitili od vukova, a u narodu se često kaže: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka.“
Mnogi vernici izgovaraju molitvu Svetom Luki, tražeći njegovu pomoć da ih oslobodi greha, isceli rane, otera bolesti i donese mir i ljubav u njihove živote. Sveti Luka je zaštitnik lekara, farmaceuta, bolnica i apoteka, a njegov praznik slave i obrazovne ustanove, uključujući Akademiju Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
U vreme posta ili na dan kada slava pada na sredom i petkom, obavezno se posti, dok se u drugim slučajevima služi mrsna hrana. Praznik Svetog Luke, uz molitve za zdravlje i isceljenje, duboko je ukorenjen u verovanjima pravoslavnih vernika, koji ga smatraju svojim duhovnim zaštitnikom.
Molitva Svetom Luki
O, Sveti Luka, Bogom izabrani i Majkom Božijom blagosloveni, propovedniče po svoj vaseljeni Evanđelja Hristovog, mučeniče i apostole, pomoćniče svima koji te molitveno prizivaju, pomozi i nama, nepotrebnim slugama Gospodnjim. Jer mi se zbog naših mnogih pregrešenja nalazimo u tami i seni smrtnoj i udaljeni smo od Boga bezmerno daleko. A zbog stida koji osećamo zbog toga, i nemajući smelosti da Ga sami zamolimo za oproštaj, prizivamo tebe, veliki svetitelju Božji, kao onoga koji u Njegovoj neizmernoj svetlosti prebivaš, da Ga umesto nas moliš da se smiluje na nas.
Umoli Ga, Sveti Luka, da se ponovo u nama rodi strah Gospodnji, strah koji rađa ljubav, a greh odgoni. Jer mi smo toliko navikli da grešimo svakoga dana i časa, pa i u snu, kao da smo zaboravili reči Gospodnje: “Stražite, jer ne znate časa kada ću Ja doći”. Kao da nas svakog trena ne može pozvati iz ovog privremenog života u večni.
Taj strah, taj osećaj, tu premudrost, kako kaže Psalmopevac David, probudi u nama, Sveti Luka. I neka se onda, tvojim molitvama, u nama rode suze pokajanja. Suze koje će sve zakutke naše duše da očiste od greha koji se nataložio na njoj.
Jer mi, po svom bezosećaju i duhovnoj obnevidelosti, ne možemo ni daplačemo nad svojim mrtvacem, nad samima sobom, a tako mnogo suza, potoke suza, trebalo bi da prolijemo za bezbrojne grehe koje učinismo. Pomozi nam, neukima i nerazumnima da razumemo Pismo koje si i ti pisao, jer onaj ko ga istinski razume, ko istinski shvati reči njegove, taj beži od greha kao od ognja, i svim silama teži da se približi Bogu. Jer taj shvata da je greh smrt, a Bog život.
Pomozi nam zato, Sveti Luka, da se, to shvativši, očistimo od greha, i pređemo iz smrti u život. Da nam Bog bude sve u svemu. Da od sada uvek budemo u Njegovoj blizini.
Neka nam, kao tebi i Kleopi kada ste išli za Emaus srce i duša stalno trepere od Njegovog prisustva. Tada će mir vladati u nama, nebeski mir, koji će nam utvrditi nadu na Carstvo Nebesko, i tom radošću ćemo dobiti snagu da strele lukavoga koje svakoga časa lete ka nama, lako odagnamo od sebe.
A sa tom nadom će ljubav Božija koja je u nama da nas pripremi za put ka Večnoj Otadžbini, gde su sve Sile Nebeske, svi Sveti, i Majka Božija pred njima, čiji si ti blagi lik u ikoni, toboj naslikanoj, ovekovečio. Neka nam oči srca našeg neprestano gledaju tu lepotu, i njome se naslađuju, kako bi se već ovde zacarilo u nama Carstvo Nebesko, u koje neka se tvojim molitvama, Sveti Luka, i preselimo kada nas Gospod jednom pozove, pa da onda večno slavimo Boga u Svetoj Trojici: Bespočetnog Oca, Jedinorodnog Sina i Svesvetog Duha, kroz svu večnost beskonačnih vekova.
Amin.