Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u godini, kada se sećamo Hristovog stradanja i raspeća na Golgoti.
Dan velike žalosti, kada je Spasitelj umro za ljudski rod, obeležava se strogim postom, bez ribe i ulja. Mnogi vernici ceo dan ne jedu i ne piju ništa, sve do večerenje molitve, kada u svojim crkvama popiju čašu Bogojavljenske vode. Nakon toga mogu normalno da večeraju, ali i dalje poste na vodi.
Na Veliki petak, koji je crveno slovo, ništa se ne radi. Pripreme za Vaskrs i kućne i poljske radove valja ostaviti za Veliku subotu, koja je radni dan, ali se takođe posti na vodi.
Na Strasni (stradalni) petak ne pušta se muzika, ne peva se i ne igra, već se dan posvećuje molitvi Hristu koji je stradao za nas.
Kako ovaj dan ni crkvena zvona ne zvone, popodne se poziv na večernju službu oglašava udaranjem u klepalo.
Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica. U mnogim pravoslavnim hramovima širom Srbije vernici se provlače ispod plaštanice, koja predstavlja umrlog Hrista i jeste naše podsećanje na to da ćemo pred Božje lice svi jednom izaći.