Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan Svetog Luke, jednog od prvih propovednika hrišćanstva, savremenika Isusa Hrista i jednog od pisaca Četvorojevanđelja. Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica.
Kad je Hristos hodao po zemlji, njegova dela su se nadaleko pročula pa je Luka, gonjen željom da upozna tog neobičnog čoveka, došao u Jerusalim. Kad je upoznao Hrista i razumeo njegovu nauku, iskreno je poverovao u Gospoda.
Posle silaska Svetoga Duha na apostole, Luka se vratio u Antiohiju, gde je postao saradnik apostola Pavla. Hrišćani su hteli da trajno sačuvaju Hristove reči, pa su molili Luku da napiše Jevanđelje, što je on i uradio oko 60.godine. Luka je bio veoma darovit pisac, o čemu govori stil kojim je pisano Jevanđelje
Za vreme vladavine despota Đurađa Brankovića, mošti svetog Luke prenete su iz Rogusa, gde su se tada nalazile, u novopodignutu Đurđevu prestonicu, Smederevo. Ovaj prenos je izvršen s litijom i na najsvečaniji način kroz srpske zemlje i koštao je despota preko 30.000 dukata, koje je u ime poklona morao dati sultanu i pašama u Jedrenu, da mu dozvole da svetog Luku prenese u svoju zemlju. Bilo je to polovinom petnaestog veka.
Sveti Luka je bio položen u mitropolitskoj crkvi u Smederevu, koju je despot iznova sagradio i ukrasio. Despot Đurađ se nadao da će sveti Luka biti jaka odbrana Smedereva i pomoćnik srpskom narodu u onim teškim prilikama, posle Kosovskog boja. Međutim, nakon deset godina Turci osvojiše Smederevo, dvesta hiljada roblja odvedoše i rasprodaše po belom svetu. Srpski politički život uskoro sasvim ugasnu, a u tim teškim vremenima izgubio se i trag moštima svetog Luke.