Mentalno zdravlje podrazumeva skladan odnos unutar same ličnosti u emocionalnom, socijalnom i intelektualnom smislu. Psihički poremećaji remete kvalitet normalnog rada i života, izazivaju patnju, otuđenost i tako stvaraju probleme ne samo osobama koje boluju, nego njihovoj porodici i radnoj sredini.
U psihijatrijskom odseku Dnevne bolnice pri Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”, kulturno-umetničkim programom i tombolom za pacijente obeležen je 10. oktobar, Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovom prilikom o mentalnim poremećajima i njihovom tretiranju govorila je dr Vesela Jašin Laletin, šef Dnevne bolnice na odeljenju Psihijatrije.
– Učestalost stresnih poremećaja je visoka kao i porast mentalnih poremećaja. Sve češće imamo zloupotrebe alkohola, kako na radnom mestu tako i van njega, ali i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Sve je veći broj samoubistava, a depresija i to ne samo odraslih, nego sve češće i kod dece je nešto što nas svakodnevno prati i što predstavlja veliki problem. Danas smo društvo starih, sve je veći porast pregleda starijih i dementnih ljudi koji više ne mogu sami da žive i funkcionišu, porodica nema načina i edukacije, a društvo kapacitete da ih sve smesti, da im svima pomognemo i da ih adekvatno zbrinemo – smatra dr Vesela Jašin Laletin.
.jpg)
Ona je navela podatak da čak dve trećine psihijatrijskih pacijenata nikada ne potraži stručnu pomoć ili savet i ne uzima lekove iz straha da će ih odbaciti porodica, radna organizacija i društvo. Kako bi popravili naše mentalno zdravlje potrebno je da poboljšamo samopouzdanje, počnemo da verujemo u sebe i da se adaptiramo na mentalni stres.
– Iz tog straha on ostaje sam sa svojim problemima, teškim mislima i kao takav se vrti u začaranom krugu dugo vremena dok ne bude iscrpljen i tek tada zakuca na naša vrata. Mentalni stres je svakodnevno prisutan. Razvod, gubitak roditelja, bračnog partnera, pojava bolesti – sve to značajno utiče na kvalitet života. Svako od nas mora se potrudi da pronađe unutrašnji smisao života jer jedino to može život da učini kvalitetnim – dodaje dr Vesela Jašin Laletin.
Potrebno je da ljudi shvate da se to može desiti svakome, ali i da može da se leči, prođe i poboljša kvalitet života.
– Praznina i tuga tih pacijenata je velika. Oni misle da je to nešto što se nikada neće popraviti, ali kada provedu ovde dovoljno vremena, dobiju socijalnu podršku, psihoterapiju i farmako terapiju, oni vide da ti problemi nisu bili toliko veliki i strašni, ali da su oni izgubili snagu i energiju. Sramota je još u našem narodu da se priča o psihičkim problemima. Sve veći porast problema se javlja među školskom decom i adolescentima. Roditelji su na poslu, nisu kod kuće, hoće li biti dobre nove generacije koje vaspitava ulica? Zbog čeka kreću u zloupotrebu alhohola? Neretko adolescenti dođu kod mene bez uputa i knjižice da mi kažu šta im se dešava, da potraže pomoć – kaže dr Jašin Laletin.
Godišnje se hospitalizuje oko 100 pacijenata sa mentalnim problemima u zrenjaninskoj bolnici, a lečenje u Dnevnoj bolnici nije vremenski ograničeno.
– Na odeljenju Dnevne bolnice, odsek stacionara, rad je osmišljen u poluhospitalnom tretmanu. Pacijenti dolaze ujutru, dobijaju lekove, prisustvuju grupno terapijskoj zajednici gde su tematski određeni dani. U rad su uključeni psiholog, socijalni radnik, radni terapeut, lekar, edukovane sestre. Rad je podeljen u tri sekcije: sekcija za lečenje bolesti zavisnosti gde prevashodno spada alkoholizam, sekcija za psihotične poremećaje i sekcija za neurotične poremećaje gde spadaju anksiozni poremećaj, depresija… To je najsavremeniji način lečenja psihijatrijskih bolesnika, a naš cilj je da obuhvatimo što više pacijenata, kako bi bilo što manje hospitalizovanih. Kapaciteti su adekvatni, kadra uvek fali, ali ja sam zahvalna svom timu na svemu što rade, trude se zajedno sa mnom i daju sve od sebe – zaključuje dr Vesela Jašin Laletin.
Medijima se obratila i prenela dosadašnja iskustva i utiske pacijentkinja koja dolazi radovno u Dnevnu bolnicu protekle tri godine.
– Čovek može da bude bolestan, slomi ruku ili nogu, ali kada u glavi „nisi svoj”, onda je gotovo. Pomoć ljudi iz Dnevne bolnice meni je bila izuzetna i danas mogu da funkcionišem normalno.
Ona smatra da društvo još uvek ne razume ove probleme i strašno joj je kada vidi u gradu ljude kojima je potrebna pomoć, ali ih ne traže jer ih je sramota.
– Moja poruka je da ljudi ne treba da se sramote, nego da dođu i traže pomoć. Svi su izuzetno prijatni i ljubazni, primiće vas u svako doba dana. Ako se desi da nekom bude lošije, nikada nije problem da se dođe jer su svi ljubazni, a i oni sami utiču na nas.
.gif)
.gif)
