I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • agencija dane
Vesti Zrenjanin

Kraft pivare bi mogle da ožive sela i ruralni turizam

ZrBizNet

Srbija ima cilj da oživi sela. Jedan od predloga koji se mogao čuti na nedavno održanom simpozijumu posvećenom pivarstvu jeste da bi bilo dobro kada bi se kraft pivare otvarale u selima. Smatra se da bi one mogle da utiču na razvoj ruralnog turizma, te da bi ljudi imali čime da se bave ukoliko odluče da se vrate na selo. Slično kao u slučaju vinarija, za sve ovo potrebna je bezrezervna podrška države.

Stručnjaci smatraju da bi kraft pivare mogle da doprinesu razvoju agroturizma u Srbiji. To je potencijal koji u našoj zemlji nije dovoljno iskorišćen. Pristup pivarstvu, pa samim tim i kraft pivarama, mora biti multidisciplinarni. To znači da se ne obraća pažnja samo na tehnologiju proizvodnje, već i na ekonomiju, agronomiju, turizmologiju, gastronomiju…

„U radu koji sam pisao sa koleginicom Gordanom Radović povezali smo kraft pivare i agroturizam. Naša osnovna hipoteza je da kraft pivare mogu fantastično da se uklope u koncept ruralnog turizma. Upravo onako kako se putevi vina uklapaju u ruralni turizam. Gotovo da nema turista koji dođu u Srbiju, a da ne obiđu neku vinariju. Zašto oni ne bi mogli da obiđu i neku kraft pivaru? Da sednu da popiju pravo pivo proizvedeno na tradicionalan način sa autohtonim sortama sirovine. Da li je to pivski ječam ili neka druga sirovina, nije toliko bitno“, kaže Radovan Pejanović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

I Taxi Zrenjanin

Radovan Pejanović

„Kraft pivare za turiste mogu da budu jako interesantne. U strukturi pivarske industrije EU kraft pivare učestvuju sa čak 25 posto. Kod nas je to samo 2,5 posto. One bi mogle da pokrenu razvoj domaće privrede i poljoprivrede, jer za razliku od velikih industrija mogu i hoće da se vežu za domaće sirovine. Pogotovo kada bi država to i podsticala manjim akcizama, porezima“, dodaje naš sagovornik.

Kraft pivare mogu da vrate ljude na selo

Koncept ruralnog razvoja znači razvoj sela.

„Zašto, recimo, ne bi u nekom selu u okolini Zrenjanina postojala neka kraft pivara, pa da ja kao turista odem tamo da popijem pivo. Uz to pivo, domaćini bi mi tamo servrali i njihove domaće proizvode. To je način da oživimo selo, da vratimo mlade na selo, da zaposlimo ljude. Ova ideja bi pokrenula niz pozitivnih efekata“, objašnjava Pejanović.

„Koncept ruralnog tuzma je EU sjajno razradila. Kod nas, nažalost, to ide dosta sporo i traljavo. Nema nekih rezultata, jer država to ne pomaže dovoljno. A morala bi ukoliko želi da oživi selo. Kod nas je često problem što ljudi nemaju ideju šta da rade. A to je nekad najvažnije. Naši ljudi često kažu da bi voleli da počnu nešto da rade i traže šta bi to moglo da bude. Pa evo neka otvore kraft pivaru. Ali, oni ne mogu da budu oslonjeni tu samo na svoj entuzijazam. Tu država mora mnogo toga da učini. Za početak, recimo, da napravi put do tog sela i do kraft pivare“, dodaje naš sagovornik.

Srbiji nedostaju mikrokreditne organizacije koje bi podržale projekte do 10.000 evra

Šire posmatrano, vlasnicima kraft pivara i klimatske promene idu na ruku.

„Tokom leta imamo vrućine. Tada nema boljeg osveženja od hladnog piva. Pivo ima i svoj zravstveni aspekt. To je hrana. Brojne su prednosti piva koje treba da iskoristimo i upotrebimo u funkciji razvoja. Za podizanje ovakve jedne pivare potrebno je najmanje 10.000 evra. U EU postoje mikrokreditne organizacije koje daju povoljne kredite. I to je ono što bi trebalo da postoji u Srbiji. Takođe, bilo bi dobro kada bi se ovde otvorila i razvojna poljoprivredna banka koja bi podržala projekte. Kada uspete nekoga da zadržite na selu i zaposlite ga, vi mu pomažete da osnuje porodicu i da ima od čega da živi. Ako zasnuje porodicu on će imati dece, pa će se onda i taj katastrofalni trend nataliteta zaustaviti. Ali, ponavljam da bez podrške države nema realizacije ozbiljnog programa i razvoja ruralnog turizma“, kaže Pejanović.

„Za jednu kraft pivaru jesu potrebni i želja i volja, ali i novac. Kraft pivare treba država da podrži, a ne da vlasniku u roku od nekoliko nedelja ili meseci pošalje inspekciju koja će pivaru da zatvori. Uz to, potrebne su kreditne linije koje bi sve to podržale. Za razliku od Hrvata, mi nemamo zakon o mikrokreditnim institucijama. Slušamo priče o potrebi da se ljudi vrate na selo. A na šta da ih vratimo, kada tamo nema privrede, nema ideja, nema preduzetništva… Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da su kraft pivare pravi pogodak. Evo, idite u Italiju, Nemačku, Francusku, da vidite kako to funkcioniše. Na kraju krajeva, treba otići u Mađarsku jer su i Mađari već daleko u razvoju ruralnog turizma. Počev od banjskog turizma, čardi, kraft pivara“, dodaje naš sagovornik.

Kraft pivare u promociji moraju da koriste prednosti društvenih mreža

Kada otvori kraft pivaru vlasnik mora da se pozabavi njenim marketingom.

„Ono što je najvažnije za određenog proizvođača jeste da ima kvalitetan proizvod koji može da ponudi potrošačima po pristupačnoj ceni. Kraft pivare su to uočile i one nude kvalitetne proizode. Da bi se kvalitetan proizvod prodavao, potrošači moraju da budu obavešteni o njemu. Kraft pivare dosta rade na promocijama i marketingu „od usta do usta“. Imaju priču koja kaže otprilike sledeće: „Mi vama ne želimo da prodamo proizvod, već sa vama želimo da stvorimo jedan odnos da vi u ovom proizvodu uživate. Da ne bude pivo razlog okupljanja, već druženje i priča“, kaže Vlade Zarić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Vlade Zarić

Kraft pivare moraju da obrate pažnju na moderne alate u marketingu.

„Tradicionalni marketing je do sada dosta pomagao u prodaji proizvoda. Međutim, poslednjih nekoliko godina koncept marketinga se totalno promenio. Sada se koriste drugačiji alati. Među njima i društvene mreže. Ukoliko vi imate neku poruku i ako ste član neke društvene mreže, ono što budete podelili videće sigurno bar još 500, 600, 700 ljudi. Ti ljudi isto tako imaju svoje prijatelje na društvenim mrežama koji će videti podeljene poruke. Na taj način se informacije o nekom proizvodu jako brzo šire. Ono što kraft pivare rade to je da potrošačima šalju poruku i da potrošači praktično rade marketing za njih. Oni moraju da naprave sisteme koji će biti održivi, kako bi svaki naredni potrošač bio zadovoljan i kako bi širio pozitivnu poruku“ kaže naš sagovornik.

Pivo kraft pivara je, pre svega, namenjeno mladima i onima koji se tako osećaju

Za razliku od velikih industrija, male pivare moraju da vode račna da se reklamiraju u skladu sa svojim kapacitetima.

„Male pivare imaju ograničena sredstva i ne mogu da plate, recimo, tv reklamu ili iznajmljivanje bilborda. Masovni marketing njima i nije potreban. Jer kada imate takav marketing onda šaljete poruku svim potrošačima. Kraft pivare moraju da ostanu u tom segmentu da poruku šalju samo specifičnoj grupi potrošača koja je zainteresovana za njihovo pivo. To su, pre svega, dinamični ljudi koji vole život i puno se kreću. Ciljne grupe kraft pivara su mladi, oni koji su po stavovima mladi, žene, dinamični ljudi sa dobrim primanjima“, objšanjava Zarić.

„Jedna od priča koja postoji jeste da su žene otklrile pivo slučajno. Neka žena je pre 6.000 godina slučajno zabroravila hleb koji je pripremala. On je ostao na kiši i onda je došlo do procesa fermentacije. I tada se počelo sa proizvodnjom piva. Žene u modernom dobu više komuniciraju, brže dele poruke, imaju socijalnu kompontentu. To je malim pivarama potrebno. Da se dobra vest proširi. I muškarci pričaju, ali nemaju takvu sposobnost komunikacije kao žena, a komunikacija je u današnje vreme najvažnija za marketinške poruke. Marketinška poruka kraft pivara je: Mi nećemo da vam prodamo pivo, mi hoćemo da uiživate u proizvodu i da je on vredan novca koji vi plaćate“, zaključuje naš sagovornik.

Ideja nadležnih u Zrenaninu jeste da se i kod nas uskoro ponovo pokrene proizvodnja piva. Ali, ovoga puta možda baš u nekoj kraft pivari umesto u industrijskim uslovima. Na taj način Zrenjanin bi sa sebe skinuo etiketu grada koji ima manifestaciju Dani piva, a nema pivaru i pivo.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh