O industrijskoj konoplji se svašta može čuti i pročitati na internetu. Ipak, ova biljka još uvek ne zauzima značajne površine u Srbiji. Istina, interesovanje poljoprivrednika za alternativnim kulturama raste iz godine u godinu. Na njivama Milenka Čavića iz Titela, ove godine prvi put se našla industrijska konoplja. Ova biljka posejana je na 17 hektara. U jednom trenutku, bila je čak i razlog posete policijskih službenika. Kako izgleda proizvodnja industrijske konoplje, za šta sve može da se koristi i da li je njena proizvodnja legalna raspitivali smo se upravo kod ovog poljoprivrednog proizvođača.
Kada je prošle godine pravio setveni plan Milenko Čavić nije ni pomišljao da će ovog leta na njegovim njivama biti industrijske konoplje. Zbog nedaća sa vremenom koje su od jesenas imali poljoprivredni proizvođači, moglo je da se dogodi da na pojedinim parcelama ovaj poljoprivrednik ostane potpuno bez useva.
“Prošle godine smo bukvalno od avgusta pa do početka 2019. imali izuzetno veliku sušu. Na ovoj parceli se pre ove konoplje nalazila pšenica. Pšenica je bila u takvom stanju da smo morali da je preoremo. Sticaj okolnosti je bio takav da je bilo jako malo padavina. Pšenica je ponikla kasno. Šta se tačno desilo, za nas poljoprivrednike je velika nepoznanica. Pokušali smo da utvrdimo to, ali niko nam nije dao pravi odgovor. Jednostavno pšenica je počela da nestaje. Navodno je u pitanju bio neki virus. To se desilo u mošorinskom ataru, prema Novom Sadu. U titelskom ataru nismo imali to tako izraženo. Da li je to do semena, da li je to zbog toga što je seme dugo stajalo u zemlji u suvom, pa je došlo do nekih bolesti, ne znamo”, počinje priču Milenko Čavić, poljoprivredni proizvođač iz Titela.
Industrijska konoplja je posejena skoro sredinom maja
“Ekonomske opravdanosti da takva pšenica ostane na parceli nije bilo i mi smo je preorali. 12. maja je zasejana ova parcela sa konopljom. Slušali smo mi o konoplji godinama. Ove godine je došlo do situacije da su moji drugari rešili da je poseju i ja sam im ustupio parcelu. Znači, ja nisam direktno proizvođač sada, ali sam za industrijsku konoplju vrlo zainteresovan. Usev je za sada jako dobar. Ljudi koji se u to razumeju, koji su to radili, su bili na parceli. Videli su biljke i zaključili su da je to dobro. Videćemo koji će finansijski efekat biti na kraju. Ja se nadam da će to biti dobro. S obzirom na to da smo mi region gde je konoplja nekada bila zastupljena očekujem da će se to proširiti i da će biti više ljudi koji će se angažovati da to seju”, dodaje naš sagovornik.
Industrijska konoplja nije zahtevna biljka
Industrijska konoplja je veoma zahvalna za gajenje.
“Industrijska konoplja ne iziskuje nikakvu preteranu hemiju. Ovo je biljka bukvalno kao korov. Imali smo prskanje protiv uskolisnih korova, jer je sirak ovde na Titelskom bregu dosta zastupljen. I to je bilo sve što tiče tretmana. Što se tiče tretmana protiv nekih bolesti, njih nije bilo. Kažu da je industrijska konoplja jako dobra kao predusev za sve druge kulture. To je biljka na koju insekti ne dolaze, a popravlja strukturu zemljišta. Ona je i za nas novost. Na osnovu ovog, da tako kažem ogleda, videćemo šta će se desiti. Tek sledeće godine ćemo imati rezultate na usevu koji ovde bude došao. Mislim da se nepoznatog ne treba bojati. Znate kako kažu – ko ne reskira, ne profitira”, kaže Čavić.
“Mi smo nekada bili poznati u svetu što se tiče konoplje. U ovom regionu još uvek ima jako puno divlje konoplje koja je nekada ovde bila sejana. A sejana je pre 40-ak godina. Međutim, industrija je napredovala u nekom drugom pravcu. U proizvodnji najlon kesa, najlon čarapa…”, dodaje naš sagovornik.
Vlakna, čajevi, brašno, ulje, proteini, pa čak i patike mogu da se prave od industrijske konoplje
Jedno od čestih pitanja jeste i za šta se koristi industrijska konoplja.
“Industrijska konoplja može da se uzgaja za seme, za cvet… Od nje može bukvalno sve da se iskoristi. Ova koja je posejana na ovih 17 hektara se gaji zbog cveta, a to će zahtevati i malo više fizičkog rada, kada se cvetovi budu brali. Nadamo se da će biti i isplativije nego da ide za seme. Što se tiče biljnih ostataka oni će se koristiti za proizvodnju izolacionih materijala prirodne strukture. Evropa se opredelila za tako nešto. Ubuduće kuće nećemo oblagati stiroporom, nego ili presovanom trskom ili presovanom konopljom”, kaže Čavić.
“Cvet posle branja ide na sušenje. On se ne suši nekim posebnim tehnikama koliko sam ja upoznat. Suši se uz pomoć ventilatora i ovih visokih temperatura. Onda ide u fabrike gde će se iz njega cediti ulje. Kažu da on na svetskom tržištu ima lepu cenu. Koliko sam čuo jedino u Slovačkoj, u Evropi, postoji fabrika koja se time bavi. Koja ima pogone za tako nešto. Ukoliko se to dobro pokaže, mislim da ćemo mi sledeće godine imati malo značajnije površine pod industrijskom konopljom”, dodaje naš sagovornik.
Konoplja je biljka koja može da poraste i do 4 metra.
“Kada se gaji za cvet industrijska konoplja bi trebalo da se pokosi bar dva puta. Da ova konoplja nije košena ona bi bila još veća. Košenje se radi da bi se biljka što bolje izbokorila. Kad se izbokori, ima više bočnih grana i tada više cveta”, kaže ovaj poljoprivrednik.
Proizvodnja je potpuno legalna, ali mora da bude prijavljena
Iako je reč o industrijskoj konoplji, njeno postojanje na njivama je često praćeno nevericom prolaznika.
“Ljudi se čude. Ne znaju šta je to. Zaboravili su. Ustvari ovi mladi danas i ne znaju za industrijsku konoplju, a starih je sve manje u ataru. Imali smo situaciju da su mislili da smo posadili marihuanu. To je bilo smešno, pošto je ovo velika parcela koja se nalazi odmah pored puta. Bilo bi riskantno da se tako ponašamo. Liči na ono što liči. Ali, to je jedna biljka koja će imati perspektivu kod nas u Vojvodini”, objašnjava Čavić.
Površine koje su pod industrijskom konopljom moraju da budu prijavljene nadležnim službama.
“Ovi moji drugari, koji su posejali konoplju na ovim parcelam, su preuzeli seme sa instituta, a u proizvodnji je angažovana i poljoprivredna stanica. Mi smo trebali to da prijavimo policijskoj stanici u Titelu. Sticaj okolnosti je bio takav da je konoplja ponikla u periodu kada su se radili i neki drugi poslovi, pa nismo stigli to da prijavimo. I onda su iz policije došli do nas i pitali nas šta je posejano. Mi smo im pokazali svu dokumentaciju i više nismo ni u kakvom problemu. Ovo ništa nije ilegalno, sve je legalno. Ali, to je nešto novo i liči na ono što liči i onda je to jednostavno bio problem bio”, kaže naš sagovornik.
“Sada se to malo obnarodovalo. Mnogi proizvođači u selu su me pitali šta je to. Ja sam im rekao da je to kultura kao i svaka druga koja će se koristiti ili u kozmetici ili za ljudsko zdravlje. Ali nije varijanta na onu na koju asocira. Ovo nije indijska, nego naša vojvođanska konoplja. Mi Vojvođani nismo narkomani. Mi smo pošteni ljudi, proizvođači”, dodaje Čavić.
Ljudi često mešaju industrijsku i indijsku konoplju
Ako se neko i ponadao da je u mošorinskom ataru našao biljke koje su zabranjene, mogao je samo da se razočara dejstvom listova ima koje industrijska konoplja.
“Ako neko hoće da ubere listove ove konoplje, ništa mu to neće vredeti. Ja sam se malo raspitivao, jer nikada to nisam radio, a inače sam strastveni pušač i mislim da duvanska industrija opstaje zbog mene i to vrlo dobro, i saznao sam da to što oni traže ovde nema. Te supstance koje su neophodne za te njihove ludorije i igrarije ovde nema. Ovde je sve ono što je za ljudsku dobrobit, a ne za bahanalije i gluposti”, kaže naš sagovornik.
Industrijska konoplja veoma je dobro podnela sve vremenske prilike koje smo imali od maja do sada. Što se ne može reći i za druge kulture.
“Od 27. aprila do danas, na ovom terenu je palo oko 570 litara kiše. Imali smo i jednu vremensku nepogodu, gde smo za nekoliko sati imali 104 litre kiše. To je katastrofa. Titelski breg jako dobro podnosi i sušu i veliku količinu padavina. Mi ovde na bregu nismo imali problema, ali na nižim terenima smo imali strahovitih problema sa tom vodom. Kao, i sa Turskim tokom, koji spletom okolnosti prolazi ovuda. I onda su nam pokidali žice koje napajaju pumpe za odvodnjavanje. Nekoliko dana ni to nismo mogli da radimo. Vojvodina vode su bile u problemu i nisu nam pružile uslugu koju mi uredno plaćamo. Imamo jako velike štete. Od nekih 2.000 hektara koji se nalaze na nižem terenu, polovina je zahvaćena štetama koje su prouzrokovane nečijom nepažnjom”, kaže Milenko Čavić, poljoprivredni proizvođač iz Titela.
Iskustva pokazuju da od industrijske konoplje može da se dobije više od 20.000 proizvoda. I dok je u Evropskoj uniji dozvoljeno gajenje 46 vrsta konoplje, u Srbiji dozvolu imaju samo tri vrste.
.gif)
.gif)
