– U dodiru sa zemljom luči se hormone sreće, zato je, između ostalog, toliko prijatno baviti se biljem, kaže za Ilove Zrenjanin Sonja Kamraš koja, zajedno sa svojom majkom i kćerima, vodi porodičnu cvećaru.
Kada je trebalo da odabere zanat kojim će se baviti, Sonjin otac, tada još samo dečak, odlučio se za cvećarski poziv. Posle školovanja i nekoliko radnih organizacija, on je 1978. godine, zajedno sa suprugom, započeo svoj posao. Od tada do danas, njihova cvećarska radnja opstaje praktično na istoj adresi.
-Pridružila sam se porodičnom poslu 2002. godine nakon očeve smrti i od tada stalno uvodim neke novine, ne znam samo dokle ću – kaže kroz smeh Sonja Kamraš. Teško je voditi posao, moraš uvek rešavati neke probleme, ali zato nisi nikad statičan, uvek si u pokretu, uvek imaš izazove, nešto novo. A poštovanje prema ocu me prosto uvek motiviše da idem dalje.
Pre četrdeset godina počeli su sa ružama, a danas u svom rasadniku odgajaju sve baštensko, pa i sobno bilje, a nekako najviše muškatle.
.jpg)
– Ima i lepšeg cveća, ali ta muškatla je u našim prozorima već “sto godina”, pa već nam je i u genima, zato je volimo. Ljubav prema cveću prenose roditelji na decu. To se, valjda, nasledi, ističe Sonja kroz smeh.
I u njihovoj porodici stvarno je tako – kćerka Leona je diplomirala hortikulturu. Anamarija se, iako je završila fakultet u drugoj oblasti, takođe snašla u ovom poslu.
-Još nisam skroz – šali se Anamarija – učim se, teško je, ja sam “upala” tu sa turizma. Zasad se bavim menadžerskim delom posla, I zadužena sam za komunikaciju sa klijentima preko društvenih mreža.
Preko društvenih mreža stižu porudžbine za raznorazne cvetne kreacije.
–Nekad nam se javljaju neveste sa posebnim željama za svadbene cvetne aranžmane. Tako smo nedavno pravili bidermajer sa čuvarkućama, ističe naša sagovornica.
Preko menadžerke Anamarije stigli su i pozivi za sajam cveća u Milanu koji su posetile nedavno i gde su stekle sjajna iskustva, nova znanja i nova poslovna poznanstva.
Četiri decenije ova porodica živi u skladu sa prirodom, biljkama i ljudima. Kažu da je to zbog serotonina, hormona sreće koji se luči kada, baveći se cvećem, dodiruju zemlju. Mi mislimo da ipak nije samo zbog toga.
-Kada se radi ono što se voli, sve je lepo i skladno, istakla je sa osmehom, za kraj našeg razgovora Sonja Kamraš.
.gif)
.gif)
