Slava Melenaca su Duhovi. Već 21 godinu se na ovaj praznik u selu organizuje Svetsko prvenstvo u spremanju čobanskog paprikaša. Ove godine za takmičenje se prijavilo 10 ekipa više nego lane. Čobanski paprikaš se sprema po jedinstvenom receptu koji su davno osmislili čobani iz melenačkog atara. Od sastojaka smeju da se koriste samo ovčije meso, crni luk, so, biber. Ideja ove manifestacije je, pre svega, da se ljudi na današnji dan druže i da budu zajedno. Takmičenje je u drugom planu. Za one koji ne vole ovčetinu domaćini spremaju jela sa roštilja ili ražnja.
Prve vatre u šumi kraj banje Rusande za pripremu „čobanca“ upaljene su jutros pre sedam sati. Do podne je čitav kraj mirisao na čobanski paprikaš, ali i roštilj.
„Tradicionalan čobanski paprikaš, beli „čobanac“ se kuva od ovce. Mora da bude ovca, tako kažu ljudi. Idu još samo so, biber, crni luk i neki specijalni dodaci, ali to ne smem da vam odam tajnu. Danas se samo kuva paprikaš, a još juče smo počeli pripremu samim klanjem ovce i priremom mesa i svega ostalog što ide. U zavisnosti kolika je ovca, spram toga ide određena količina luka. Ova naša ovca je imala 80 kilograma. Ja stavljam luka „od oka“. Tako je mene baba naučila. Tri prsta soli i luka „od oka“. Do 10 kilograma luka treba da ide. Lukac daje slast i onda se začinjava po ukusu. Paprikaš mora malo da bude ljutkast. On je beo, ne sme da ide crvena paprika unutra. Kažu da kod čobana nekada nije bilo crvene paprike“, kaže Dragiša Samardžić, kuvar ekipe Moto kluba „Chainbreaker““ iz Melenaca.
Za one koji ne vole čobanski paprikaš pripremali su se roštilj i pečenje
„Čobanski paprikaš ovde kuvamo svake godine, a tu smo već šest godina. Kao društvo kuvamo češće. Ja sam profesionalni vozač, inače sam radio-tv mehaničar, a ovo mi je baba pokazala. Ja sam seckao luk. Suza nije bilo. Mi imamo specijalni luk koji nije ljut. Za one koji ne vole čobanski paprikaš spremamo piliće, roštilj, slaninu na roštilju. Ali, uglavnom svi jedu, jer ovde uglavnom dođu ljubitelji paprikaša“, dodaje naš sagovornik.
Nisu retki bili ni prasići i jaganjci na ražnju.
„Dobrovoljno vatrogasno društvo sprema prase i jagnjeći paprikaš. Prase nasolimo jedan dan ranije. Jutro smo naložili u pola sedam, kako bi se ono ispeklo za 3-4 sata. Mi pečemo isključivo na čokanju. Neko za pečenje koristi ugalj, a mi samo čokanj. Na kraju se zaliva pivom. Dođite, probajte pa ćete da vidite. Pivom se zaliva da kožura bude mekša. Paprikaš priprema drugi kuvar. Pojede se i jedno i drugo, sve zavisi kako su gosti raspoloženi“, objašnjava Miroljub Mavrenski iz ekipe DVD-a iz Melenaca.
Nije izostao ni sač
Cilj okupljanja i pripreme jela na otvorenom na slavu sela Duhovi je, prvenstveno, druženje.
„Prijatelji naši i rodbina se svake godine okupi u ovolikom broju. Pravimo naš tradicionalni čobanski paprikaš koji je specifičan za Melence. Bez aleve parike, samo luk, voda, so, biber, ovčije meso. Ja sam profesionalac, tako da kuvam od kada sam počeo u školu da idem. Nisam hteo da se takmičim ovde zbog nagrade, već zbog druženja i lepe atmosfere. To je poenta cele ove priče. Ne znam da li ću nositi uzorak na ocenjivanje. To nije bitno. Cela ovca je ovde iskorišćena. Od trećine do polovine količine mesa ide luka. Čobanski paprikaš se kuva na tihoj vatri nekoliko sati. Luk sam ja čistio. Suza nije bilo. Profesionalac zna kako se to radi, tako da nije problem. Savet za domaćice je da luk ljušte u hladnoj vodi kako eterična ulja ne bi isparavala prema očima“, objašnjava Ivica Pavlov.
Osim roštilja i pečenja, neki su pripremali i sač.
„Postupak je isti kao u kotliću. Malo je proces duži i malo je meso kvalitetnije kuvano i lepše za pojesti. Kuva se isključivo u sopstvenom soku sa dva deci crnog vina. Sač spremam kad se ukaže prilika, a ukaže se često. Keramika je sa Zlatibora iz Zlakuse. Krčka se što duže to bolje na žaru. Meso mora da bude od plećke. Ne od buta, nego plećka. To je najlepše. I mora da ima i malo kosti“, kaže Radoslav Vlaškalin.
21. Svetsko prvenstvo u kuvanju „čobanca“ okupilo je 45 ekipa
Organizatori kažu da su prezadovoljni ovogodišnjim odzivom takmičara.
„Ove godine moamo da se pohvalimo da imamo 10-ak ekipa više nego prošle godine. Prekinuli smo seriju opadanja broja takmičara. Ove godine smo ponosni i zadovoljni. Imamo i bogat kulturno umetnički program koji se odvija u centru sela. Ekipe su sve iz Srbije – iz Bašaida, Kumana, Melnaca… Ima 45 ekipa prijavljenih za takmičenje. Pripremili smo prigodne nagrade. Prvu nagradu je obezbedila Eko gradnja to je led televizor. Drugu nagradu je obezbedila specijalna bolnica za rehabilitaciju banja Rusanda i to je spa vikend. Treću nagradu daje hamburgerija Bob i to je roštilj za ekipu“, kaže Veselin Frajić, predsednik Saveta MZ Melenci.
Žiri je zadovoljan kako su takmičari skuvali čobanski paprikaš
Ovogodišnji žiri koji je bio zadužen da izabere najbolji čobanski paprikaš bio je petočlan. Činili su ga Miroslav Kukučka, Sava Cigulov, Saša Dujin, Darko Kevrešan i Radomir Markov.
„Prisustvovali ste tradicionalnoj manifestaciji ocenjivanja čobanskog paprikaša. To je nastavak stare tradicije iz ovih krajeva gde se prvenstveno prate stari recepti kuvanja čobanskog paprikaša na našim pašnjacima. Sirovine moraju biti one koje su dostupne čobanima koji čuvaju ovce. Jako je bitno da se ne koriste začini koji su uvozni i za koje je, osim soli, bitno otići u prodavnicu. Ima tu i tih divljih lukova po livadama, ima raznih travki poput mente, nekih papričica. Crvena mlevena paprika nije dozvoljena. Takođe, ne sme da se koristi jagnjetina, već isključivo ovčetina. Dodavanje krompira isto nije dozvoljeno. Osnovna stvar je da se ne sme ni voda dodati. Voda izlazi iz mesa prilikom zagrevanja u kazanu gde se kuva“, objašnjava Miroslav Kukučka, predsednik žirija.
„Gledali smo kako je meso isečeno. Da li su komadi krupni ili sitni, koliko ima kostiju. Gleda se opšti izgled paprikaša. To znači odnos čvrstog i tečnog dela. Da li je bistar ili mutan. Da li je previše mastan. Ima li više loja nego što je uobičajeno. I naravno ukus. Ukus je presudan. Sve smo to ocenili. Mislim da danas nije bio ni jedan uzorak koji smo diskvalifikovali. Bar ja nisam. Svi su oni u principu lepi“, dodaje naš sagovornik.
Nagrađeni kuvari najboljeg čobanskog paprikaša
Trećeplasirana na današnjem takmičenju je bila ekipa čiji je kuvar bila Jelica Bibin koja se na ovoj manifestaciji nadmeće već 13 godina.
„Dva puta sam bila prva, tri puta druga i sada sam treća. Tajne za kuvanje paprikaša nema. Važno je kuvati ga s ljubavlju. Danas sam kuvala jedan kotlić. Ovan je bio star dve godine i imao je 100 kilograma žive vage. Potrošili smo 8 kilograma luka, soli“, kaže Jelica Bibin iz Melenaca.
Drugo mesto pripalo je ekipi koju je predvodio tridesetogodišnji Velibor Kukin.
„Mi učestvujemo od 2007. na ovoj manifestaciji. Pretprošle godine smo bili treći, sada smo drugi i nadamo se da ćemo dogodine ili u nekom skorijem periodu biti i prvi. Paprikaš smo kuvali 3-4 sata. Standardno idu luk, biber, so… Samo sam ja kuvao. Ovca je bila nekih 70 kilograma, a mesa je bilo 40 kilograma. Luka smo potrošili 7 kilograma. Bilo je malo suza dok smo ga čistili, ali uz dobru podršku sve se odradilo. Učio sam da kuvam od strica“, objašnjava Velibor Kukin iz Melenaca.
Najukusniji čobanski paprikaš pripremila je Biljana Popov iz Melenaca.
„Ovde sam rođena, ovde sam udata. Inače unuka sam dede koji je bio čoban. Otac mi je bio poznat po kuvanju čobanskog paprikaša za firmu Prehrana. Verovatno sam neke gene povukla od njih i mislim da se ovo zato i desilo da najzad pobedim. Do sada nikada nisam osvajala nagradu, a učestvujem nekih 7-8 godina. Menjala sam recepturu, ali neću da otkrivam svoju tajnu. Zovite me da kuvam, pa ćete probati kakvo je jelo. U osam sati sam pristavila čobanski paprikaš i do 12 je sve bilo završeno. Ja prvo dinstam luk u vodi. Posle se stavlja meso i na kraju rebarca koja se uvek brže skuvaju nego ostalo meso“, otkriva deo recepture Biljana Popov.
Druženje uz jelo, muziku, piće
Posetioci Melenaca, koji nisu bili gosti ni jedne od ekipa koja se takmičila mogli su, takođe, da probaju čobanski paprikaš. Porcija ovog jela prodavala se po ceni od 500 dinara.
Druženje stanovnika Melenca i njihovih gostiju potrajalo je do kasno popodne uz „čobanac“, roštilj, pečenje, muziku i piće.
U večernjim satima proslava Duhova preseljena je u centar sela gde su najavljeni kulturno umetnčki programa i koncert Marka Bulata.
.gif)
.gif)
