Duhovi u Melencima: Novobečejac skuvao najbolji čobanski paprikaš

Melenci godinama unazad seosku slavu obeležavaju na Duhove. Osim što meštani i gosti mogu da uživaju u brojnim kulturno-umetničkim dešavanjima i sportskim igrama, ovde se za slavu priprema i čobanski paprikaš. Ove godine održano je 19. svetsko prvenstvo u kuvanju čobanca. Propozicije su jasne. Jelo se može spremiti samo od luka, vode, soli i ovčijeg mesa. Ostali dodaci nisu dozvoljeni da se koriste. Ko ovo pravilo prekrši ne može da očekuje nagradu stručnog žirija za najbolji čobanski paprikaš.

Od ranih jutarnjih sati ekipe koje su se prijavile na 19. svetsko prvenstvo u kuvanju čobanskog paprikaša počele su da zauzimaju svoje pozicije. Valjalo je sve pripremiti na vreme. Od luka i mesa do vatre.

„Čobanski paprikaš nije ništa sad tu posebno. To je naš melenački specijalitet. Idu luk, biber, malo soli, meso. Nije neka nauka pripremiti ga. Neki su sada počeli tu da dodaju i ove nove začine, ali mi se držimo tradicije. Pripremamo ga onako kako su ga nekada spremali čobani na pašnjacima. Ja ove godine prvi put kuvam čobanski paprikaš za takmičenje. Član sam lovačkog društva iz Melenaca i tu sam 15 godina unazad kuvao paprikaš od divljači za naše godišnje skupštine. To je sličan sistem kuvanja. Da li je meso od divljači ili ovce sasvim je sve jedno“, kaže Miroslav Grošin iz Melenaca, član ekipe Melenački talenti.

Miris čobanskog paprikaša širio se Melencima

Čitav prostor oko banje Rusande danas je mirisao na čobanski paprikaš. Meso i luk dinstali su se i krčkali nekoliko sati. Ali, osim čobanca u Melencima se danas pekao i roštilj. Jer gotovo ni jedno druženje u prirodi ne može da prođe bez roštiljanja.

„Ekipu osim mene čine još i Grša i kum. Svake godine smo ovde. Kuvamo paprikaš, pečemo roštilj, družimo se. Ima nas 20-ak. Roštilj smo pekli jutros za doručak, a za ručak ide čobanski paprikaš. Mi smo oduvek četvrti na takmičenju. Nagrade se daju za prva tri mesta, a mi ostali smo četvrti. Jagnjetine je bilo 40 kilograma, tako da smo dobili oko 25 kilograma paprikaša. Imamo i 13 kilograma roštilja. Mislim da će to biti dovoljno za društvo. Naravno, i za goste. U čobanski paprikaš idu voda, so, luk i meso. Bitno je da je meso dobro. Vatra mora da bude blaga. Paprikaš smo kuvali 2 i po sata, jer je bilo mlado jagnje“, objašnjava Dragan Nađalin iz Melenaca.

Pekli su se i jaganjci i prasići

Nije izostao ni ražanj. Na žaru su se okretali prasići i jaganjci.

„Danas smo spremali ovčiji paprikaš, praseće i jagnjeće pečenje. Sve se podjednako jede, ali najbolje i najlepše je jagnjeće pečenje. Spremamo za prijatelje. Koliko nas je ukupno u toku dana ovde, teško da iko može da kaže. Svake godine dolazimo ovde i kuvamo, ali se ne takmičimo. Mi to spremamo samo za nas, kako bismo se družili“, kaže Ivica Karadžin iz Melenaca.

Čobanski paprikaš se sprema samo od luka, vode, soli i ovčijeg mesa

Najbolje pripremljen čobanski paprikaš tražio je tročlani žiri.

„Ocenjujemo izgled mesa u paprikašu, ukus paprikaša i opšti izgled paprikaša. Ove tri stavke ukupno nose 100 bodova. Imamo tri člana komisije. Tu su još Miroslav Kukučka, preduzetnik iz Kikinde i Saša Dujin, direktor Turističke organizacije Novog Bečeja. Već godinama je žiri u istom sastavu. Pokazali smo se, valjda da smo dobri i nepodmitljivi. Svaki član ocenjuje uzorke pojedinačno i na kraju sabiramo sve ocene i dobijamo pobednika“, objašnjava Sava Cigulov, predsednik žirija i profesor prehrambene škole.

Posao nije bio ni malo lak, jer je trebalo probati 21 uzorak čobanca.

„Ovogodišnji uzorci su zadovoljavajući. Bilo je i boljih, ali nisu tako loši. Odmah se diskvalifikuje uzorak koji nije po propozicijama i koji nije pravi čobanski paprikaš. Ako neko stavlja začine, brašno, ako je stavio crvenu papriku to onda nije to i ne može da dobije nagradu. Po propozicijama u paprikašu smeju da budu samo voda, luk, so i meso. Za ovih 19 godina koliko traje takmičenje učesnici su napredovali u pripremi ovog specijaliteta. Evo ove godine niko nije doneo crveni paprikaš, mada se to ranije dešavalo. A neko to stavi za svoju dušu. Čobanski paprikaš se u proseku kuva 3 sata. Zavisi koliko je meso staro. Može i duže ako se kuva od ovce, a ne od jagnjeta. Mora da bude kompaktan, da ima i gustinu, da nije bistar. Da je meso kuvano, da nije žilavo, ali ne sme da bude ni prekuvano“, kaže Cigulov.

Pobednci u kuvanju čobanskog paprikaša dobili pehare i nagrade

Treća nagrada otišla je u Elemir.

„Prvi put učestvujem na takmičenju i osvojio sam treće mesto. Glavni kuvar u ekipi, koju čini nas sedmoro, sam bio ja. Nema neke tajne za spremanje čobanskog paprikaša. Došli smo jutros oko 6 sati. Spremili smo meso, luk, vatru… Čobanski paprikaš se krčkao otprilike 4 sata. Meso je bilo mlado. Skuvali smo oko 20 kilograma paprikaša. To je za naše društvo. Sledeće godine dolazimo ponovo, sad imamo motiv da se opet takmičimo“, kaže Aleksandar Vujić iz Elelmira.

Pehar i nagrada za drugo mesto ostali su u selu.

„Na takmičenju učestvujem 4. put. Ovo je prvi put da sam dobio nagradu, osvojio sam drugo mesto. Zadovoljni smo plasmanom, ali nama to nije toliko bitno. Mnogo važnije je druženje. Spremili smo paprikaš od cele ovce. U pitanju je bila starija ovca, čobanac se kuvao 4 sata. Najvažnije je znati koliko staviti luka, koliko soli, koliko vode. Nije to neka filozofija, ali treba potrefiti količinu začina. Čobanski paprikaš ne sme da bude ni jako slan, ali ni neslan. Spremili smo dovoljno hrane za nas 70-oro. Toliko nas se danas ovde okupilo“, objašnjava Saša Boškov iz Melenaca.

Najbolji čobanac pripremio je Novobečejac

Najukusniji čobanski paprikaš spremio je gost iz Novog Bečeja.

„ Prvi put učestvujem na ovom takmičenju i odmah sam osvojio prvu nagradu. Po zanimanju sam mašinski tehničar. Ali, uživam u kulinarstvu. Imamo privatni restoran na Tisi i u Bašaidu smo otvorili restoran. Ljudi iz Bašaida su nas pozvali da dođemo i da predstavljamo ekipu Ćorić agrar, koja je pobedila. U ekipi smo nas trojica. Čime sam se ja vodio kada sam kuvao ovaj čobanac, pa… Ja sam rodom iz Sarajeva. Tamo su čobani spremali za jelo ono što su imali pri ruci. I ta filozofija je i pobedila danas. Nisam očekivao pobedu. Više smo kuvali za druženje. Usput smo napravili i paprikaš koji se takmičio. Drago nam je i što smo učestvovali i što smo pobedili. Nadam se da ćemo sledeće godine opravdati očekivanja i današnje prvo mesto“, kaže Strahinja Vasković iz Novog Bečeja.

„Svetsko prvenstvo u kuvanju čobanskog paprikaša sledeće godine će morati da se podigne na viši nivo“

Organizatori kažu da su više nego zadovoljni odzivom ekipa koje su ovoga puta kuvale čobanski paprikaš u Melencima.

„Imali smo oko 50-ak prijavljenih ekipa. Naravno, nisu se svi takmičili, ali su tu zbog druženja. Tradicija se nastavlja iz godine u godinu kada je reč o kuvanju čobanskog paprikaša. Sledeće godine će se održati jubilarno 20. takmičenje. Moraćemo manifestaciju da podignemo na jedan viši nivo. Izuzetno smo zadovoljni odzivom ljudi. Slavu sela obeležavamo i bogatim kulturno-umetničkim programom. Želim da se zahvalim gradu Zrenjaninju i sponzorima. Fabrici stočne hrane Gebi, specijalnoj bolnici banja Rusanda i hamburgeriji Bob iz Melenaca koji su nam pomogli da ovo svetsko privenstvo bude na ovom nivou na kojem jeste. Verujem da među ovim posetiocima ima ljudi iz inostranstva, jer ipak je ovo svetsko prvenstvo u kuvanju čobanskog paprikaša. Ako se i ne takmiče, mnogi dolaze u selo da se za slavu druže sa rodbinom i prijateljima“, kaže Veselin Frajić, predsednik MZ Melenci.

Posetioci uživali u hrani, muzici, suvenirima

Posetioci su osim hrane na ovoj manifestaciji mogli da pronađu i razne suvenire. Od magneta, slika, igračaka do slatkiša. Ipak, čini se da su mnogi ovde bili isključivo zbog druženja, kao što su i svi naši sagovornici istakli.

„U Melencima sam sigurno već 20. put. Promet je iz godine u godinu sve slabiji. Ljudi imaju manje para i to odmah utiče na prodaju. Kupuju svilene bombone, alvu, kretoš. Uzimaju sve, ali u manjim količinama nego pre. Da biste bili dobar bombondžija potrebna je, pre svega, ljubav. Ljubav prema poslu, a verujte da on nije nimalo lak. Ovo je porodični posao. I moj čukundeda i prnadeda i deda su se bavili pravljenjem bombona. Ja sam nasledila posao od mojih roditelja. Treba biti uporan. Nema odustajanja nikada. Ja imam dve ćerke i one su nastavile da se bave ovim poslom. One su završile druge fakultete, ali nemaju posao, tako da ću uskoro da im prepustim firmu, a ja idem u penziju“, objašnjava Dinka Has, bombondžija iz Kikinde.

Za dobar provod Melenčana i njihovih gositiju bili su zaduženi i muzičari. Tu su bili trubači, tamburaši, različiti orkistri. Ko nije angažovao „živu muziku“, pobrinuo se da obezbedi dobar razglas.

I vreme je išlo na ruku i organizatorima i učesnicima. Za razliku od prethodne godine kada je manifestaciju prekinula jaka kiša, ovogodišnji Duhovi su prošli uz sunce i bez oblaka.