U situaciji kada se nađemo pred životnim problemima, skloniji smo tome da se poverimo prijateljima, pre nego da pomoć potražimo od stručnog lica. Osim što i dalje postoji strah od osude društva da sa nama „nešto nije u redu“, prisutan je i onaj momenat da odlaskom kod psihologa ili pedagoga ne pokažemo zapravo da smo slabi i da nismo sposobni da sami rešimo problem.
Naročito kada smo odrasla osoba koja iza sebe ima određeno životno iskustvo. Upravo stručna lica govore koliko ni godine, ni životno iskustvo nemaju veze sa našom nemogućnošću da se sa nečim suočimo ili rešimo problem. O ovoj temi razgovarali smo sa specijalnim pedagogom Centra za edukaciju i savetovanje „Stvarno važno“, Ljubicom Kozinom.
Da li možemo sami sebi pomoći kada imamo neki psihološki problem i da li je razgovor sa bliskim osobama isto što i razgovor sa stručnim licem?
Ljubica Kozina: Nijedan čovek nije kompetentan da sam analizira svoju ličnost u svrhu pronalaženja uzroka potencijalnog problema koji ga izbacuje iz prirodnog balansa i harmonije sa okolinom i samim sobom. Zbog toga je poseta psihologu ili drugom stručnom licu nužna kada postoji neki problem. To je najbolji način da pomognemo sami sebi. Pored toga nije dovoljno samo da se uredno pojavljujemo na seansama već i da se lično aktiviramo u rešavanju sopstvenog problema uz pomoć saveta koje nam daje stručno lice. Ono što je potrebno da se problemi prevaziđu jeste usvajanje efikasnijih strategija za njihovo rešavanje i to je ono čemu vas uči to stručno lice. Pored toga što vas podučava određenim novim strategijama, on vas i motiviše da budete efikasniji u njihovoj primeni. Razgovor sa bliskim prijateljima može koristiti samo u meri u kojoj je taj razgovor podrška tretmanu koji se sprovodi.
.jpg)
Da li je odlazak na savetovanje danas trend ili potreba?
Ljubica Kozina: Kroz razgovor sa ljudima uviđam da postoji velika potreba za odlaskom kod nekog stručnog lica kojem će moći da kažu šta ih sve muči, sa čime se suočavaju u svakodnevnom životu i na koji način se nose sa svakodnevnim problemima. Ljudi su uglavnom i svesni te potrebe, ali se još uvek teško odlučuju da potraže pomoć. Bilo bi lepo i veoma korisno kada bi postojala navika kod svakog čoveka da jednom mesečno ili jednom u dva, tri meseca posete psihologa, terapeuta, specijalnog pedagoga. Svakako se ne bi moglo reći da je to trend savremenog društva već se upravo u savremenom društvu u kom se živi mnogo brže i stresnije javlja veća potreba za tim.
Ako idemo na savetovanje da li to znači da sa nama nešto nije u redu?
Ljubica Kozina: Tražiti profesionalnu pomoć kada su u pitanju psihološki problemi ne samo da ne implicira “ludilo” ili neadekvatnost, već predstavlja pravi odabir načina za rešavanje problema, odnosno menjanje narušenog segmenta funkcionisanja. Traženjem pomoći zapravo problemu pristupate zrelo, proaktivno, preuzimate odgovornost za svoje ponašanje i odlučujete da se sa problemom uhvatite u koštac, što je već odličan prvi korak ka pozitivnoj promeni. Uostalom, kod psihologa ili specijalnog pedagoga možete otići po savet, smernicu, razgovor o nekom problemu, odluci, nedoumici i to može biti samo onda kada osetite potrebu za takvom vrstom razgovora. Danas u oblasti mentalnog zdravlja postoje i različiti programi koučinga životnih veština, čije usluge nisu orijentisane na “kliničku” populaciju.
Šta mislite o tome da li smo kao društvo postali potpuno nesvesni potrebe za očuvanjem mentalnog zdravlja?
Ljubica Kozina: Mislim da nikada nije bila dovoljno razvijena svest o toj potrebi. Već dugo živimo u društvu u kom se svaki pojedinac bori za golu egzistenciju i u toj borbi zanemarujemo sve ono što nije potreba koja nam omogućava preživljavanje. Savremeno društvo nam prosto nameće jedan drugačiji način života u kom su materijalne vrednosti na vrhu piramide vrednost, dok su suštinske čovekove potrebe potupuno zanemarene. Videćete mnogo ljudi koji se bore da se domognu novca kako bi sebi obezbedili statusne simbole, a istovremeno će ti isti ljudi osećati nezadovoljstvo i neće mnogo brinuti oko toga. Godinama unazad je tako, mislim da je situacija ranijih godina bila i lošija i da je počela da se budi svest o potrebama očuvanja mentalnog zdravlja, ali da je to još uvek na nezadovoljavajućem nivou, bar što se tiče sredine u kojoj živimo.
Da li su predrasude važnije od zdravlja?
Ljubica Kozina: Svakako da nisu, mislim da se ljudi bespotrebno brinu oko tuđeg mišljenja. Skloni smo da posmatramo šta rade drugi i da nam to bude put i smernica, a ređe se vodimo sopstvenim potrebama i željama. Verujem da bi mnogi ljudi lakše potražili pomoć kada bi znali da to čini još neko iz njihove okoline ili da zbog toga neće biti osuđeni, etiketirani i slično.
Koji faktori po vašem mišljenju najviše utiču na neodlazak kod psihologa, specijalnog pedagoga, psihijatra?
Ljubica Kozina: Mislim da u velikoj meri utiče upravo ono o čemu govorimo od početka a to je “kompleks male sredine”, zatim nespremnost osobe da prizna sebi i drugima da postoji problem zbog kog se mora obratiti stručnom licu za pomoć i naravno sasvim sam sigurna da materijalni momenat igra veliku ulogu. Kada smo kod tog materijalnog momenta, moram se vratiti na ono o čemu smo takođe već govorili, a to je upravo trka za statusnim simbolima pa smo pre skloni da potrošimo novac na skupu majicu jer je na lestvici potreba u našem društvu to još uvek primarno.
Da li ima zainteresovanih škola ili drugih institucija za edukativna predavanja koja nudite?
Ljubica Kozina: Do sad smo održali predavanja samo u dve škole. To su Osnovna škola „Sveti Sava“ iz Žitišta i Osnovna škola „Sveti Sava“ iz Stajićeva. Odličnu saradnju smo ostvarili i sa Predškolskom ustanovom „Desanka Maksimović” iz Žitišta kao i sa njihovom Kancelarijom za mlade. Predavanje je održano i u Mesnoj zajednici “Veljko Vlahović” na Bagljašu. Zaista je lepo kada sarađujete sa ljudima koji prepoznaju značaj onoga što radite i dobro je da još uvek ima ljudi koji teže unapređenju zajednice u kojoj živimo. Naš Centar nudi i set predavanja koji je namenjen srednjoškolcima sa njima smo se par puta sastali. Još uvek nije održano ni jedno predavanje u srednjim školama ali nadamo se da će se i to desiti u budućnosti.
Centar za edukaciju i savetovanje dece „Stvarno važno“ nalazi se u Ulici Carice Milice 5a, uz parking na Prevlaci kod Kulturnog centra. U mirnom kraju, ovaj Centar pruža i roditeljima i deci mogućnost da se osame i porazgovaraju sa stručnim ljudima. Pitanja i zakazivanje termina obavljaju se putem mejl adrese edukativnicentarzr@gmail.com, i 065/985-04-05.
Radno vreme ponedeljkom, sredom i petkom je od 8 do 16h, utorkom i četvrtkom od 10 do 18h.
.png)
.gif)
.gif)
