Svakog 21. septembra obeležava se Dan evropske saradnje. Tog dana se širom Evrope u okviru Interreg programa organizuju događaji kako bi se proslavila saradnja između država unutar EU, kao i saradnja sa državama koje nisu članice Unije. Ove godine domaćin proslve u okviru rumunsko – srpske saradnje bio je Zrenjanin. Tim povodom su u Kulturnom centru prikazana dva filma. Rumunija se predstavila sa filmom “Čak Noris protiv komunizma”, a Srbija sa filmom “Nana”.
Godinama unazad u Srbiji i susednim zemljama koje su članice Evropske unije sprovode se različiti programi prekogranične saradnje. Deo njih se predstavlja i na Danu evropske saradnje svakoga septembra. Ovoga puta predstavljeni su radovi umetnika iz Srbije i Rumunije, kao jedne od aktivnosti u saradnji ove dve susedne zemlje.
„Prekogranična saradnja Rumunija – Srbija je saradnja koja se odvija duži niz godina. Sada je reč o projektima iz predpristupnih fondova IPA II za period 2014-2020. godine. Mi smo u procesu planiranja naredne programske perspektive. Očekujemo nove kvalitetne projekte. Trudimo se da prvo saslušamo potrebe ljudi i institucija koji bi trebalo da apliciraju za ta sredstva. Da bi se projekat realizovao mora da bude ostvareno prekogranično partnerstvo. Broj partnera u projektu zavisi od kompleksnosti projekta, oblasti u kojoj se sprovodi“, objašnjava Stana Babić, iz kancelarije Antena u programu prekogranične saradnje Rumunija – Srbija u Zrenjaninu.
Prekogranična saradnja Srbije i Rumunije se odvija u različitim pravcima i oblastima
„Postoje četiri oblasti saradnje. To su podrška i unapređenje u procesu zapošljavanja, zaštita životne sredine i upravljanje rizicima, pre svega, kada je reč o prirodnim nepogodama, održiva mobilnost i pristupačnost i turizam. U okviru drugog poziva imamo 31 projekat čija će implementacija uskoro početi. U prvom pozivu smo imali 32 projekta. Osim ovoga postoje i dva strateška projekta koja se sprovode. Traju po četiri godine. Jedan je projekat koji se tiče uređenja Begeja. A to će imati uskoro prilike da vide i Zrenjaninci, kada se završi pristan“, objašnjava naša sagovornica.
Interesovanja i u Srbiji i u Rumuniji ima za sve četiri oblasti saradnje.
„Ipak, izdvajaju se projekti koji se tiču unapređenja zapošljavanja. Prihvatljive aktivnosti koje mogu da doprinesu povećanom zapošljavanju privlače pažnju aplikanata. To su realne potrebe koje pokušavaju da se reše kroz ove projekte. Takođe, dosta je bilo projekata koji se tiču zdravstvene zaštite i zaštite životne sredine. I u oblasti kulture uvek ima projekta, pošto je tu relativno lako ostvariti saradnju. Obično postoje neki kontakti i veze od ranije. Cilj kulturnih projekata je i da se ljudi bolje upoznaju. Pre svega, ovde se radi o narodima koji su suštinski bliski i relativno blizu žive. U okviru tih projekta se često rađaju i prijateljstva. Ljudi se posećuju, planiraju i organizuju zajedničke aktivnosti“, kaže Babić.“
Dan evropske saradnje se proslavlja u zemljama članicama EU i susedima koji to još nisu
Dan evropske saradnje se svake godine obeležava u drugom gradu. I to u oblastima koje imaju pravo da učestvuju u prekograničnoj saradnji.
“U Zrenjaninu se proslavlja saradnja ne samo između Rumunije i Srbije, već generalno saradnja kako na teritoriji EU, tako i van njenih granica. Sada se prikazuju rezultati projekata koji su do sada realizovani. Zone koje mogu da učestvuju u projektima nalaze se u graničnom području dveju država. To znači da partneri u projektu mogu da budu iz Rumunije iz oblasti Timiš, Karaš, severni Mehedinci, a iz Srbije iz severnog, centralnog i južnog Banata, Podunavlja, Braničeva i borskog okruga. Svaki projekat koji se razvije mora da ima partnera iz Srbije i Rumunije. Postoje različite oblasti saradnje počevši od kulture, sporta, medicine, infrastrukture i administracije. U okviru projekta se postavljaju jasni ciljevi koje je neophodno ispuniti“, kaže Anka Lolesku, direktor Zajedničkog tehničkog sekretarijata u Temišvaru.
Na Danu evropske saradnje prikazana su dva filma. Jedan je rađen u Rumuniji, a jedan u Srbiji. Rumunski partnri su se predstavili filmom “Čak Noris protiv komunizma”. Film je nastao 2015. godine u režiji linke Kalugareanu. Govori o 1980-tim godinama u Rumuniji, kada se na hiljade filmova sa Zapada probilo kroz “gvozdenu zavesu” otvarajući prozor u slobodan svet onima koji su se usudili da ih gledaju. Crno tržište VHS kaseta i jedna odvažna žena, prevodilac Irina Margareta Nistor, približili su magiju filma masama i posejali seme revolucije. Irina Margareta Nistor je bila gost na projekciji ovog fima.
“Čak Noris protiv komunizma”
I love Zrenjanin: Kako ste se osećali kada su Vas pozvali da prevodite filmove i da li je kasnije bilo straha zbog tajne policije koja je pretila hapšenjima?
Irina Margareta Nistor: Na početku sam bila srećna zato što su mi ponudili da prevodim, jer volim da gledam filmove. Na ovaj način sam imala priliku da gledam i filmove mimo univerzitetske kinoteke koja je postojala. Naravno, vremenom sam shvatila kakva je situacija i počela sam malo da se bojim. Ali, mi smo u to vreme mislili da vreme komunizma nikada neće proći. I za mene je svaki novi film bio jedan novi dan slobode.
I love Zrenjanin: U toku nekoliko godina preveli ste oko 3.000 filmova sa zapada. Među njima su filmovi iz serijala Roki, Rambo, Kum… Tu su i filmovi u kojima su glavni glumci Žan Klod Van Dam, Brus Le, Čak Noris… Zbog čega su oni bili zabranjeni u Rumuniji?
Irina Margareta Nistor: Neki filmovi poput Doktora Živaga ili Manifesta su bili protiv režima. Ostali nisu direktno bili protiv režima, ali nije se radilo samo o tome. To je bilo pitanje sveopšte slobode. Počev od obilja hrane. U filmu možete da vidite da su sekli delove filmova koji su se odnosili na obilje hrane, lepe kuće i automobile, na kretanje, putovanja. Da ljudi mogu da idu da vide svet. Zatim slobode da odlučujete o abortusu. Te vrste slobode su bile sputane. U Rumuniji su birani i prikazivani filmovi koji su pokazivali težak rad, rad i život rudara, siromašne porodice… Ta vrsta filmova je bila odobrena. Sa druge strane videli jedan od aktera filma priča da je imao sedmoro dece. Postavljalo se pitanje kako za tu decu obezbediti hranu, smeštaj, lepe kuće, automobile… Ti filmovi su bili prozor u jedan drugi svet.
„Roki“ je svakog dana pio po dva jaja, a mi smo u Rumuniji imali sledovanje od šest jaja za ceo mesec
Videli ste da u filmu Roki, glavni glumac pije svakoga dana po dva jaja da bi bio snažan. Tada je jedan dečak u Rumuniji, a koji je, takođe, sada jedan od aktera filma rekao da je i on uzimamo jaja kako bi bio snažan. Međutim, treba da znate da smo mi tada u Rumuniji imali sledovanje od šest jaja za čitav mesec. Tako da je ideja o uzimanju dva jaja svakog jutra, posle svakog treninga bila prava katastrofa za porodicu. Imali smo i tačno sledovanje goriva koje smo dobijali. Doduše, ja nikada nisam vozila. Ali znam da su ljudi davali svoje gorivo da bi došli do VHS kasete sa filmom.
I love Zrenjanin: Koliko Vam je prevođenje filmova pomoglo da usavršite svoj engleski?
Irina Margareta Nistor: Fimovi jako puno mogu da vam pomognu pri učenju jezika. Jednostavno vi slušate i možete sve da vidite pred sobom. Naravno, dešavalo se nekada da nešto nisam sigurna ili nisam znala šta znači. Zato sam dok sam radila ispred sebe imala veliki rečnik, u kojem sam na brzinu pokušavala da pronađem neku reč koju nisam znala i razumela, jer nisam mogla da zaustavim snimanje. Recimo u filmu Rambo postoji jedna rečenica koju sam pogrešno prevela. Ona u bukvalnom smislu znači prva krv, a onda sam kasnije shvatila da ona tu ustvari znači prvi udarac. Isto je bilo i sa poslednjom krvi tj. poslednjim udarcem.
Čak Noris je bio heroj koji je morao da „dođe“ da spasi Rumune od režima Čaušeskua
I love Zrenjanin: Zašto se ovaj film zove “Čak Noris protiv komunizma”?
Irina Margareta Nistor: To je dobro pitanje. Tokom svih pobuna u Rumuniji ste mogli da vidite natpise u kojima je stajalo „Čak Norise, dođi i spasi nas“. Kada se desio incident u kojem su mladići izgoreli u požaru u Bukureštu, takođe, je postojao natpis „Čak Norise, dođi i budi premijer“. To je čitava jedna figura. Čak Noris nije samo ime, već ideja da mora da dođe neki heroj koji će nas spasiti. Jer rumunski narod ne može ništa sam da uradi i da se spasi od Čaušeskua.
I love Zrenjanin: Da li su posle pada režima Čaušeskua slobode koje ste dobili bile one koje ste očekivali i šta vam je članstvo u Evropskoj uniji donelo?
Irina Margareta Nistor: Sigurno je da je Evropska unija promenila mnogo toga u Rumuniji. Sada možemo da putujemo, na primer, samo uz ličnu kartu. Ali, ja i dalje uvek nosim svoj pasoš sa sobom, jer je to bio moj san 32 godine. Da putujem i da nosim svoj pasoš svuda. Evropska unija je bitna iz razloga što tamo svi zajedno radimo. Oni imaju sredstva, mi ih još nemamo toliko, a imamo mnogo talentovanih ljudi koji bi da snimaju filmove. Sredstva za to mogu da se dobiju preko EU.
„Nana“ je film o značajnom životu jedne samo naizgled beznačajne žene
U okviru obeležavanja Dana evropske saradnje Srbija se predstavila filmom „Nana” koji je režirao Miladin Čolaković. Film je završen 2018. godine. Sniman je više od deset godina i prvenstveno se bavi retrospektivom, osvrtom na život, pogledom unazad na život pojedinca. Ovo je film o teškoj životnoj borbi, o ljubavi i požrtvovanju, bolesti i starosti. U isto vreme, ovo je film o životu koji je ispunjen, o životu koji uprkos velikim poteškoćama i neprekidnoj borbi ima smisao i svrhu, o značajnom životu jedne samo naizgled beznačajne žene.
Tokom prethodnih godina proslava Dana evropske saradnje bila je organizovana u Rumuniji – u Temišvaru, Rešici, Drobeta Turnu Severinu i Oravici, a u Srbiji u Vršcu, Velikom Gradištu i Kikindi. Svake godine se mesto proslave menja da bi što više ljudi čulo za ovaj projekat i videlo konkretne rezultate prekogranične saradnje.
Više informacija o Interreg-IPA Programu prekogranične saradnje Rumunija-Srbija možete pronaći na www.romania-serbia.net.