Budimir Jovanović: Teško je sagledati šta nosi vreme koje dolazi

Epidemija korona virusa u Srbiji prouzrokovala je novu krizu u privrednom sektoru. Iskusni ekonomisti kažu da se posledice još ne osećaju u onoj meri kako se to očekuje za par meseci kada će situacija na tržištu nakon vraćanja svih privrednih aktivnosti u redovne tokove, sigurno biti jasnija. Činjenica je da su pojedine privredne grane poput turizma i ugostiteljstva teško pogođene, kao i da su prehrambena industrija i proizvođači zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava među retkima koji nisu osetili krizu. Činilo se da će vanredno stanje bezbolno prebroditi i oni sistemi čiji su pogoni u većoj meri automatizovani, međutim na tom polju se otvorio problem prestanka potražnje i nemogućnosti plasmana i izvoza robe.

O prekidu proizvodnje, merama države i posledicama koje se mogu očekivati u Zrenjaninu, razgovarali smo sa diplomiranim ekonomistom i istaknutim privrednikom Budimirom Jovanovićem, u čijem su vlasništvu firme „Keramika Jovanović“, „Ogrev“, „Termika“ i „Neimar“. Ovi privredni subjekti su različito pogođeni krizom koja je počela uvođenjem vanrednog stanja.

-Prilično teško smo prošli kroz krizu koja je pogodila ceo svet. Naša najveća i matična kompanija „Keramika Jovanović“ je ušla u veliki problem onda kada je uvedeno vanredno stanje. Istog časa je prodaja desetkovana te smo tako u prvim nedeljama imali pad prometa od 80 odsto i u veleprodaji i u maloprodaji. Početkom maja situacija se popravila, polako je počeo da raste promet pa smo april završili sa padom prodaje od 55 odsto. Kada je u pitanju „Ogrev“, iako nije bilo tako velike fluktuacije, takođe beležimo značajan pad prometa. Najveći problem je nastao u „Neimaru“ našoj firmi koja se bavi proizvodnjom opekarskih proizvoda. Mi smo početkom marta posle zimske pauze upalili peć i ugrejali je za početak proizvodnje ali baš tada je uvedeno vanredno stanje. Granice sa Rumunijom u koju izvozimo između 50-60 odsto ukupne proizvodnje, bile su blokirane. Tražnja je praktično nestala i mi smo procenili da nema smisla nastavljati proizvodnju. Otvorilo se i pitanje nabavke uvoznih energenata koje koristimo. Iz tog razloga proizvodnja je zaustavljena, „Neimar“ uopšte nije radio. Proizvodnju smo ponovo pokrenuli pre dve nedelje i videćemo koliko će ta roba biti interesantna za tržište nakon situacije kroz koju smo prošli. „Termika“ je radila redovno ako govorimo o proizvodnji, ali i tu smo tokom marta i aprila imali osetan pad tražnje, kaže Budimir Jovanović na početku razgovora.

Da li je od početka vanrednog stanja bilo otpuštanja radnika u firmama koje vodite?

Budimir Jovanović: Od skoro 400 zaposlenih u našim firmama bez posla je ostalo svega nekoliko radnika koji su imali ugovore na određeno vreme. Mi smo se trudili na sve moguće načine da zadržimo ljude i da sačekamo neko bolje vreme. U tom smislu nam je dosta pomogla država odobravanjem pomoći od 30.000 dinara po zaposlenom licu za period od tri meseca.

Da bi se dala preciznija procena kojom će se brzinom i u kojoj meri proizvodnja i tržište u Zrenjaninu oporaviti, biće potrebno više vremena. Ipak, neki utisci se već sada mogu formirati.

Budimir Jovanović: To je nepoznanica koja muči nas privrednike. Teško je sagledati šta nosi vreme koje dolazi s obzirom na to da su veliki problemi nastali u celom svetu a naročito u Evropskoj uniji za koju smo mi vezani pre svega tržišno, kroz spoljnotrgovinsku razmenu. Osim toga, u Zrenjaninu najmanje 7-8.000 ljudi zavisi od proizvođača iz Evropske unije. Ako u gradu imate strane firme koje zapošljavaju 20-30% radno sposobnog stanovništva koje tokom krize nije moglo da radi i dobijalo je 60 odsto zarade, automatski imate i manji prihod u budžetu grada. Iz tog razloga smatram da je teško prognozirati kada će se pokidani privredni tokovi vratiti u normalu, jer ne zavisi sve od naše zemlje. Ukoliko u zemljama Evropske unije raste broj nezaposlenih i smanjuju se zarade, ukoliko tamo privredni subjekti imaju velike probleme, onda je logično da se to i nama desi. Možda mi imamo nešto bolju situaciju jer nismo na tako visokom nivou razvoja pa se padovi u nekim delatnostima neće toliko iskazati, ili strani poslodavci zbog malih zarada u Srbiji neće imati interes da sele proizvodnju na neka druga mesta, ali ja očekujem da efekti krize budu značajni i kod nas, pre svega u narednim mesecima. Nadam se da to neće predugo trajati ali sve su procene da će ovu godinu u zemljama u okruženju i u Evropi obeležiti pad BDP-a. Na drugoj strani imamo optimistične prognoze rukovodstva države i verujem da ćemo videti čije su prognoze bile dobre tek kada se završi ova poslovna godina.

Da li ste tokom vanrednog stanja razmenjivali mišljenje i iskustvo sa drugim privrednicima i da li su privrednici bili u kontaktu sa rukovodstvom grada?

Budimir Jovanović: Svi mi koji smo okupljeni u Poslovnom udruženju ZREPOK svake nedelje smo imali konferencijsku vezu i razmenjivali informacije na temu krize koja se desila. Jedni druge smo izveštavali kako naše kompanije funkcionišu i međusobno razmenjivali iskustva. Nije svima bilo jednako lako i nije svima bilo jednako teško u ovoj situaciji. One firme koje su vezane za prehrambeni sektor veoma su dobro funkcionisale i nisu osetile krizu, za razliku od onih koje su vezane za usluge – poput taksi prevoza, špedicije i trgovine građevinskog materijala kojom se bavimo. Mi smo najviše osetili ovu krizu i imali najveće gubitke. Imali smo i sastanak sa gradonačelnikom koga smo upoznali kako firme koje posluju u okviru ZREPOK-a rešavaju probleme u krizi. Izneli smo mišljenje o odlukama republičke Vlade i postavili upit da li se može očekivati pomoć i od strane grada. Poslali smo i pisani predlog koje bi po našem mišljenju gradska vlast mogla da sprovede za one privrednike i preduzetnike koji zbog vrste delatnosti ili odluka republičke Vlade nisu mogli da funkcionišu u prethodnom periodu. Mislim pre svega na ugostitelje, turističke agencije i firme iz sličnih, uslužnih delatnosti koje uopšte nisu radile. Oni su u najvećem problemu i to potvrđuju sve analize domaćih i inostranih ekonomista da retko koje malo i srednje preduzeće može da izdrži duže od dva-tri meseca ukoliko posao potpuno stane. Niko nema tako velike rezerve da može da isplaćuje sve troškove i zarade a da pritom ne privređuje. Naišli smo na razumevanje od strane gradske vlasti ali se naslućuje da su sredstva i prilivi u budžetu značajno manji zbog svega što se desilo, naročito zbog prolongiranja uplata poreza na zarade koji je glavni izvora prihoda u budžetu. Postoji dobra volja i gradonačelnik je rekao da bi trebalo da neke lokalne takse i prinadležnosti malim i srednjim predzećima budu oproštene ili prolongirane kao što je to bilo sa odlukom o zakupu lokala u svojini grada.

Kako komentarišete mere koje je država donela u cilju pomoći privredi i poslodavcima?

Budimir Jovanović: Mislim da je bilo veoma dobrih odluka ali isto tako da je bilo i onih mera koje nisu dobro izvagane. Nisu dobro sagledane okolnosti u privredi, posebno u smislu različitih problema koji se pojavljuju u određenim delatnostima, nego je sve uređano linearno. Jednaka pomoć je pružena i malim i srednjim preduzećima, onima koji su nesmetano radili tokom vanrednog stanja i onima koji su potpuno zaustavili rad. Mislim da je to moglo mnogo bolje da bude urađeno i da se pomoglo onima kojima je pomoć realno bila potrebna. To je pre svega morala da uradi Vlada Srbije, jer je ovako problem prepušten lokalnim samoupravama koje praktično imaju veoma skromne mogućnosti ili ih uopšte nemaju a očekuje se da nadomeste ono što republika nije uradila. Neke države u okruženju su, međutim, vodile računa da ne dođe do velikih razlika pa su napravile gradaciju. Ukoliko firma ima pad prihoda manji od 20% u periodu vanrednog stanja, ona ne dobija nikakvu pomoć. Ukoliko ima veći pad ili ne radi uopšte, onda dobija značajniju pomoć. Mislim da je tako nešto trebalo da bude urađeno i kod nas. Ovako imamo situaciju da firme koje se bave prehrambenom ili poljoprivrednom proizvodnjom a koje su imale čak veći promet nego što je to bio slučaj pre krize, imaju mogućnost da dobiju jednaku pomoć kao i firme koje su potpuno prekinule rad ili imaju pad prometa od 50 i više odsto. Ono što bih pohvalio jeste uvođenje moratorijuma, tu brzu reakciju države i Narodne banke Srbije. Taj potez je većini privrednika značajno olakšao poslovanje i tako je bilo i u našem slučaju. Odlaganje kreditnih obaveza na period od tri meseca je zaista jedno veliko olakšanje u finansijskom smislu ali je jednako bitno i u psihološkom smislu. Kada zbog situacije na koju ne možete da utičete zaustavite firmu a pritom imate obaveze prema zaposlenima i dobavljačima, ta vrsta podrške jako znači. Podržavam i meru koja omogućava odlaganje roka za plaćanje poreza i doprinosa.

Kakvo mišljenje imate o izdvajanju 100 evra za punoletne građane Srbije?

Budimir Jovanović: Ta mera je potpuno neopravdana i neracionalna, davanje sredstava i onima kojima je potrebno i kome nije. I penzionerima koji imaju 15.000 i koji imaju 100.000 dinara i zaposlenima koji imaju zaradu 300 evra i onima sa 3000 evra. Mislim da je to potpuno neprimereno i da mi nismo toliko bogata država da možemo da delimo novac svima. Smatram da je tih 550 miliona evra moralo da bude upotrebljeno mnogo racionalnije. Imamo sela koja se gase, mnogo mladih ljudi koji bi možda ostali u tim selima ali nemaju adekvatnu podršku. Mislim da bi sa tim novcem dobar deo naših ruralnih područja u Srbiji mogao da bude preporođen. Ovako, sredstva će otići i tamo gde je potrebno i tamo gde nije. Oni koji ionako imaju natprosečna primanja, ta sredstva će uglavnom trošiti za kupovinu luksuzne robe koja se mahom proizvodi u inostranstvu i koja se uvozi, a to samo može dodatno da pogorša naš platni bilans. Pokazalo se i u ranijim decenijama da su sva ta nedovoljno racionalna zaduživanja države proizvodila probleme generacijama koje su dolazile. Mi i danas vraćamo kredite iz Titovog vremena. Dobar deo naše starije populacije pamti sedamdesete i donekle osamdesete kao period kada se najbolje živelo ali malo njih zna da se država tada najviše zaduživala. Najvećih zaduživanja Jugoslavije bilo je u periodu sedamdesetih godina i mi dan-danas vraćamo te kredite. To se dešavalo ponovo i 2008-2009. godine kada se radi socijalnog mira, zadržavanja nivoa penzija i zarada u javnog sektoru država značajno zadužila i mi i danas plaćamo veoma skupe kredite po visokim kamatnim stopama iz tog perioda. Iz tog razloga se plašim da bi i ovo zaduživanje moglo da proizvede loše posledice u godinama koje dolaze.

Kako bi po Vašem mišljenju kriza koja se desila mogla da utiče na radnu snagu s obzirom na to da se značajan broj ljudi vratio u zemlju, te da sezonski radnici neće u velikom broju ovog leta odlaziti u inostranstvo?

Budimir Jovanović: Kažu da svaka kriza donese i nešto dobro. Možda je vraćanje velikog broja naših ljudi iz inostranstva nešto dobro što se dešava ovoj državi jer smo bili svedoci da iz godine u godinu sve više mladih ljudi odlazi u inostranstvo tražeći bolje uslove za život. Zvanični su podaci da se u zemlju vratilo više od 400.000 ljudi. Ne primećujem u našem gradu značajniju promenu, ali bio bih jako srećan ukoliko bi značajan deo tih ljudi ostao ovde. Pitanje je šta sve može da se desi u godinama koje slede i da li je možda pametnije posao ipak potražiti u svojoj zemlji ili započeti nešto svoje. Život nije samo ono što se u koverti dobije svakog 1. ili 10. datuma u mesecu kao zarada. Život su i roditelji, rodbina, prijatelji, jezik, kultura.

Da li je vanredno stanje uticalo na dinamiku izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa koji podižete u Obilićevoj ulici u Zrenjaninu?

Budimir Jovanović: U početku je bilo izvesnih usporavanja kada naši proizvođači i kooperanti nisu funkcionisali, međutim to nije dugo trajalo. Intenzivno obavljamo radove i nadam se da situacija kroz koju smo prošli neće uticati na prodaju stanova u budućnosti, mada je i to teško u ovom momentu predvideti. Iako je u Zrenjaninu praksa da se stanovi prodaju još dok se podiže temelj objekta, mi nismo prodali još nijedan stan. Naš koncept je da ne prodajemo nešto što ne postoji. Želimo da ljudima prvo predočimo šta gradimo, kakvog će kvaliteta biti stanovi, koja vrsta opreme će biti ugrađena u taj objekat i da onda nakon svih pruženih informacija pustimo ljude da se opredele. Podizanjem ove zgrade želeli smo pružimo kvalitet kakav do sada u Zrenjaninu nije postojao. Ta zgrada će imati mnoge odlike pametne zgrade sa upravljanjem funkcija putem mobilnog telefona, sa materijalima koji su izuzetno kvalitetni. Postavljamo keramičke pločice italijanske proizvodnje iznad svih standarda. Moj princip je da ako nešto radimo ili ćemo biti najbolji ili među najboljima, ili uopšte nećemo raditi posao. Naša matična kompanija „Keramika Jovanović“ spada među dve najbolje firme u Srbiji i u regionu kada je u pitanju promet keramike i opreme za kupatila. Kada smo se bavili projektovanjem objekta angažovali smo profesore Građevinskog fakulteta iz Novog Sada i druge stručnjake. Biće to energetski efikasna zgrdaa i moći će da se greje sa vrlo malo energije. Trudili smo se da koristimo najkvalitetnije materijale – italijansku keramiku, termo blokove, REHAU prozore, brzi lift, sisteme za pametno upravljanje. Cilj je da tu zgradu završimo do kraja godine. Što se tiče drugih planova, zbog krize koja se desila i pada prometa u martu i aprilu koji nećemo moći da nadoknadimo, nećemo uspeti da ih ostvarimo u celosti.

Kako gledate na najeve stručnjaka da se na jesen može očekivati drugi talas infekcije korona virusom?

Budimir Jovanović: Ukoliko se virus vrati u velikoj meri i ako ponovo dođe do blokiranja komunikacije, onda će to zaista dovesti do još ozbiljnijih problema. Vidite i sami da su i sada pokidane veze između država i ljudi. Sve funkcioniše teže. Zasad ne želim previše da razmišljam o takvom scenariju, zaključio je Jovanović na kraju razgovora.