Ljudi imaju različita interesovanja. Neko sakuplja sličice, neko značke, knjige, poštanske marke, autiće, plišane igračke, salvete… Supružnici Zoran i Dušanka Pribišić iz Žitišta imaju kolekciju vina. U njihovom stanu se trenutno nalazi oko 300 flaša vina iz 31 zemlje sveta. Deo svoje kolekcije su nedavno predstavili sugrađanima kada je održano Veče vina i poezije.
Do skoro je retko ko u Žitištu znao da bračni par Pribišić ima zavidnu zbirku vina u stanu. Ni oni sami nisu sigurni koliko flaša ovog pića tačno imaju.
„Tačan broj flaša vina koje imamo se ne zna. Krenuli smo sasvim slučajno da ih sakupljamo. Duda je poručila u Nekermanu zidnu policu za vina. Poručila je samo jedan komad, jer nismo znali šta ćemo dobiti. Kada je polica stigla i kada smo je videli oduševili smo se. Hteli smo još da poručimo, ali je Nekerman bio ukinut. Nismo više došli do tih polica. Tu smo izložili prva vina, da bismo kasnije gde god smo putovali kupovali po nekoliko flaša i donosili ih u stan. Deo smo dobili i od prijatelja. Trenutno u stanu imamo bar 250 crvenih vina i dosta manje roze i belih vina. Imali smo neki naš prećutni dogovor da za cveće, knjige i vina nema finansijskog ograničenja“, počinje priču Zoran Pribišić iz Žitišta.
„Trenutno imamo vina iz 31 zemlje sveta. To su vina iz zemalja EU, zemalja bivše Jugoslavije, iz Australije, Argentine, Čilea, Amerike, Libana, Kipra, Malte… Normalno, Portugal, Španija, Grčka, Bugarska, Moldavija, Rusija, Ukrajina, Češka, Mađarska, Rumunija, Italija, Francuska, Nemačka… Verovatno sam neku zemlju izostavio, ali kažem iz 31 zemlje imamo vina. Nekoliko puta smo bili u Kanadi, jer ćerka tamo živi, ali nismo doneli ni jedno vino. Ćera će doći uskoro i naručena je jedna boca vina. Bitno je samo da je proizvedeno u Kanadi“, dodaje naš sagovornik.
Deo kolekcije vina koju poseduje porodica Pribišić bila je nedavno pokazana javnosti
Interesantno je da Pribišići vina skoro da i ne piju.
„To je čisto kolekcionarstvo. Mi ne probamo vina koja kupujemo. I inače, malo pijemo vina. Valjda ih baš zbog toga i imamo toliko. U jednom razgovoru supruga me je pitala da li hoću da pijem vina koja imamo, a ja sam joj rekao „znaš da ne pijem“. Ona je rekla „radi sa njima šta god hoćeš, samo ih iznosi iz stana. Pokloni nekom, obradovaćeš ga“. Ja sam tog momenta neznajući šta da joj kažem, onako spontano odgovorio „prirediću izložbu vina“, priseća se Zoran.
„Od tada je prošlo možda i više od pola godine kada smo došli na ideju da stvarno organizujemo izložbu vina. To smo uradili sada uoči Svetog Trifuna. Izložili smo više od 100 vina. Ispred svake boce je stajao natpis iz koje je zemlje. Za centralnim stolom su bila izložena vina u flašama neobičnog oblika. Veća grupa vina je bila iz Srbije. Iz drugih zemalja su bile po jedna, dve ili maksimalno tri boce“, kaže naš sagovornik.
Vinsko veče je ostavilo snažan utisak na stanovnike Žitišta
Na iznenađenje mnogih vinsko veče koje je održano u Žitištu privuklo je pažnju značajnog broja sugrađana.
“U toku priprema izložbe mi smo se šalili i rekli smo da ćemo da vidimo da li će ovo biti prvi put, zadnji put i nikad više ili će se sledeće godine održati tradicionala druga izložba vina. Za sve što radimo ovde postoji izvanredna saradnja biblioteke „Branko Radičević“, kluba knjige, Turističke organizacije. Tu je i naš KUD. Ovo je mala sredina, ljudi se poznaju, sve smo lepo odradili. I prenošenje flaša i postavljanje i vraćanje flaša. Drugari su tu uvek da priskoče, pa se sve za čas odradi. Imali smo nezapamćenu posetu. Niko nije očikivao da će biti blizu 80 ljudi na promociji. Veoma smo zadovoljni kako je sve prošlo. Čini mi se da smo našli pravu meru. Da je upoznavanje sa Svetim Trifunom i Svetim Valentinom prošlo lepo. Posle toga smo imali mali muzički deo sa pesmama o vinu, sa aforizmima, poslovicama, citatima iz Biblije… Imali smo predavanje o vinu kao hrani tj. piću”, kaže Zoran.
“Vinsko veče je trajalo nešto više od sata. Tokom promocije kao da smo imali đake koji su pažljivo slušali. Nije bilo komešanja, napuštanja sale… Čak imam utisak da su ljudi želeli da to malo duže traje. Sad je i pred nama i pred drugima da sledeće godine u tom periodu osmislimo i odradimo nešto slično. Vidim da će sada i u Zrenjaninu biti prvi sajam vina. Na neki način smo korak ispred. Komentari ljudi koje srećemo, kao i onih koji nisu bili, ali su čuli su pozitivni. Bez obzira što je ovo mala sredina, ipak se neke stvari ne znaju. Ja sam saznao da naš ovde prijatelj se bavi proizvodnojm vina. On je doneo tri flaše za degustaciju”, dodaje naš sagovornik.
Najveći broj flaša iz kolekcije Pribišići su sami kupili, a deo vina su i dobili
Da nije bilo izložbe mnogi verovatno i dalje ne bi znali da Pribišići imaju ovu kolekciju vina.
„Za mnoge je naše kolekcionarstvo nepoznanica. Ovde je običaj da se donosi vino kad se dolazi u posetu. Tako smo deo vina dobili. Doktor Nenadić je gostovao ovde, bio je učesnik na izložbi vina i Večeri vina i poezije i on nam je doneo jedno retko vino iz Svrljiga. Ranije sam od njega dobio neko drugo crveno vino, pošto zna da njih preferiram. Takođe, prijatelji koji putuju i znaju za kolekciju nam donose vina sa putovanja. Ipak, najveći deo smo kupili“, kaže Zoran.
Cena nije presudna u nabavci vina.
„Ne znam koje je vino najskuplje, ali budući da smo ih poslednjih meseci malo češće propuštali kroz ruke mislim da je najvrednije jedno arhivsko vino iz Slovenije. Duda ga je dobila sredinom 70-ih godina prošlog veka. To je ujedno i najstarije vino koje imamo. Imamo i bordo iz francuske iz 1989. godine, imamo i neko vino iz 1991. godine, ostala vina su mlađih godišta.Nedavno smo bili u vinariji Zvonko Bogdan i kupili smo vino “Život teče”. Negde oko 1.200 dinara je flaša. Bilo je i skupljih tamo. Nismo mi opterećeni cenom vina. Supruga bi u principu i za praznu flašu neobičnog oblika platila kao da je u njoj najskuplje piće. Za ono što joj se dopada spremna je i da plati”, objašnjava naš sagovornik.
Gosti uglavnom vole da se posluže domaćom rakijom
“Kada imamo duplikate onda ih nosimo na poklon ili ih otvorimo da se popiju. U principu kod nas kad dođu prijatelji, oni koji piju, najradije uzimaju domaću rakiju. Stvarno moram da se zamislim kada je neko zatražio viski, vinjak, vino ili neko drugo piće. Kada dođu naši prijatelji iz KUD-a „Đoka Pavlović“ iz Beograda, gde je Duda igrala do dolaska u Žitište, tada i oni koji piju i koji ne piju traže obavezno Dudino piće. Popiju po malo rakijice. Ako nečeg može da nema od pića u našem stanu onda je to pivo. I ona i ja možda jedno ili dva piva u toku godine popijemo“, kaže Zoran Pribišić.
Na policama u stanu Pribišića se nalaze ili knjige ili vina
Do pre koju godinu ova značajna kolekcija bila je po gajbama u stanu Pribišića, a što lepšu polovinu ovog bračnog para nije ostavljalo ravnodušnom.
„Što se tiče tih vina, meni je bilo preko glave tih flaša. Ja sam rekla da ćemo propasti kod komšija. Da će od tolikih flaša i tolike količine vina popustiti plafon. Rekla sam Zoranu „ili nosi flaše, deli ih ili radi nešto sa njima“. Tamo gde je trebalo da mi stoje daska za peglanje i usisivač, meni su stajale gajbe sa vinom i ostalim pićem. Moje je bilo da u poslednje vreme režem sa kupovinom vina. Uvek je nekako više vina ulazilo u kuću nego što je izlazilo. Flaše sam ranije ja brisala. Međutim, od kako sam imala udes, ne smem da se penjem ni na merdevine, niti na stolicu pa je to sada njegova dužnost. Otprilike briše prašinu nekad jednom, nekad dva puta godišnje“, kaže Dušanka Pribišić Duda iz Žitišta.
„Naša kolekcija nije nastala kao neke druge klasične kolekcije. Ja sam videla u novinama da se u jednoj radnji u Beogradu prodaju neke police za vino. Pozvala sam brata da ode to da pogleda, da vidi da li je to praktično. Da bar malo rasteretim gajbe iz stana i da pored polica sa knjigama koju imamo napravim i policu za vino. Brat je to pogledao i rekao mi je da je to sasvim pristojno, ali da to mora majstor da napravi kutiju u koju će police biti postavljene. Pozvali smo majstora, on je to napravio, pričvrstiio je policu za zid i sad na tom zidu pored bibliotreke ima 100 flaša vina. Ostale flaše su po regalima, ormarima, upakovane, sklonjene…“, dodaje naša sagovornica.
Flaše neobičnog oblika su još jedna strast Pribišića
Dušanka ne krije da je od sadržaja flaše više privlači njen izgled.
„Zoran više voli crvena vina. Ja baš nisam ljubitelj vina. Ne mogu ni jedno da popijem čisto. Moram da ga malo razvodnim. Kažu „u vinu je istina“. Eto ja moram da je razvodnim. Mene više interesuju flaše neobičnog oblika. U njima može da bude bilo šta. Čak i obična voda. Ne zanima me šta je u flaši, bitno mi je samo da je ona neobičnog oblika. Ja ću je kupiti bez obzira na cenu, jer je pitanje da li ću nekad nešto slično videti. Imamo različite flaše. Flašu iz Francuske u obliku fudbalske lopte na kojoj je Ajfelov toranj, imamo flašu u obliku kopačke. Tu je i flaša u obliku Italije, kao i one u obliku violine, gitare… U kolekciji su i flaša u obliku brodskog fenjera, ribe… Svaka je na svoj način interesantna i ima nešto zbog čega mi se dopala“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
.gif)
.gif)
