Bojana Petković je đak generacije u ekonomskoj školi

Titulu najboljeg đaka u generaciji u Ekonomsko-trgovinskoj školi “Jovan Trajković” ove godine ponela je Bojana Petković, učenica 4/1 razreda, smer ekonomski tehničar. Za sebe kaže da je „uvek nasmejana devojka iz Perleza“, gde je i završila osnovnu školu. Voli da crta i ponekad napravi neko jelo, a hobi u pravom smislu te reči, za sada, nema. Bojana želi da studira ekonomiju u Novom Sadu. O tome kako su izgledali školski dani, koliko joj priznanje đaka generacije znači i planovima za naredni period pričali smo sa njom i sa njenim razrednim starešinom Ljiljanom Savić i direktorkom Ekonomske škole Dragoslavom Golušin.

Šta za tebe znači titula đaka generacije?

Titula đaka generacije je za mene bila oduvek bitna. To zvanje sam imala i u osnovnoj školi tako da sam htela da isto postignem i u srednjoj školi, ne da bih se izdvajala, već da bih sebi dokazala da se trudom sve može. Pri upisu u srednju školu sam zacrtala taj cilj. Kao u svemu što radim, pa tako i u tome, bila sam uporna da istrajem u  odluci da budem najbolji učenik u generaciji.

Da li si učestvovala na nekim takmičenjima tokom školovanja?

Nažalost, nisam učestvovala ni na jednom takmičenju. Imala sam želju da idem na takmičenje iz računovodstva, koje mi je ove 4 godine bilo najzanimljivije da učim, ali pošto je ono moguće samo za učenike četvrtih razreda, nisam uskladila obaveze za maturu i prijemni sa vremenom neophodnim za pripremu takmičenja.

Učenje na daljinu kao izazov u školovanju

Kako je izgledalo tvoje školovanje? Šta je bilo najteže, šta najlakše, koji su bili izazovi?

Školovanje, iako se nastava određeni vremenski period održavala na daljinu, mi je bilo stvarno za pamćenje. Upoznala sam mnogo dobre drugare, s kojima imam lepe uspomene i imala sam tj. imali smo tu privilegiju da nam predaju vrlo stručni i posvećeni profesori. Ništa ne bih mogla da izdvojim kao najteže ili najlakše. Upisala sam ono što sam želela, brzo zavolela i lako se svemu prilagodila.

Pripadaš generaciji koja je dosta učila na daljinu. Kakvo je tvoje mišljenje o ovakvom načinu rada? Koliko je to dobro, a koliko loše i za đake i za profesore?

Neki bi možda rekli da je to savremen način rada i da im je bilo lakše da savladaju gradivo učeći na daljinu, ali ja sam suprotnog mišljenja. Mislim da je dobro što smo uopšte mogli da učimo za vreme pandemije i da je nastava na daljinu sasvim korektno rešenje, ali, takođe, mislim da ne bi trebao da se uvede ovaj način rada kao redovan, jer i đaci i profesori njime gube odgovornost prema obavezama, a rezultati nisu realni.

Šta su nam digitalna komunikacija i društvene mreže donele, a šta oduzele, budući da mladi sada mnogo vremena provode na računarima, telefonima, tabletima?

Digitalna komunikacija i društvene mreže nisu u toj meri uticale na starije generacije, koliko na nas mlade. Društvene mreže u zavisnosti ko ih i na kakav način koristi, mogu prikazati pravu ili iskrivljenu sliku stvari. Može doći do upoznavanja novih ljudi, a tu se treba naročito paziti, jer ne žele nam svi dobro, a može doći i do otuđenosti i izbegavanja društva i realnosti. U svemu treba da postoji neka granica, tako i u korišćenju društvenih mreža, računara i telefona.

Bojana će zauvek pamtiti dobro društvo, zabavne priče i glasno smejanje

Šta ti je bio najveći motiv da učiš i da ostvaruješ dobre rezulate?

Motiv mi je želja za uspehom. Znam da ono negde vodi i da će se kad tad sve to vreme provedeno za knjigom isplatiti. Tu je i moja porodica, koja me je podržavala tokom školovanja i naravno želela da ostvarim svaku svoju želju, kako u školi tako i van nje.

Kako tvoji prijatelji, drugari, roditelji gledaju na tvoj uspeh?

Svi su srećni i ponosni, a meni je od srca drago zbog toga.

Da li je nešto tokom tvog školovanja moralo da trpi zbog učenja ili si imala vremena i za druženja, izlaske (kada su bili dozvoljeni, zbog situacije)?

Nikad ništa nije moralo da trpi. Znala sam da se posvetim i sebi i druženju, a da nikad ne skrenem sa puta ka cilju.

Koliko je školski sistem, po tebi, prilagođen vremenu u kojem živimo i da li bi nešto trebalo menjati kako bi đaci zaista sticali znanja koja mogu da primene u praksi? Vidimo da rezultati testiranja koji se sprovode nisu baš za pohvalu.

Školski sistem bi možda mogao da bude kreativniji. Da se što više đacima približi gradivo, da su češće posete školama od strane uspešnih ljudi koji se bave temama koje u tom trenutku u školama obrađujemo i da su upotreba računara i odlazak na prakse još učestaliji.

Šta ćeš zauvek pamtiti iz školskih dana?

Zauvek ću pamtiti dobro društvo, kvalitetne razgovore, zabavne priče i glasno smejanje. Toga nikad nije falilo u mom razredu.

“Nije bitno samo imati cilj, već je bitno odlučno koračati ka njemu”

Položila si prijemni ispit za Ekonomski fakultet u Novom Sadu i osvojila si maksimalnih 100 bodova za upis. Šta očekuješ od nastavka školovanja?

Hoću da nastavim da se bavim ekonomijom i napredujem u toj sferi. Moja mama je moj uzor i želim da jednog dana budem bar malo kao ona, u smislu posla, pošto je ona ovlašćeni računovođa. To me je i motivisalo da krenem ovim putem, a još mnogo više želim da izgradim ličnost kakva je njena.

Koja bi bila poruka i đacima i onima koji to više nisu?

Nije bitno samo imati cilj, bitno je odlučno koračati ka njemu. Zato svima želim da stignu do cilja, a ako na tom putu postoji prepreka, neka je na najbolji način otklone i nastave gde su stali.

Prosečna ocena 4/1 razreda – 4,20

Za razrednog starešinu je veliki uspeh kada u odeljenju ima najboljeg đaka u generaciji.

“Bojana Petković se još na samom početku pokazala kao dobar i savestan učenik. Ne samo po pitanju učenja i uspeha koji je postizala, nego i prema celokupnom odnosu prema profesorima i ostalim učenicima iz razreda. S obzirom na to da je putnik, jer živi u Perlezu, nikada nije kasnila na časove i nije izostajala sa nastave. Naravno, osim u slučaju bolesti ili zbog nekih drugih opravdanih razloga. U razredu je bilo dosta odličnih učenika i dobrih đaka, tako da se u provoj godini nije moglo naslutiti ko će biti učenik generacije. Ali u svakom slučaju izdvajala se od ostalih učenika”, objašnjava Ljiljana Savić, odeljenski starešina.

“Što se tiče razrednog starešinstva u uslovoma korone nije bilo nikakavih problema i poteskoća budući da se radi o jednom zaista dobrom razredu i da sam sa njima od prvog dana imala divnu saradnju. Naravno i sa njihovim roditeljima, što je za svaku pohvalu. Kao razredni staresina 4/1 razreda smera ekonomski tehničar, koji su završili četvrti razred sa prosečnom ocenom 4,20 i maturski ispit sa prosečnom ocenom 4,54  vrlo sam ponosna na ceo razred, a posebno na Bojanu što je ponela ovu titulu. Pored Bojane u razredu je bilo jos tri učenika koji su pohvaljeni za posebne uspehe na školskim takmičenjima iz matematike i engleskog jezika”, dodaje naša sagovornica.

“U svakoj situaciji treba biti pristojan, kulturan, human…”

I dok se maturanti pripremaju za fakultet, njihove razredne starešine se spremaju da u septembru dočekaju nove generacije budućih ekonomista, računovođa, pravnika, konobara…

“Razredni starešina ću ponovo biti ekonomskim tehničarima, 1/1 razredu i do sada sam, za svojih 32 godine radnog staža, uvek bila razredni starešina, jer se tako ostvaruje ne samo obrazovni već i vaspitni cilj ove nase profesije. Poruka budućim generacijama je da budu u svakoj situaciji pristojni, kulturni, humani, da uvek daju svoj maksimum od sebe i da ne zaborave da samo lepim ponašanjem i odnosom prema drugima mogu biti i uspesni”, ističe Savić.

Društvo računovođa i revizora Zrenjanin nagradilo đaka generacije ekonomske škole

Osim školskih priznanja i Društvo računovođa i revizora Zrenjanin pripremilo je nagradu za učenika generacije u ekonomskoj školi.

“Bojana Petković je nosilac Vukove diplome, izuzetan đak i primer svojim drugovima i drugaricama iz odeljenja i celoj generaciji 2021/2022, što je pobebno naglašeno na sednici odeljenjskog veća i Nastavničkog veća kada je jednoglasno izabrana za učenika generacije”, kaže Dragoslava Golušin, direktor Ekonomsko-trgovinske škole “Jovan Trajković”.

“Moram da istaknem da je tradicionalna saradnja Ekonomsko-trgovinske škole „Jovan Trajković“ sa Društvom računovođa i revizora Zrenjanin, koja godinama predstavlja podršku i nastavnicima i učenicima, ponovo nastavljena. Učenici generacije je predstavnica Društva računovođa i revizora Zrenjanin Dušanka Buzadžija uručila pohvalnicu i novčanu nagradu. Ovo je veliko priznanje i motivacija za učenike naše škole, jer ko više može da podstakne učenike za sticanje znanja u oblasti računovodstva i finansija od Društva čiji osnovni cilj podrška i usavršavanje na poslovima računovodstva i finansija. Ujedno, to je i priznanje za sve generacije stručnjaka iz ove oblasti koji su završili našu školu i ostvarili se u našem gradu kao poznati kadrovi na poslovima računovodstva, finansija i revizije. Plejada ovih generacija potiče od davne 1895. godine kada naša škola započela sa radom kao Trgovačka akademija i ne možemo je zaboraviti”, ističe naša sagovornica.

Fotografije ustupila Bojana Petković