Ulazak u privatni biznis pre 20 godina i danas značajno se razlikuju, a savremene tehnologije unele su promene i u načinu vođenja poslovnih knjiga. Elektronska komunikacija sa Poreskom upravom je ubrzala rad knjigovođa, ali ih je sa druge strane naterala da često obavljaju i poslove informatičara. Šta se sve radi elektronski, zbog čega je značajno formiranje baze ovlašćenih i stručno osposobljenih knjigovođa, a šta su problemi računovođa koje bi trebalo rešiti, za portal I love Zrenjanin govori Dušanka Buzadžija, ovlašćeni računovođa i diplomirani ekonomista koja je na čelu Društva računovođa i revizora Zrenjanina već 20 godina.
Za osnivanje preduzeća pre dvadesetak godina trebalo je mnogo više novca, a procedura je bila komplikovanija nego danas.
„Nekada su naknade za otvaranje društva sa ograničenom odgovornošću bile 500 evra, a sada su 100 dinara. Danas se ovaj posao završava u Agenciji za privredne registre sa registracionom prijavom i ličnom kartom, a ranije je to bilo u Privrednom sudu sa mnogo komplikovanijom papirologijom. Preduzetničke radnje su se otvarale sa kapitalom u iznosu od tri prosečne zarade, a danas je za to dovoljno 1.500 dinara“, priseća se Dušanka Buzadžija.
Novine koje je uvela elektronska komunikacija sa Poreskom upravom
Tokom poslednje dve decenije značajno je izmenjen i način rada knjigovođa.
„Od momenta uvođenja računovođa u elektronsku komunikaciju sa Poreskom upravom, propratila sam svaku promenu, inicirala dosta edukacija. Jedini smo mi u Zrenjaninu, na moj lični zahtev, imali edukaciju od strane Poreske uprave Beograd za elektronsko podnošenje poreskih prijava. To je sve krenulo 2013. godine, a od 2014. se primenjuje puna komunikacija elektronskim putem sa Poreskom upravom. Takođe, dolazili su nam i inspekori iz Novog Sada i držali predavanja za različite oblike u aplikaciji Poreske uprave. Da li je to poreska prijava na dobit, za samostalnu delatnost, za preduzetnike, za prenos apsolutnih prava… Sve se to inoviralo. Više ne mora da se podnosi zahtev u pisanoj formi na delovodniku, nego sve knjigovođe podnose poreze putem elektronske prijave vezano za Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji“, objašnjava naša sagovornica.
Iako je komunikacija sa Poreskom upravom sada brža, to je zahtevalo dodatnu obuku knjigovođa.
„Sada knjigovođa mora da je konstanotno za računarom. Da zna svaku promenu bilo koje aplikacije, da skoro menja zaposlene u IT sektru. Mi nemamo vremena da čekamo informatičare da nam se jave, da dođu… Zbog trenutne situacije sve se završava preko aplikacija koje im omogućavaju da se uloguju u naše računare. Međutim, i pored toga, zbog nedostatka vremena često moramo sami da menjamo konfiguraciju, da aplikacije sami ažuriramo. Kažem, računovođe su maltene postale informatičari“, kaže Buzadžija.
Razilaženje teorije i prakse
Ponekad je, kaže naša sagovornica, teško primeniti u praksi donete propise.
„Propisi se nagomilavaju, a često nisu integrisani. To je postalo jako konfuzno za tumačenje. Zakon se prvo donese, počne njegova primena, pa se u hodu menja i prilagođava praksi. Teorija i praksa su potpuno različite. Onda računovođe stavljaju primedbe. Ja sam predložila Privrednoj komori da se sastanemo sa direktorkom Poreske uprave zato što nam je prelazak na elektronsku komunikaciju onemogućio da dobijemo uverenje ako obveznik duguje 10 para. To je malo konfuzno, ako znamo da se DOO kao društvo kapitala registruje sa 100 dinara, a da poresko uverenje ne može da se dobije ako duguje i 10 para. Tu bi malo trebalo da se napravi neka promena, jer nam to otežava rad. Smatramo i da bi trebalo zaposliti više inspektora u Poreskoj upravi da bi mogli da komuniciraju sa nama i u hodu rešavaju probleme obveznika“, ističe predsednica Društva računovođa i revizora Zrenjanin.
„Ukoliko na karticama obveznika ima pretplate, kamata se ne obračunava, ali se zato ukoliko postoji dug, kamata se i te kako obračunava i predstavalja problem. Recimo, danas ste platili obavezu i već sledećeg dana vam se za taj dan računa kamata. Ako se danas plaća taj iznos, ne može već sutra da se obračunava kamata. Zato postoji konsolidovani upit stanja koji mi sa Poreske uprave možemo da vidimo“, dodaje naša sagovornica.
E-porez olakašava rad knjigovođama
Elektronska komunikacija znači i da Poreska uprava u elektronsko sanduče obveznika šalje obaveštenja.
„Elektronsko sanduče zahteva da ga knjigovođa svakog dana otvara kako bi video da li obveznik ima neki dopis. Ima pojedinih dopisa koji ne mogu da budu u sandučetu, već moraju lično biti uručeni obvezniku. Mi ne možemo da znamo da li je poštar to odneo ili da li je to obveznik primio ako on zaboravi da nam javi. Bilo bi dobro kada bi nova poruka u sandučetu nekeko bila označena, a ne da mi moramo da ulazimo u svako sanduče kako bi tek tada videli da li je poruka pročitana ili nije. Ima dosta toga što bi trebalo rešavati. Elektronska komunikacija nam je pomogla da ne gubimo vreme na odlazak u Poresku upravu. Sajt e-porez radi 24 sata. Na taj način može da bude veća produktivnost, ekonomičnije je. Ali, istovremeno se gubi radno mesto kurira. Administrativni radnici su, takođe, sve manje potrebni u računovodstvu“, objašnjava Buzadžija.
Računovođa je često i informatičar
Naša sagovornica ukazuje i na činjenicu da knjigovođe često rade i ono što nije njihov posao.
„Za vreme inflacije kjigovođe su izlazile u susret obveznicima, pa su radili Ugovore o radu. I sada je ostalo da Ugovore o radu radi knjigovođa. To nije posao knjigovođe, to je posao pravnika. Knjigovođa obračunava zaradu, primenjuje sve ono što u ugovoru piše. Probleme sa PIO fondom, takođe, rešavaju knjigovođe. Bankarske obrazce, opet, popunjavaju knjigovođe. Ako je kredit banke apliciran i banka daje kredit, tu nema šta računovođa da popunjava podatke. Dakle, probleme sa bilo kojom institucijom rešavaju knjigovođe. Baš dosta kolega se na to žali. Sve ide onlajn, prijavljivanje je sa elektronskom sertifikatom i sve knjigovođa radi“, kaže naša sagovornica.
„E-uprava je otvorila svoj sajt i sad je malo nezgodno to što ja mogu da vidim koliki porez na imovinu ima obveznik. To je njegova lična stvar i po meni to nije u redu. Trenutno teče prelazni period za primenu zakona o fiskalizaciji. Ukoliko su privredna društva već osnovana, opet knjigovođa prijavljuje poslovni prostor, kvadraturu, adresu – poslovnu jedinicu na kojoj obavlja delatnost. Pa kad dobije jedan broj koji je vezan sa brojem fiskalne kase, opet knjigovođa mora to da odštampa i javi obvezniku. Fiskalizacija, po meni, nije nešto što računovođa treba da obavlja“, dodaje Buzadžija.
Knjigovođa ni bi trebalo da zadire u privatnost obveznika
U toku je proces prelaska na elektronske fakture.
„Elektronske fakture u Evropi uveliko funkcionišu. Ali, ako je već počelo potpisivanje finansijskih izveštaja elektronskim potpisom, zašto nije ostalo da se i fakture potpisuju tako – elektronski. Zašto su sada našli posrednika da bi naplaćivao naknadu? Koliko je vrlina toliko je i mana sa svim tim izmenama koje se nameću. Elektronsko jeste dobro, ali dolazi do zadiranja u privatnost i to je jako velika greška. Vlada nam nameće taj vid komunikacije i građanstvo treba da se edukuje. Danas bi skoro svako trebalo da ima računar i elektronski potpis da bi mogao da proveri svoje stanje duga, da li je porez na imovinu ili naknada za životnu sredinu… A ovako su stavili da sve knjigovođe mogu da vide podatke“, kaže naša sagovornica.
Registar profesionalnih računovođa
Još 2006. godine pokrenuta je inicijativa da se napravi registar profesionalnih računovođa. Problem je što se sada od njih zahteva da imaju puno radno vreme u firmi, a nije moguće da im to bude dodatni posao.
„Agencija za vođenje poslovnih knjiga koja ima šifru 6920 – računovodstveno, knjigovodstveno i revizorski poslovi, poresko savetovanje mora da ima zaposlenog sa profesionalnim sturčnim zvanjem – računovođa. Upis u komoru revizora se plaća od 17.000 do 24.000 dinara, zavisno od toga da li je preduzetnik ili privredno društvo. Računovođa mora da je u toj firmi zaposlen 40 sati nedeljno. To je diskriminacija sturke. Čak i za vreme korone lekari iz državnih bolnica rade privatno i to može, a mi kao računovođe ne možemo da radimo uz rad. Po meni, računovođa koji je u penziji i koji ima daleko više iskustva od nas koji radimo, može pomoći i preneti svoje znanje“, objašnjava Buzadžija.
„Knjigovođe moraju da imaju licencu za pranje novca i finansiranje terorizma. Ta licenca se, takođe, plaća i obnavlja svakih 5 godina. Ta naknada iznosi 10.000 dinara. Mi moramo sve da platimo, a ne možemo da povećamo cenu usluga“, kaže naša sagovornica.
Zrenjaninsko udruženje računovođa je najstarije u Srbiji
Predsednica Društva računovođa i revizora Zrenjanin do sada je obučila brojne knjigovođe.
„Pre 20-ak godina koristili smo faks, a danas komuniciramo mejlom. Preko 3.000 knjigovođa je odslušalo seminare koje sam držala. Koliko članova ima Društvo, teško je reći. Dnevno šaljem više od 100 mejlova. Zovu me iz Leskovca, Kikinde, Novog Sada, Beograda… Kolege traže odgovore na brojna pitanja. Gledam stvarno da pomognem. Zadiremo i u neke pravne savete, jer radno pravo moramo da znamo da bismo primenjivali kod obračuna zarada. PDV se nekada zvao porez na promet. Po meni je PDV jednostavniji. Mora da se zna za koju vrstu troška se priznaje, za koju ne. Kreativnost je jako potrebna u računovodstvu. Ne postoji problem za koji ne znam odgovor. Dešava se da nešto delimično znam, ali onda pozovem nekoliko koleginica i mi se usaglasimo i dođemo do jednog odgovora“, dodaje naša sagovornica.
„Imamo baš puno pridruženih čalnova. Zrenjaninsko udurženje računovođa je osnovano 1954. godine. Najstarije je u Srbiji. Naš obrazac udruženja je uzeo Beograd, celu aktivu su uzeli, pa smo mi ponovo aktivirali novo društvo. Zahvaljujem se puno mojim kolegama koji su verovale u mene, kao i tadašnjem predsedniku Udruženja računovođa – Radovanu Obradoviću koji je prepoznao moj tadašnji rad i koji me je poslao na razgovor u Beograd“, ističe Buzadžija.
Cilj članstvo u Međunarodnoj federaciji računovođa
U svom radu knjigovođe moraju da poštuju razne propise, pa ne čudi što su stalno okruženi stručnom literaturom.
„Analitički kontni plan znamo napamet. To nam je kao bukvar. Ali, tu je primena kontnog okvira, PDV priručnik, međunarnodni računovodstveni standardi, izbegavanje dvostrukog oporezivanja…“, navodi naša sagovornica.
Iako je zadovoljna načinom na koji Društvo računovođa i revizora Zrenjanin funkcioniše protekle dve decenije, Dušanka kaže da njen posao tu još nije dovršen.
„Moja najveća želja je da Društvo postane član Međunarodne federacije računovođa. To iziskuje jako puno para, ali nadam se da ćemo i to uspeti da prebrodimo i da postanemo članica. To znači da institucije koje nam sada nameću određene uslove, neće to moći da rade, jer ih kao član međunarodne federacije preskačemo. Mi smo veza i za polaganje profesionalnih stručnih zvanja u računovodstvu i imamo pravo izdavanja tih sertifikata“, zaključuje na kraju razgovora Dušanka Buzadžija.
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
