 (1).gif)
Da je Zrenjanin grad sportova, to je odavno svima poznato. Malo manje se verovatno zna da je ovo i grad muzičara. Možda nije iznedrio toliki broj umetnika, koliko sportista, ali je grad na Begeju svakako dao dopirnos i kulturi. Među pevačima koji su se školovali i stasavali u Zrenjaninu su Vesna Đurković, sopran i Pregrad Kačavenda, bariton. Oboje su završili Muzičku školu “Josif Marinković” i za to vreme živeli u Domu učenika Angelina Kojić-Gina.
Vesna Đurković, sopran, svoje obrazovanje započinje u muzičkoj školi „Josif Marinković“ u Zrenjaninu u klasi prof. Ane Aleksić Šajrer. U tom periodu živela je u Domu učenika Angelina Kojić-Gina. Školovanje nastavlja na katedri za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ljudmile Gros Popović u čijoj klasi je 2016. završila Master studije. Tokom školovanja učestvovala je na brojnim takmičenjima. Osvojila je I nagradu na takmičenju „Nikola Cvejić“ u Rumi (2014), nagradu AP Vojvodine „Talenti 2011“, I nagradu i nagradu za najlepši glas na takmičenju „Bruna Špiler“ u Herceg Novom (2011), I nagradu i nagradu laureata celog takmičenja „Obzorja na Tisi“ (2011) u Novom Bečeju.
Usavršavala se u operskom studiju Narodnog pozorišta u Beogradu (2016-2018), na kursevima alta Marijane Mijanović (2013) soprana Olge Makarine (2018), baritona Davida Bižića (2018), tenora Božidara Nikolova, baritona Kruma Galabova i mecosoprana Daniele Diakove (2020). Operski debi imala je na sceni Narodnog pozorišta tumačeći ulogu Belinde u operi Henrija Persla „Didona i Enej” (2013). Do sada je nastupala u raznim ulogama na scenama Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Neke od njih su: Gilda (Rigoletto), Oscar (Un ballo in Maschera), Adela (Die Fledermaus), Musetta (La Boheme), Nella (Gianni Schichi), Barbarina (Figarova ženidba), Prva dama (Čarobna frula). Takođe, nastupala je kao solista na koncertima Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Beogradske filharmonije i Filharmonije mladih „Borislav Pašćan“.
U Zrenjaninu sam prvi put stala na scenu
„Život u Domu učenika Angelina Kojić-Gina je svakako jedan od najbezbrižnijih perioda u mom životu. Podsticali smo jedni druge na rad i vežbanje, ali smo uvek imali i vremena za zabavu i druženje. Omiljena mi je bila sekcija popularne muzike. Imali smo bend i išli smo svake godine na čuvenu Domijadu. Uvek je bilo uzbudljivo. Muzička škola „Josif Marinković“ ima sjajne profesore koji su isto tako i divni ljudi. Svakom od njih dugujemo zahvalnost što su nas pripremili za fakultete, ali i izazove koji nas čekaju, za život. Mislim da je nas sedmoro iz razreda živelo u Domu. Pomagali smo jedni drugima, zajedno smo učili i družili se”, počinje priču Vesna Đurković, sopran.
“Ja sam se rodila u Zrenjaninu. Svoje tinejdžerske godine sam tamo provela i tamo sam prvi put stala na scenu. Mnogih trenutaka se rado sećam. Imam dosta prijatelja i rodbine u Zrenjaninu, tako da zaista često svratim. Nastupala sam dosta puta sa Zrenjaninskom filharmonijom, uvek je velika radost”, dodaje naša sagovornica.
Još kao dete sam volela da pevam, ali mi opera i klasična muzika u početku nisu bile bliske
Odluka da se bavi solo pevanjem, čak je i za Vesnu, bila u neku ruku iznenađenje.
“Nije to baš bila odluka. Uvek sam volela pevanje, ali opera i uopšte klasična muzika mi nije bila bliska i u tom trenutku nisam ni bila svesna šta sve to zapravo podrazumeva. Ja smatram da sam imala veliku sreću u ljudima koji su u tom trenutku bili oko mene i bili voljni da rade sa mnom i da me usmere. Najpre moja nastavnica muzičkog Danijela Avram, a zatim profesorka Ana Aleksić Šajrer koja mi je prenela neizmernu ljubav prema solo pevanju. Naučila me je svemu što je bilo potrebno i više od toga! I tek onda sam mogla da vidim sebe jednog dana kao profesionalca u ovoj oblasti. Zadovoljna sam onim što sam do sada uradila, ali svakako da imam još želja i planova koje ću se truditi da ispunim”, priseća se Đurković.
Pandemija je i te kako uticala na kulturu.
“Trenutna situacija zbog pandemije je strašno nepovoljna za slobodne umetnike. Ali ne samo kod nas, već u celom svetu. Obzirom na to da već predugo traje, posledice će se sigurno osećati i nakon što se završi. Ali sa nestrpljenjem svi čekamo taj kraj i sigurna sam da će svi iz oblasti kulture i umetnosti vredno raditi dok se stvari ne vrate u normalu i budu možda još bolje nego što su bile pre pandemije”, kaže naša sagovornica.
U Domu učenika imate puno prijatelja pod istim krovom
Vesna svim budućim srednjoškolcima koji upisuju školu van meste stanovanja preporučuje boravak u domu učenika.
“Na prvi pogled to je mesto sa mnogo pravila i nepoznatim ljudima u istoj sobi. Na drugi pogled to je mesto gde imate slobodu i stičete samostalnost, a imate i mnogo priljatelja pod istim krovom. I sada sam u kontaktu sa mojim drugom iz razreda i iz Doma, Kurunci Norbertom koji je violinista. Učestvovali smo u istim predstavama, koncertima, a trenutno zajedno i radimo u muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“ u Kikindi”, dodaje Đurković.
Predrag Kačavenda, bariton, je rođen 1991. godine. Svoje najranije detinjstvo i osnovnu školu završio je u Bočaru, opština Novi Bečej. Srednju muzičku školu „Josif Marinković“ zavšrio je u Zrenjaninu, muzički saradnik-teoretičar i vokalno-instrumentalni smer solo pevanje u klasama profesorki Birka Svetlane i Višnje Radosav. I on je svoje srednjoškolske dana proveo u Domu učenika. Diplomirao je i masterirao na Filološko-umetničkom fakulteta Univerziteta u Kragujevcu na odseku za muziku i katedri za solo pevanje u klasi vanrednog profesora mr Marine Trajković-Bidžovski.
Dobitnik je mnogih nagrada na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Među njima su I nagrada na Međunarodnom takmičenju solo pevača „Bruna Špiler“ u Herceg Novom – Crna Gora; I nagrada na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola Srbije; I nagrada i titula Laureta kategorije na takmičenju „Srpska solo pesma“ u Mladenovcu; I nagrada na Međunarodnom takmičenju solo pevača „Nikola Cvejić“ u Rumi. I nagrada na Festivalu slovenske muzike u Beogradu; I nagrada na Međunarodnom takmičenju solo pevača „Lazar Jovanović“ u Beogradu. Pobednik je 26. „Obzorja na Tisi – Dani Josifa Marinkovića“ u Novom Bečeju.
Menza u Domu učenika me je naučila da ne budem previše probirljiv
Tokom studija kao jedan od najboljih studenata Fakulteta odlazi u poljski grad Bidgošč na takmičenje „Bydgoskie Impresje Muzyczne“ gde je kao član kamernog sastava Filum – ansambl dobitnik I nagrade koju dodeljuje Ministarstvo kulture Poljske. Usavršavao se kod: Marčela Bedonija, Milice Stojadinović, Ksenije Lukić, Ljudmile Safonove i Davida Bižića. Kao mlad umetnik, svoju karijeru polako vodi ne samo kao koncertni pevač, već dobija i mogućnost da se oproba i u scenskim vokalno- instrumentalnim delima. Pevao je ulogu Valensa u dramskom oratorijumu „Teodora“ G.F.Hendla u produkciji Muzičkog centra Kragujevac. U produkciji „Opera Nova“ peva ulogu Arđenija u operi „Imeneo“, G.F.Hendla.
Koncertiranjem ima mnoštvo zapaženih nastupa, kako solo resitalima, tako i kamernim muziciranjem i kao solista mnogih horova. Član je vokalnog ansambla „Vozglas“ sa kojim izvodi dela Pravoslavne duhovne muzike. Trenutno radi kao profesor solo pevanja u muzičkoj školi „Dušan Skovran“ u Ćupriji i već ima zapažene rezultate sa učenicima na takmičenjima.
“Vreme provedeno u domu učenika u Zrenjaninu pamtim po mnogo čemu. To je bio jedan divan period. Izdvojio bih svakako druženje kojim je svima vreme bilo ispunjeno. Zatim, domijade kojima smo se svi mnogo radovali. Moram da spomenem i menzu koja me je naučila da ne budem previše probirljiv (smeh). Takođe, to je bilo vreme kada društvene mreže nisu još postale ovako neizostavne kao danas, tako da vreme provedeno u Tv sali našeg doma ostaje upamćeno. To je bilo jedno lepo vreme odratstanja, druženja, školovanja i bezbrižnosti. Danas živim u drugom gradu, sa nekim drugim prioritetima i ciljevima i srećan sam što sam jedan period svog života proveo u tom lepom gradu Zrenjaninu”, kaže Predrag Kačavenda.
U Domu učenika se stiču prijateljstva koja često prerastu u kumstva
“Zrenjanin je jedan divan grad i kad god odlazim u Bočar, obavezno posetim i Zrenjnin. Pamtim ga po mnogo lepšem i zelenijem centru nego što je sada. Takođe, Zrenjanin pamtim i po svojoj muzičkoj školi, profesorima, drugarima iz škole… A s obzirom na to da mi je venčani kum moj cimer iz doma Veljko, jako često se prisećamo tih dana provedenih u Zrenjaninu. I ovo je dokaz da se u domu stvaraju prijateljstva za ceo život”, dodaje naš sagovornik.
Predrag je pevanjem hteo da se bavi još od detinjstva.
“Ja sam pevanjem želeo da se bavim od malih nogu. A prvi časovi solo pevanja kod profesorke Svetlane Birke su samo potvrdili moje težnje da to bude moj životni poziv. Završio sam Srednju muzičku školu „Josif Marinković“ gde sam dobio odlično znanje i „vetar u leđa“ da nastavim svoje školovanje na muzičkoj akademiji. Tako da sa te tačke gledišta školovanje i boravak u Domu i Zrenjaninu jesu bili pomoć ka ostvarenju profesionalnih ciljeva”, kaže Kačavenda.
“Nastupao sam na skoro svim velikim i bitnim salama u našoj zemlji. U Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, Galeriji Kolarčeve zadužbine, Galeriji SANU, Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, SKC Beograd, Knjaževsko-srpskom teataru, Sali Prve Kragujevačke gimnazije, Kulturnom centru “Laza Kostić“ u Somboru, Mozaik sali gradske kuće u Kruševcu… Takođe, nastupao sam po salama u inostranstvu – Belgija, Austrija, Slovačka, Češka, Poljska, Belorusija, Rumunija… Izdvojio bih scenu Opere i državnog pozorišta u Grodnu (Belorusija) i salu Kopernikanum u Bidgošču (Poljska)”, nabraja naš sagovornik.
Duhovnu muziku treba vratiti u okvire kojima pripada, a to je klasična muzika
Posao kojim se bavi, je za sada, ispunio Predragova očekivanja.
“S obzirom na to da radim posao koji volim, mogu da kažem da su očekivanja ispunjena. Ali svakako predstoji još toliko toga što treba uraditi, naučiti, nastupati, tako da se radujem svim izazovima koji predstoje u profesionalnom smislu. Voleo bih da o ovome razgovaramo kada budem imao duplo više godina nego sad. Planovi za budućnost se prvenstveno odnose na moju porodicu. Što se tiče profesionalnog angažovanja moram da napomenem da smo supruga i ja nedavno osnovali vokalni ansambl ,,Vozglas“ i praznični hor koji deluju pri Manastiru Ravanica (Ćuprija). Cilj našeg mladog ansambla je izvođenje, a samim tim i promovisanje srpske pravoslavne duhovne muzike. To znači da duhovnu muziku treba vratiti u okvire kojima ona pripada, a to je klasična muzika. A što se tiče solističkog nastupanja, toga nekako uvek ima. Čak i sada za vreme „korone“ bilo je nastupa. To je dokaz da su ljudi željni kulture”, ističe Kačavenda.
“Bez kulture se ne može živeti, a od kulture ako gledamo finansijski momenat, u Srbiji rekao bih da se teško može živeti”, dodaje naš sagovornik.
Boravak u domu u tinejdžerskim godinama, može, prema mišljenju našeg sagovornika samo da ojača i pripremi za život jednog srednjoškolca.
“Da li će se učenik snaći u domskom životu zavisi isključivo samo od njega samog. Ono što je neosporno je to da je dom idealno mesto za osamostaljivanje, učvršćivanje discipline, druženje i na neki način sazrevanje. Da, preporučio bih život u domu svakom ko se dvoumi”, zaključuje na kraju razgovora Predag Kačavenda, bariton.
Fotografije ustupili: Vesna Đurković i Predraga Kačavenda
.gif)
.gif)
