Biljana Curić je rođena u Somboru. Odrasla je u mestu Rakovac, nadomak Novog Sada. Unazad nekoliko godina živi i radi u Londonu. Završila je srednju medicinsku školu u Zrenjaninu, smer kozmetički tehničar. Tokom srednjoškolskih dana živela je u Domu učenika Angelina Kojić-Gina. Posle srednje škole završava medicinski fakultet u Novom Sadu – smer diplomirana medicinska sestra. U toku akademskog školovanja završila je prekvalifakciju srednje škole za medicinsku sestru, a nakon toga i odradila staž na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Medicinu, kaže, smatra jednim od najhumanijih zanimanja. Šta je seća na Zrenjanin i kako izgleda živeti u Londonu Biljana je govorila za naš portal.
Kako i po čemu pamtite vreme provedeno u Domu učenika Angelina Kojić-Gina?
U periodu od 2010. do 2014. godine živela sam u Domu učenika Angelina Kojić-Gina. Sa ponosom mogu reći da mi je to jedan od najlepših životnih perioda. Na početku sam bila veoma uplašena zbog internatskog života, novog grada i svih promena koji je ovaj period donosio. Delila sam sobu sa divnim devojkama. Bile smo podrška jedna drugoj u učenju, novom internatskom načinu života i školskim mukama. Dom učenika Angelina Kojić- Gina ću pamtiti samo po lepom. Po prvim pravim prijateljstvima, prvoj ljubavi, divnim vaspitačima koji su uvek bili tu za nas. Velika mi je čast poznavati sve te ljude. Bila sam član nekoliko sekcija i redovan učesnik domijada. Posebne uspomene su vezane za domijade, gde bi svoje znanje i umeće suprotstavili drugim stanovnicima domova. Osvajali smo nagrade, upoznavali nove gradove i mnoštvo drugih srednjoškolaca.
Svaki dolazak u Srbiju je za mene povratak kući u moj Zrenjanin
Po čemu pamtite Zrenjanin i koliko se često setite vremena kada ste ovde boravili?
Grad Zrenjanin pamtim upravo po Domu učenika Angelina Kojić-Gina, po divnim druženjima, odlascima na čuvene Dane piva, večernjim šetnjama po centru kao i čuvenom banana mostu. Upravo ovo su moja omiljena mesta i danas pri povratku u ovaj grad.
Koliko često dolazite u Zrenjanin?
Igrom slučaja, moj suprug je iz Zrenjanina, tako da je sam odlazak u Srbiju, za mene odlazak kući, u moj Zrenjanin.
Da li Vam i šta nedostajte, a što je iz perioda kada ste bili učenik u školi u Zrenjaninu?
Najviše mi nedostaje taj period bezbrižnog života. Lepog druženja, slobodnog vremena, period srednješkolskih slatkih muka.
Koliko Vam je školovanje u Zrenjaninu i boravak u domu učenika pomogao da pronađete sebe i svoj životni put?
Prvi dan odlaska u internat ću pamtiti po podršci mog oca pri samom razgovoru sa divnom Nadicom Srajer. Tog dana sam dobila “vetar u leđa”. Upravo ta njihova podrška me je vodila da budem samostalnija, da ispunjavam svoje školske obaveze i da poštujem nove uslove života. Samo školovanje nije bilo lako, bilo je i uspona i padova, ali celokupno znanje koje mi je tada pruženo, dalo mi je snage i volje za dalje unapređenje sopstvenog znanja. Upravo ovaj period života je bio moj prvi korak ka otkrivanju onoga šta me zaista zanima u životu.
Život u Londonu
Trenutno živite u Londonu. Koliko se život u Srbiji i Britaniji razlikuje i u čemu najviše?
Meni je London pružio novo iskustvo, nova znanja i novi stil života koji, nažalost, nisam imala u Srbiji. Život se veoma razlikuje, počev od same kulture do npr. transporta, zaposlenja, hrane, odnosa među ljudima. Život u inostranstvu ne odgovara svakome, a to što meni lično odgovara ne mora da znači da će svima. Ovde je život sa manje stresa i bez svakodnevnih briga koje život u Srbiji nosi. Ponosno mogu reći da se ovde osećam bolje.
Šta Vas je prijatno, a šta neprijatno iznenadilo u Engleskoj?
Pri prvoj poseti me je zbunjivao transport, kao i suprotna strana volana i same vožnje. Moram priznati da se ni dan danas na to nisam navikla. Takođe, prijatno me je iznenadila upotreba reči „hvala“ i „izvini“ koja se koristi u svakodnevnom životu. Ukoliko nekoga slučajno zgaziš u prevozu naravno da ćeš se izviniti, ali ćeš to čuti i od same osobe koju su zgazio. Uz to, ovde se često koristi pitanje “kako si?”, čak i od potpunog stranca.
Da li se već osećaju posledice Bregzita?
Nažalost, promene se osete. Ali pod uticajem samog korona virusa mislim da su ove posledice još veće.
Koliko su predrasude koje ovde imamo o Britancima tačne ili, ipak, ne?
Ja lično znam nekoliko predrasuda, ali one se uglavnom nisu pokazale 100% tačnima. Britanci važe za hladnu naciju. No, ipak i oni vole da se druže samo na malo drugačiji način nego mi. Njihov odlazak u pab je redovno druženje, dok se kod nas više praktikuje kućna atmosfera. Takođe, ljudi redovno misle da je ovde kišno vreme najzastupljenije. Ali, uglavnom sve više imamo snežnih zima, pravog toplog leta i lepih sunčanih dana.
Pandemija dala dodatni podstrek medicini i lekarima da budu još bolji
Zašto ste se odlučili za medicinu?
Veoma kratko, a teško pitanje. Od osme godine omiljena igračka mi je bila upravo špric. Volela sam da vodim brigu o drugima, uglavnom starijima. Redovno sam svoje barbike previjala i oduvek sam govorila da želim da upisem srednju medicinsku školu. Samo nju, ni jednu drugu. Kasnije u životu, smatram da su me životne okolnosti podstakle da upravo ovaj posao, brigu o ljudima zavolim i da to bude moja svakodnevica.
Mesecima unazad se čitav svet bori sa pandemijom korona virusa. Kako ovakva situacija utiče na Vas i na odluku da se bavite medicinom? Da li je to dodatni izazov i motiv za Vas ili Vas možda tera da preispitate svoju odluku?
Nažalost, pandemija nas je promenila iz korena. Nisam mogla da zamislim da će ceo svet imati ovakve muke. Smatram da je upravo medicina ta koja se sa svim ovim naporima bori veoma jako. Nije lako, stradaju mnogi ljudski životi, ali ovo je samoj struci dalo podstrek da bude još jača i bolja u svakodnevnim izazovima.
Nakon nekoliko odlaganja, ipak smo se odlučili za “korona” venčanje
Na koji način se Britanija bori sa korona virusom?
Borba traje više od godinu dana. 23. marta 2020. godine je bio prvi Lockdown. Sve je bilo zatvoreno sem prodavnica hrane. Izlazak jednom dnevno je bio dozvoljen radi fizičke aktivnosti i ova pravila su bila na snazi nešto više od mesec dana. Nažalost, kako se situacija poboljšavala/pogoršavala tako su se i sama pravila menjala. Svakodnevica je drugačija i mnogo teža psihički.
Kako je na Vas i Vaš rad uticala pandemija? Da li je bilo otkazivanja/pomeranja nekih planova?
Na moj lični život ova pandemija je imala velikog uticaja i došlo je do velikih promena. Za početak trebalo je da imamo svadbu u maju prošle godine. Međutim, zbog celokupne situacije i nemogućnosti putovanja, a posle nekoliko otkazivanja odlučili smo se da imamo pravo korona venčanje. Ovo je samo jedna od bitnih životnih situacija koja je korona pandemija promenila. Internacionalno putovanje nije moguće ili je mnogo komplikovano, tako da su odlazak i poseta Srbiji mnogo puta odlagani. Mogu reći da su ovo samo neke od stresnih situacija i promena u mom životu.
Iz inostranstva se lako možete vratiti kući u svakom trenutku
Da li ste u kontaktu sa nekim ko je u isto vreme kada i Vi živeo u domu?
Redovan kontakt imam sa nekoliko divnih ljudi koje sam upoznala za vreme boravka u Zrenjaninu, kako iz samog domskog života, tako i iz srednje škole. U ovo vreme društvenih mreža veoma je lako ostvariti kontakt. S ponosom mogu reći da sam sa jednom divnom osobom išla i u srednju školu, a kasnije i na fakultet. Samim tim sam stekla prijatelja za ceo život.
Šta biste poručili onima koji možda ne gledaju blagonaklono na boravak u Domu učenika? Da li ste, možda i Vi u dom došli sa predrasudama, a iz njega izašli sa promenjenim mišljenjem?
Budućim domcima mogu reći da sve što im se čini strašnim zapravo uopšte nije tako. Domska pravila, kućni red, posete i razgovori sa vaspitačima su upravo za dobrobit vas i vašeg školovanja. Ovaj period domskog života vam pruža više mogućnosti i potrudite se da ga iskoristite. Družite se, učestvujte u raznim sekcijama, pronađite sebe i svoje nove hobije. Istovremeno stare možete veoma dobro unaprediti.
Kakva bi bila Vaša poruka onima koji razmišljaju da odu na studije ili da žive van Srbije?
Samo napred. U početku može biti veoma teško, ali vremenom će te uvideti velike mogućnosti koje život u inostranstvu pruža. U svakom slučaju lako je vratiti se svojoj kući u bilo kom trenutku. Zato pružite sebi ovu priliku jer nemate šta da izgubite!
.gif)
.gif)
