I love Zrenjanin portal

  • Nexe
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Dragana Zrinji: Dok hodam brdovitom Bratislavom uvek spominjem vojvođansku ravnicu

Dragana Zrinji je rodom iz Janošika, malog sela iz Južnog Banata. 2016. godine završila je srednju Medicinsku školu u Zrenjaninu, smer medicinska sestra-tehničar. Tokom školovanja živela je u Domu učenika Angelina Kojić-Gina. Nakon završetka srednje škole, odlučila je da napravi pauzu, posveti se stažiranju i polaganju stručnog ispita za medicinsku sestru. Početkom 2017. godine upisuje studije u Bratislavi, a kasnije te godine se i seli u ovaj grad. Trenutno je završna godina osnovnih studija na Slovačkom Tehničkom Univerzitetu, Fakultet elektrotehnike i informatike, smer Primenjena informatika. Tri godine je živela u studentskom domu. Međutim, zbog pandemije korona virusa, morala je da napusti dom. To joj je, kaže, teško palo zbog rastanka sa cimerkama i drugarima sa sprata, sa kojima je bila od prvog dana.

Dragana Zrinji

Dragana je pored studija uspela da nađe i posao u struci iako još nema diplomu u rukama. Takođe, redovan je član studentske nevladine, neprofitne organizacije BEST (Board of European Students of Technology) koja ima svoje timove i predstavništva širom Evrope. U novembru 2020. godine bila je jedan od organizatora velikog online dešavanja – Dan treninga, čiji je cilj bio poboljšanje/unapređenje emocionalne inteligencije i uvežbavanje “soft skills”, gde je bilo više od 40 učesnika i 8 instruktora koji su više od četiri sata prenosili znanje i aktivno učestvovali u diskusijama sa učesnicima. U slobodno vreme Dragana se trudi da što više upozna državu u kojoj živi, pa je ovu godinu posvetila obilaženju znamenitosti Slovačke. Ova devojka voli da slika, kao i da čita dobre knjige, gleda filmove po istinitim događajima ili dokumentarce. O životu u Zrenjaninu ali i Bratislavi, Dragana je govorila za portal I love Zrenjanin.

I Taxi Zrenjanin

Sećanja na Dom učenika Angelina Kojić-Gina

Kako i po čemu pamtite vreme provedeno u Domu učenika Angelina Kojić-Gina?

Ono po čemu pamtim dom jeste isčekivanje 31. avgusta da se uselim u dom i sastanem sa cimerkama i prijateljima. Pamtim jutarnja buđenja u pola 7 uz muziku sa razglasa i pozive vaspitača da se javimo u vaspitačku dok nam kroz glavu prolaze misli „Dobro, brzo razmišljaj, koje pravilo si prekršio“. Ne mogu da zaboravim ni svakodnevne obilaske vaspitača i opomene da se u toku vremena za učenje ne spava već uči, kao ni pravila kojima sam se sve četiri godine iznova i iznova prilagođavala. Na primer, da je vraćanje u dom do 22h, vikendom do ponoći, da je vreme za učenje od pola 4 do pola 7, da je obavezan boravak u sobi posle 22h… Zatim dom pamtim po sportskim domijadama i čuvenim žurkama povodom osvajanja prvog mesta.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Kada prepričavam život iz doma ljudima koji to iskustvo nisu doživeli, gledaju me kao da prepričavam ekskurziju koja traje četiri godine, a kada se prisetim tog perioda tako se i osećam. Jedna od mnogobrojnih lepih uspomena je vezana za putovanje u Sloveniju, gde smo išli u posetu drugarima iz slovenačkog doma učenika srednjih škola. Takođe, dom pamtim po dugim razgovorima sa mojom vaspitačicom Oliverom Ćirić, koja me je uvek usmeravala na pravi put.

Žute kamene kocke su čak i tokom kišnih dana centar Zenjanina činile sjajnim

Po čemu pamtite Zrenjanin i koliko se često setite vremena kada ste ovde boravili?

Zrenjanin pamtim po mirisu suncokreta, po dugim šetnjama Karađorđevim parkom i treninzima u hali Medison. Sećam se starog trga, sa žutim kamenim kockama oko „Konja“, koje su čak i tokom kišnih dana činile centar sjajnim. Sećam se i čuvenog mosta na suvom i pešačkog mosta sa stepenicama koji je nama domcima bio prečica do bolnice kada smo išli na praksu. Sećam se koliko sam bila fascinirana kad sam ih prvi put videla. Najlepše uspomene su vezane definitivno za poslednje dane u domu i školi. Kao primer navešću maturski ples.

Da li dolazite u Zrenjanin i koliko često?

Nažalost, Zrenjanin ne posećujem onoliko često koliko bih želela, ali kad god imam priliku svratim u omiljenu poslastičarnicu u cetru grada i prisetim se dana provedenih u ovom gradu.

Da li Vam i šta nedostajte, a što je iz perioda kada ste bili učenik u školi u Zrenjaninu?

Kao i svima nama, nedostaje mi onaj bezbrižan period života kad mi je jedina obaveza bila da idem u školu i da učim. Nedostaje mi druženje sa drugarima iz doma i iz škole. Često se setim sportskih domijada, druženja kako u autobusu tako i na samom takmičenju, dok se međusobno bodrimo i nadamo pobedi.

Koliko Vam je školovanje u Zrenjaninu i boravak u Domu učenika pomogao da pronađete sebe i svoj životni put?

Školovanje u Zrenjaninu i boravak u Domu su mi pomogli da se jako rano osamostalim, mentalno sarzim i naučim da vodim računa o sebi. Imala sam svega 15 godina kada sam se preselila u Zrenjanin. Veliku ulogu u odabiru životnog poziva imali su dugi razgovori i saveti razredne Maje Stamenković, vaspitačice Olivere Ćirić, kao i školskog i domskog psihologa.

Studiranje u Bratislavi

Trenutno studirate i živite u Bratislavi. Koliko se život i studije u Srbiji i Slovackoj razlikuju i u čemu najviše?

Naravno da postoje razlike u obrazovnim sistemima ove dve zemlje. Osnovna razlika je u trajanju studija. Osnovne studije u Slovačkoj traju tri godine, a master dve. U toku jedne akademske godine u Slovačkoj imamo dva ispitna roka, letnji i zimski, koji traju po mesec dana. Za vreme jednog ispitnog roka, imamo samo dva termina kada možemo da izađemo na ispit – redovan i popravni. Pored toga, nemamo mogućnost izbora koji ćemo predmet u kom ispitnom roku polagati, već predmete iz zimskog semestra polažemo isključivo u zimskom ispitnom roku. Ukoliko neki ispit ne položimo čak ni na popravnom terminu, predmet se automatski prenosi u sledeću godinu i može posledično prouzrokovati produžetak studija jer se svaki obavezan predmet iz jedne godine nadovezuje na predmet u sledećem semestru. Takođe, ovde akademska godina počinje u septembru i traje sve do juna. Tokom leta nemamo ispite niti mogućnost polaganja kolokvijuma. Sve se završava u junu.

Još jedna razlika između studija u ove dve zemlje, jeste što je u Slovačkoj fakultetsko obrazovanje besplatno za sve studente iz Slovačke, ali i za studnete koji dolaze iz inostranstva. Pored toga, studentski dom se automatski dobija ukoliko niste državljanin Slovačke.

Dom učenika vs studentski dom

Razlika između života u studentskom i učeničkom domu je velika. U studentskom domu si „prepušten sam sebi“. Nemaš nadzor, ali imaš cimere koji su uvek tu da ti pomognu. Studentski dom „Mladost“ ima poseban blok za strane studente, gde sam i ja živela. Upoznala sam mnoge strane kulture i narode, npr. Ukrajince, Ruse, Špance, Kineze… Naučila sam da pripremam neka strana tradicionalna jela, slušala njihovu tradicionalnu muziku, ali ih, takođe, upoznala sa našim tradicionalnim jelima i muzikom. Imala sam tu sreću što su moje cimerke bile iz Srbije, pa je i samo prilagođavanje na život u stranoj zemlji prošlo bez ikakvih problema.

Bratislava je čista i uređena

Šta Vas je prijatno, a šta neprijatno iznenadilo u Slovačkoj?

Prva reakcija kada sam došla u Slovačku je bila – kako je ovde čisto! Veoma vode računa o gradskoj čistoći, a i građani sami po sebi vode računa o svojoj okolini. Ulice i javni objekti su veoma čisti i uredni. Na ulicama ne možete naći psa lutalicu. Ono što me je fasciniralo jeste dasu se zgade u gradu, iako ih je većina stara, renovirane. Kako spolja tako i unutra. Tokom raznih poseta muzejima i izložama, primetila sam da postoji razlika u cenama za ljude iz Evropske Unije, gde je cena naravno niža u odnosu na onu koju plaćaju stanovnici država koje nisu članice Evropske Unije.

Ne mogu reći da me je nešto neprijatno iznenadilo, dobro su me prihvatili i brzo sam se uklopila. Mislim da je život u studentskom domu tome mnogo doprineo. Bez obzira sto već skoro četiri godine živim u Slovačkoj i dan danas imam problem sa brdovitom Bratislavom. Pa svakodnevno penjanje uz brdo propratim spominjanjem naše lepe, vojvođanske ravnice.

IT sektor se ubrzano razvija u Slovačkoj

Zašto ste se odlučili za studije informatike u Slovačkoj?

Jos kao mala bila sam opčinjena tehnologijom, kompjuterima i mobilnim telefonima. Prvi blog sam napravila dok je još internet bio dial-up. Redovno sam pratila razvoj tehnologije i uvek se trudila da budem u korak sa novim tehnološkim trendovima. S obzirom na to da me je oduvek zanimala tehnologija, a ujedno sam uživala u pozivu medicinske seste, pronašla sam delatnost koja objedinjuje ove dve nauke. Najbolja opcija su definitivno studije informatike, a kasnije usmeravanje u pravcu medicine.

Kakva je perspektiva IT stručnjaka u Slovačkoj?

Za četiri godine, koliko ovde živim, primetila sam da su u Bratislavu došle mnoge IT  kompanije i otvorile svoja predstavništva ovde, što je prouzrokovalo razvoj IT sektora i otvaranje novih radnih mesta za IT stručnjake. Takođe, vlada republike Slovačke nudi novčanu pomoć mladim preduzetnicima, te zbog toga niču i nove, lokalne IT kompanije. Kao student informatike, veoma sam bila iznenađena činjenicom da postoje kompanije koje su voljne da zaposle studenta informatike, koji nema nikakvog radnog iskustva. U tu grupu sam do nedavno spadala i ja. U proteklih nekoliko godina, potražnja za IT stručnjacima je drastično porasla što se da primetiti i time što godišnje IT smer na mom fakultetu  upiše više od 300 studenata. Trenutna situacija sa korona virusom nije mnogo uticala na IT stručnjake. Najviše zbog toga što je ljudima u ovoj sferi posao vezan za kompjuter i internet. Samim tim rad od kuće nije nepoznanica mnogima od nas.

Zbog pandemije više od godinu dana nisam videla svoju porodicu i prijatelje

Na koji način se Slovačka bori sa korona virusom?

U Slovačkoj je do pre nekoliko dana, unazad mesecima, sve bilo zatvoreno. Nisu radili tržni centri, kafići i restorani. Otvorene su bile samo pumpe, prodavnice hrane i apoteke. Zabranjeni su bili okupljanje, druženje i bilo kakve posete, pa sam osim Nove godine i rođendan dočekala bez prijatelja i porodice. I pored ublažavanja mera neke zabrane su i dalje na snazi. Rad od kuće je obavezan osim ako vrsta posla to ne dozvoljava. Svake nedelje se organizuje masovno testiranje svih stanovnika Slovačke, što znači da sam se do sada testirala više od 15 puta.

Kako je na Vas i Vaš rad uticala pandemija? Da li je bilo otkazivanja/pomeranja nekih planova?

Pandemija je uticala na to da više od godinu dana nisam videla svoju porodicu i prijatelje. Zbog neizvesne situacije u Slovačkoj i Mađarskoj, nikad ne znamo kada će doći do zatvaranja graničnih prelaza. Početkom pandemije sam morala da se iselim iz studentskog doma, što mi je, kako sam već rekla, najteže palo jer sam morala da se odvojim od cimerki i drugara sa kojima sam provela više od tri godine zajedničkog života. Online nastava traje od početka marta 2020. ali zbog same suštine ovog fakulteta, sam prelezak na online nastavu nije predstavljao veliki problem kako za studente tako i za profesore.

Dom učenika je mesto gde se formiraju prijateljstva za ceo život i gde naučiš da odrasteš

Da li ste u kontaktu sa nekim ko je u isto vreme kada i Vi živeo u domu?

Godinama se taj krug sužavao i sužavao, ali mogu reći da su ostala prijateljstva koja ne iziskuju česte pozive i dopisivanja. U kontaktu sam sa bivšim cimerkama, kao i sa nekoliko drugarica iz srednje škole. Svaki put kada se čujemo, to deluje kao da smo svaki dan zajedno i razgovor se nastavlja kao da nikad nije prestao. Smatram da su upravo to prijateljstva koja ostaju za ceo život.

Šta biste poručili onima koji možda ne gledaju blagonaklono na boravak u Domu učenika? Da li ste, možda i Vi u dom došli sa predrasudama, a iz njega izašli sa promenjenim mišljenjem?

Moj prvi kontakt sa domom je dan kada je moja starija sestra postala domac i na dom sam gledala kao nešto što je me je razdvojilo od sestre. Međutim, kada sam i sama postala domac, shvatila sam koje su zapravo prednosti života u domu. Život u domu mi je potpuno promenio pogled na svet. Videla sam i upoznala mnoge  ljude, bila u kontaktu sa ljudima sa kojima se baš i nisam slagala, ali sam u domu naučila kako da se postavim i u takvim situacijama. Život u domu je škola života, škola samostalnosti i odrastanja. Iz doma sam izašla kao osoba koja je spremna da dalje sama zakorači u svet.

“Nikad nemoj da se vraćaš, kad već jednom kreneš u svet…”

Kakva bi bila Vaša poruka onima koji razmišljaju da odu na studije ili da žive van Srbije?

Jednom prilikom sam recitovala pesmu Mike Antića – Nepovratna pesma, i mislim da ću ovom prilikom iskoristiti deo te pesme kao poruku.

„Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.

I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.

Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al’ ako se i pozlatiš,
il’ sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.“

 

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh