 (1).gif)
Vinil je i danas nezamenljiv i neuporediv nosač zvuka, opšte je mišljenje kolekcionara i posetilaca zrenjaninske berze gramofonskih ploča, koja je održana juče na platou Kulturnog centra.
Sezona godišnjih odmora i velike vrućine, razlog su zbog kojeg je bilo nešto manje izlagača nego na prethodnim berzama.
U eri muzičke hiperprodukcije, munjevitog tehnološkog razvoja na svim poljima, brzog i površnog konzumiranja muzike, na dugom putu od magnetofonske trake i kasete do CD-a i iPod-a, još se nije pojavio nosač zvuka koji po istrajnosti i kvalitetu može parirati vinilu.
.jpg)
Zato su berze gramofonskih ploča svugde u svetu, pa i kod nas, sve prisutnije i predstavljaju nezaobilazan događaj za muzičke sladokusce. Na listu gradova u Srbiji, u kojima možete, na muzičkim berzama pronaći retke, skupocene ili jednostavno, samo omiljene naslove sa vinila, Zrenjanin se upisao 2016. godine.
„U odnosu na prvu berzu, koja je organizovana pre tri godine i koja nije bila posebno posećena, svaka naredna bila je bogatija i sa puno više izlagača. Ljudi su berzu vinila prepoznali kao nešto što je ovom gradu potrebno. Danas je prisutno svega šest izlagača, verovatno zbog godišnjih odmora i vrućine. Ipak, ima dosta posetilaca i ploče se dobro prodaju. Ponuda je raznovrsna, od starogradske muzike, domaćeg roka, do džeza, pa čak i klasične muzike, svako može pronaći nešto za svoj ukus. Ono što je najbitnije, ova priča će u Zrenjaninu živeti i ubuduće.“, utisci su Vašaš Andraša, jednog od organizatora.
Na berzama gramofonskih ploča u Zrenjaninu, uvek su rado prisutni pasionirani kolekcionari iz Novog Sada i Beograda. Borko Bojović, vlasnik jedne od najprestižnijih prodavnica gramofonskih ploča u Srbiji „Yugovinyl“, od početka posećuje berzu u našem gradu.
„Ne propuštam berze gramofonskih ploča ni u Zrenjaninu ni u drugim gradovima u Srbiji. Organizacija prve zrenjaninske berze me je oduševila. Sve je proteklo jako lepo, sa označenim mestima za izlagače, dovoljno kolekcionara koji su imali šta da ponude, ali šteta što nije bilo posetilaca. Danas imamo obrnutu situaciju, siguran sam da se ovde prodalo puno više ploča nego tada. Ja imam dvadeset hiljada naslova, neke vrlo retke i skupocene ploče, ali ovde sam najviše zbog druženja i susreta sa ljudima. Ko je slušao gramofonske ploče ranije, slušaće ih uvek i uvek će imati isti odnos prema tom nosaču zvuka. U svetu je ovo postalo neka vrsta fetiša. Upoznao sam kolekcionare koji za omiljeni vinil primerak plaćaju i po nekoliko hiljada evra. Oni slušaju ploče na gramofonima koji u istoj valuti koštaju i desetine hiljada. U Ultrehtu recimo, cena mesta za izlaganje nije ispod 45 evra. Mislim da na ovakvim berzama ne može govoriti o takvom pristupu, niti se berze kod nas I u svetu mogu porediti, ali ko zna, možda i ovde pronađem nešto po svom ukusu. Danas sam doneo najviše hevi metal ploča i koštaju oko 20 evra po naslovu. Cena najviše zavisi od toga da li je reč o prvom ili nekom od reizdanja, očuvanosti, da li je u pitanju neki od albuma od izuzetnog značaja, itd. Na današnjoj berzi su mi, na primer interesantne ove singlice, i ja sam doneo nešto od toga.“
Još jednu u nizu zrenjaninskih berzi vinila obeležila je dobra posećenost i solidna prodaja. No, koliko para, toliko muzike, umeli su da kažu naši stari. Tako je jedan od utisaka i taj, da je trgovina gramofonskim pločama postala skup posao.
O tome koliko je danas istinskih zaljubljenika u muziku koja se vrti sa vinila, koliko je kolekcionarstvo odraz tog zanosa, a koliko je ono postalo skup posao, pitanje je koje će, obećavamo, biti tema neke sasvim drugačije priče.
.png)
.gif)
.gif)
