I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Domaće lubenice su izuzetno slatke i kvalitetne, kiša i grad umanjili rod

Do pre nekoliko godina domaći proizvođači su bacali lubenice, jer je tržište bilo preplavljeno bostanom iz uvoza. Ovi proizvodi su u najvećoj meri dolazili iz Grčke, Turske, Makedonije i Albanije. Cena im je bila znatno niža od domaće lubenice, kao i kvalitet. Mnogi poljoprivrednici su zbog nemogućnosti da prodaju bostan na domaćem tržištu, odustali od proizvodnje. Ove godine, međutim, stručnjaci kažu da je uvoz smanjen, jer su se domaći marketi odlučili da uzimaju domaću lubenicu zbog boljeg kvaliteta. O tome kako izgleda proizvodnja lubenice, kakva je ova godina bila za bostandžije i da li se može očekivati pad cene bostana u narednom periodu, razgovarali smo sa Draganom Đurđević iz Mošorina, koja se ovom proizvodnjom bavi skoro četvrt veka.

Da bi se proizvela kvalitetna lubenica potrebno je mnogo rada i truda. O tome svedoči Dragana Đurđević iz Mošorina koja se ovom proizvodnjom bavi pune 23 godine.

“Proizvodnja lubenica je jako zahtevna. Počinje se u martu, kada se seje seme, kako bismo proizveli rasad. To se neguje u plasteniku. Rasad se krajem aprila, početkom maja iznosi na njivu, na foliju. Onda se lubenica neguje napolju. Zaliva se, kopa, prihranjuje, štiti. I onda dolaze branje i prodaja”, otkriva nam na početku razgovora Dragana Đurđević, proizvođač lubenica iz Mošorina.

Dragana Đurđević

Proizvodnja lubenice porodični posao

Proizvodnja lubenica kod Đurđevića je porodični posao u koji su uključeni i Draganin suprug i dve ćerke.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Trudimo se da što više posla sami odradimo, jer kada bismo sve plaćali da nam drugi rade, onda ne bi bilo zarade. Naravno, ako vidimo da sami ne možemo sve da stignemo da završimo što je potrebno, mi angažujemo sezonce. Recimo, kada se rasad iznosi na njivu čitav posao mora da se obavi za dva do tri dana. Kada vidimo da ne možemo sami da rasadimo lubenicu i da je pokrijemo u tunel, onda moramo da platimo radnike”, objašnjava naša sagovornica.

“Lubenicu trenutno gajimo na četiri jutra. Nekada smo radili i 10 jutara, ali smo smanjili proizvodnju. Smanjili smo baš zbog radne snage. Jer ne možemo da nađemo dobre radnike. Niko neće ovo da radi. A sami ne možemo toliko da postignemo da radimo. Samo zbog toga. Inače bismo radili više. Da imamo i da možemo da pronađemo nekog ko hoće stalno da radi, nije problem. Kod nas mnogi primaju socijalnu pomoć i od toga žive, pa onda ne žele da rade težak posao. To im je lakše nego da idu kod mene da rade, da su na suncu. Kažu da neće da idu da kopaju”, dodaje Đurđević.

Deo posla u proizvodnji lubenice može da se odradi mašinski, ali je mnogo više ručnog rada.

“Mašinski se postavlja folija i pokriva tunel. Takođe, mašinski se radi zaštita. Sve ostalo se radi ručno. Bostan se kopa i kopa. Ne može da se prska od trave. Ne postoji ni jedna špecija kojom bostan može da se poprska, već mora da se kopa. Samo tako može da se dobije lepa i slatka lubenica. Ako se prska, onda to već nije to”, otkriva naša sagovornica.

Sorte lubenice koje se proizvode u Mošorinu

Iako se na tržištu svake godine pojavljuju nove sorte i hibridi lubenica, porodica Đurđević poizvodi bostan koji je proveren.

“Uglavnom proizvodimo iste sorte lubenica svake godine. Međutim, ako čujemo da se pojavilo nešto novo i da drugi ljudi imaju dobra iskustva, onda mi odvojimo jedno parče njive i tu pokušamo da proizvedemo te nove sorte. Čisto da vidimo kako će se to pokazati. Ali, kažem, uglavnom iste sorte radimo jer su one već proverene. Seme navbavljamo u poljoprivrednoj apoteci u Novom Sadu. To je seme koje se uvozi iz Holandije. Ono je odlično. I svake godine ga uzimamo od istog dobavljača”, objašnjava naša sagovornica.

“U ponudi imamo lubenice top gan, talisman, farao i kostelejšn. Top gan je rana lubenica i zato je sejemo, kako bismo imali prve lubenice. Ona je mala lubenica. Nije krupna. Dostiže do najviše 10 kilograma. Jer kad stigne prva lubenica, ona ima visoku cenu. A velika lubenica po tim cenama ne može da se proda. Lubenica od 15 kilograma se jako teško proda po ceni od 50-60 dinara koliko obično kod mene koštaju prve lubenice. Iza nje ide talisman. Ona je sledeća koja sazreva. Ova lubenica je već krupnija, jer cena polako počinje da pada. Dostiže oko 12 kilograma. Farao i kostelejšn su kasnije lubenice. One mogu da imaju i po 15-20 kilograma. Tu je cena već niska i onda ljudi ne gledaju toliko veličinu lubenice. Među ovim sortama nema mnogo razlike kada je reč o kvalitetu i ukusu. Jesu one sve posebne, ali su sve jednako slatke”, kaže Đurđević.

Seme žute lubenice je skupo, pa ova vrsta bostana nije isplativa na domaćem tržištu

Naša sagovornica kaže da pojedine specifične i “egzotične” vrste lubenica kojih ima na tržištu nije isplativo proizvoditi.

“Sejem ja i tzv. crnu lubenicu. To je stara domaća sorta, ali te lubenice više nisu kao što su nekada bile. Jesu slatke, ali drugačije su od ovih koje većinom proizvodim. Što se tiče žutih lubenica, njihovo seme je jako skupo. I zbog toga ja ne proizvodim žute lubenice. Inače, princip proizvodnje je isti kao i sa crvenom lubenicom. Kada bih uzela seme žute lubenice i kada bih je proizvela ja bih tu lubenicu morala da prodajem sada, ne po 40 dinara kao crvenu, već po 80 dinara. A to niko ne bi platio. Ne isplati se sejati te žute lubenice, jer to naš standard ne dozvoljava”, objašnjava ova stanovnica Mošorina.

Najčešća bolest koja zahvata lubenicu je plemenjača. Zbog nje lubenica mora da se prska posle svake kiše. A tu su i biljne vaši.

Ovogodišnji rod lubenice je umanjen i do 50 posto

Ova godina je po svemu bila specifična za poljoprivredu. Bilo je mnogo kiše, grada, vetra, ali i dovoljno sunca. Procena je da je rod bostana smanjen u proseku 30 do 50 posto.

“Što se tiče ovogodišnjih vremenskih prilika one su smanjile rod lubenice. Imali smo i leda. I led je smanjio rod. Ali i pored toga, lubenice su kvalitetne i slatke. Jer je bostan dobio i dovoljno vlage i ima sunca. Kažem, ove godine su i lubenice i dinje izuzetno slatke. Za neverovati je da je posle onoliko kiše koju smo imali, lubenica baš slatka. Rod je kod nas smanjen nekih 20-ak posto. Da nije bilo leda, možda kiša i ne bi toliko smanjila rod lubenice”, objašnjava naša sagovornica.

Lubenice su slatke, a slatka im je i cena

Ovoga puta se u proizvodnji lubenice konačno pokazalo da zakon ponude i tražnje funkcioniše. Lubenice je manje na tržištu, pa joj je cena dva do tri puta viša u odnosu na prošlu godinu. Jedan od razloga nedostatka bostana na tržištu jeste i to što je uvoz lubenica iz Grčke, Turske, Makedonije i Albanije opao čim su se pojavile domaće. I to zato što je, kažu stručnjaci, bostan koji je proizveden u Srbiji kvalitetniji. Domaće lubenice imaju daleko veći sadržaj šećera. On se kreće oko 17-18 posto, dok je kod uvoznih to oko 12-13 procenata.

“Cena je odlična ove godine. To što je rod smanjen se baš oseti na ceni. Ja se ne sećam da smo imali početkom jula cenu lubenice od 60 dinara po kilogramu. Sada je lubenica 40 dinara. U ovo vreme je ona obično bila između 20 i 30 dinara. Lubenice prodajemo i “na malo” i “na veliko”. “Na malo” prodajemo ovde u Zrenjaninu, na Bagljašu i kod kuće u Mošorinu, jer smo mi tamo jedini proizvođači lubenice. U Mošorinu lubenice prodaju ćerke. Suprug se bavi prodajom “na veliko”. On zna nakupce. Po jutru proizvedemo u proseku oko 2-2,5 vagona lubenica. Imamo i stare mušterije, ali se uvek javljaju i pojavljuju i novi kupci. Svake godine je drugačije. Mi isto radimo, a ni jedna godina nije ista”, kaže Đurđević.

Nakupcima je samo bitno da je lubenica jeftina, kvalitet ih ne zanima

“Lubenica se “na veliko” prodaje po 15 dinara, 18 je maksimalo. Naravno, da imamo problema sa nakupcima. Oni ucenjuju. Žele da imaju troduplu zaradu, a da ništa ne rade. Kupe i odu i prodaju dalje. Uvek se cenkaju i pogađaju. Njih zanima samo cena. Da to bude što niže. Oni ne gledaju kvalitet lubenice. Ako je cena niska, oni uzimaju. Baš ih briga da li su lubenice zrele ili ima i zelenih, samo da su jeftine. I zbog toga je moje razmišljanje da je bolje da posejem i manje lubenice i da je prodam “na malo”, nego da proizvedem puno, pa da je prodam džabe, jer me neko ucenjuje. Sledeće godine ćemo verovatno posejati još manje lubenice nego ove. Onoliko koliko mogu da prodam “na malo” ovde u Zrenjaninu i u selu”, dodaje naša sagovornica.

Zbog specifičnosti godine teško je prognozirati da li će do kraja sezone pasti cena lubenice.

“Cena će verovatno padati u narednom periodu, ali ne nešto mnogo. Mislim da će lubenica do kraja jula biti najmanje oko 30 dinara, a dinja 40. Šta će biti u avgustu videćemo, rano je da se prognozira. Ima sejanog bostana, pa sve zavisi kako će roditi. Kod lubenice bukvalno može za dva dana da sazri i da prezri. Za nedelju dana može da se desi čudo u proizvodnji lubenica“, kaže Đurđević.

„Mi proizvodimo i dinje. Dinja je osetljivija od lubenice. Brže truli. I dinja ima lepu cenu. Ona je 60 dinara za kilogram. Ja se ne sećam da smo imali godinu u kojoj je u julu bila ova cena dinje. Obično je lubenica bila oko 25 dinara, a dinja 40“, precizira ova poljoprivrednica.

Porodica Đurđević preko dve decenije prodaje lubenice na istom mestu u Zrenjaninu

Dragana Đurđević prodaje lubenice u Zrenjaninu na istom mestu više od 20 godina.

“Ovde me ljudi znaju. imamo svoje mušterije koje su nam verne i koje su navikle na naš kvalitet. Oni nas preporučuju i drugima, tako da dolaze i novi kupci. Kada je cena velika, kao sada, 40 dinara onda ljudi kupuju manje lubenice. Od 5,6, 7 ili 8 kilograma. A kada je cena niža onda uzimaju veće. I ja to razumem. Mnogo je da se da 400-500 dinara za lubenicu od 10-ak kilograma. Imam mušterije koji dođu svakog dana da kupe lubenicu. I onda ja njih i počastim. Zaslužili su”, objašnjava naša sagovornica.

“Kad je lepo vreme proda se mnogo više lubenica nego kad je hladno. Čak se dešava da prodam celu prikolicu lubenica koju ujutru dovezem i da suprug mora da donosi novu turu. Nijedan dan nije isti. Najbolji  dani za prodaju su dani vikenda. Nisam pokušavala i ne smem da promenim lokaciju na kojoj prodajem bostan. Ne bih nikada ni uradila. Kažem, ovde me svi znaju“, dodaje ova bostandžijka.

Ljudi ne vide koliko je ovo težak posao, dok sami ne probaju da proizvode lubenicu

Ideja o lakoj zaradi je ono što često privlači ljude da se oprobaju u proizvodnji lubenice. Ali, onda nastaju problemi.

„Šta su tačno početničke greške ne mogu da kažem, jer sam ja u ovom poslu jako dugo. Ali, obično ljudi kad me vide kažu „blago tebi, ti imaš para, sada ću i ja probati da posejem lubenicu“. I onda se desi da poseju lubenicu i naravno ne uspeju u ovome. Jer kad vide da treba svakog dana da idu na njivu da kopaju, da prskaju, da štite bostan, shvate da je to jako teško. I kad na kraju stave te neke pare u džep kažu „dobro, videli smo koliko ti imaš para“. Pare su ustvari te koje u prvi mah povuku ljude“, objašnjava naša sagovornica.

„Nedostaje mi da budem leti kod kuće“

Koliko je rad sa lubenicom zahtevan dokazuje i činjenica da Dranana Đurđević tokom leta samo spava u svojoj kući u Mošorinu.

„Moj dan izgleda tako što ustanem u pola šest, skuvam sebi kaficu, sedam u automobil za koji je zakačena prikolica puna lubenica oko 6 sati i dolazim u Zrenjanin. Jutarnju kafu koju sam skuvala pijem u automobilu, polako. U Zrenjaninu sam najkasnije u pola osam. I već tada kreću prve mušterije. Moj radni dan traje do osam, pola devet uveče. Dok stignem kući bude oko devet sati. Tada tovarimo novu turu lubenica u prikolicu da se ne bi desilo da ujutru to moramo da radimo. I tako to ide dva meseca tj. celog leta. Ja nijedno leto nisam bila u Mošorinu. Svako leto sam u Zrenjaninu od kako sam se udala i prodajem lubenice. Ljudi se u ovo vreme odmaraju i idu na more, a ja sam ovde. Meni ukućani kažu, pa šta te briga, ti celo leto nisi kod kuće”, kaže Đurđević.

“Sada mi je sve teže da ovo radim. I sve mi više nedostaje neko vreme koje mogu da provedem preko leta kod kuće. Dok sam bila mlađa, to mi nije smetalo. Sve mi je bilo lakše. Istina, idemo i mi ponekad na letovanje. Kada je godina za nas proivođače loša, ako uspemo da uhvatimo koji dan između radova na njivi, mi odemo i na more. Na zimovanje ne idemo, jer zimu ne volim. Osim lubenice sejemo i ratarske kulture – pšenicu, kukuruz i suncokret. Ranije smo radili i luk i papriku, ali to ne radimo više, jer nema radne snage. A to su zahtevne kulture”, objašnjava naša sagovornica.

Da bi se izbegli problemi sa lopovima, angažuju se čuvari na njivama

Jedan od problama koje imaju bostandžije jesu i krađe sa njiva.

“Ima lopova. Mi imamo čuvara kojeg plaćamo da nam čuva bostan. On spava na njivi i tamo je i danju i noću, jer imamo kamp kućicu. Može i bez čuvara, ali onda bude tamo svega i svačega. Bude i izlupanih lubenica koje su zelene… Srećom nije bilo do sada nikada nekih većih šteta. Znaju da smo mi tamo stalno i da obilazimo njive. Ali, u svakom slučaju mnogo je bolje kada ima čuvara“, kaže Đurđević.

Kolika su tačno ulaganja u proizvodnju lubenice teško je reći.

„Pravila nema, jer sve zavisi kakva je godina. Ako je godina kao ova, onda su i ulaganja veća. Jer lubenica mora da se štiti nakon svake kiše, a znamo koliko je kiše bilo proletos. Koliko smo do sada novca uložili u lubenicu ne mogu da kažem, suprug više o tome vodi računa, ali da je to bilo preko 1.000 evra po jutru sigurno jeste. Imamo sistem za navodnjavanje kap po kap. Bez toga proizvodnja lubenice ne može ni da se zamisli više. Kroz taj sistem i prihranjujemo lubenicu. Mnogo čitamo i tražimo iskustva drugih proizvođača kako bismo unapredili svoju proizvodnju. Imamo agronome koji nam pomažu i koji nam govore kako i šta treba da uradimo. Svake godine nam daju neke nove savete. Mi to primenimo i naučimo, a onda sledeće godine opet izađe nešto novo za lubenicu, pa to učimo“, priča naša sagovornica.

Zablude o biranju zrelih lubenica

Dostupnost informacija na internetu je mnogima olakšalo život i rad. Međutim, mnogo puta se pokazalo da ono što piše na mreži ne mora da bude uvek tačno. Tako je i sa verovanjima o biranju zrelih lubenica.

„Ljudi često dolaze i lupaju lubenice ne bi li videli da li je ona zrela. Ja ih pustim da lupaju, ali, to nema veze sa istinom. Ja znam da su to ljudi pročitali na internetu. Postoji objašnjenje da je lubenica zrela ako zveči kad je udarite i da je prezrela ako ima tup zvuk. Takođe, ljudi su pročitali i da je ženska lubenica slađa od muške. Ni to nema nikakve veze sa istinom. Apsolutno nije tačno. Ja volim ovaj posao i puštam ljude, ako žele, da sami biraju koju će lubenicu. Pravi proizvođač će uvek bolje izabrati od potrošača, jer on tačno zna kakva mu je roba. Ali, ako neko insistira da sam bira, kažem, nemam nikakav problem sa tim”, kaže ova poljoprivrednica.

“Ženska lubenica ima širi krug nazad, a muška ima malu tačkicu. To je jedina razlika. Ništa drugo. U kvalitetu nema nikakve razlike. To je sve počelo sa erom interneta. Kada sam počela da prodajem lubenicu ne sećam se da je neko pričao o muškoj i ženskoj lubenici. A sada, kada su informacije na internetu dostupne, sada se o tome priča. I to je zabluda”, dodaje naša sagovornica.

“Dešava nam se da pogrešimo i da uberemo zelenu lubenicu, ali mušterije nikada nisu zbog toga oštećene”

Kupci ne moraju da brinu šta će biti ukoliko se desi da lubenica nije zrela. Ova poljoprivrednica, kaže, da uvažava sve „reklamacije“.

„Na njivi se vidi da li je lubenica zrela ili nije. Suprug je taj koji to zna i uglavnom on bere lubenice. Imaju na lubenici neka lopatica i brk koji moraju da budu suvi. Po tome se zna da je lubenica zrela. Mi proizvođači to znamo. Potrošači to ne znaju. Ima onij koji traže da se otvori lubenica da je probaju. Da se ne bi desilo da kad odu kući bude zelena. Takođe, deca kad dođu vole da probaju lubenicu. Njima je to kao sladoled. Ako, na primer, dođu neki baka ili deka kojima je teško da nose onda ja insistiram da im otvorim da probaju. Da se ne desi da odnesu kući lubenicu, da je načnu i da tek tada vide da nije slatka, pa da je vraćaju. Žao mi je da se muče. Nije to nikakv problem. Svakome može da se desi da lubenicu ubere pre nego što sazri. Nije tačno da to ne može da se dogodi proizvođačima. Može”, kaže Đurđević.

“Stalnim mušterijama sam rekla da nema potrebe da donose da vrate lubenicu ako nije zrela. Ja im verujem. Dovoljno je da dođu da mi kažu da nije zrela i ja im dam drugu. To nije nikakv problem. A ima i onih koji donesu lubenicu da je vrate. Dešavalo se i da donesu samo koru i kažu da lubenica nije bila slatka. Ja i tada dam drugi komad”, objašnjava naša sagovornica.

Godišnja proizvodnja lubenice u Srbiji je oko 250.000 tona

Iako skoro četvrt veka proizvodi lubenicu, Dragana kaže da joj bostan nije dojadio i da uživa dok ga jede.

“Ja jako volim lubenicu. Obožavam je. Jedem je svako veče. Kada odem kući mene čeka pola hladne lubenice i ja to pojedem. Za razliku od mene ukućani ne jedu lubenicu. Često ih teram da probaju da kažu kakve su lubenice, ali džabe. Jednostavno to im se ne jede. S druge strane, dinju ne volim i ne jedem je”, kaže na kraju razgovora naša sagovornica.

Podaci pokazuju da se u Srbiji godišnje proizvede oko 250.000 tona lubenice, što nas svrstava u manje proizvođače ovog povrća. Najveće količine bostana proizvodu se u Kini. Godišnje više od 79 miliona tona. Drugo mesto u proizvodnji lubenica zauzima Turska sa blizu četiri miliona tona. Tek nešto manje bostana se proizvede u Iranu. Brazil drži četvrto mesto na listi velikih proizvođača lubenica sa oko 2 miliona tona ovog povrća godišnje. Slede ga Uzbekistan, Alžir, SAD i Rusija.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh