Novo pravilo: Zabranjeno pecanje na jezeru kod suda

Od 1. januara 2018. jezerima u sistemu “Begejska petlja” upravljaju Rezervati prirode. U ovoj instituciji kažu da je jezerima rekonstrukcija preko potrebna. Ipak, ona će morati da sačeka dok se ne obezbedi nephodan novac, i to najverovatnije kroz prekograničnu saradnju. Projekti postoje za svako jezero, a vrednost radova se procenjuje na oko pola miliona evra po jezeru. Novina je da od Nove godine ljubitelji ribolova mogu da “zabacuju” samo na jezeru kod Žitoprodukta, gde je predviđen prostor za sportsko-rekreativni ribolov. Iako planom ni do sada pecanje nije bilo dozvoljeno na jezeru kod suda, tu je uvek bilo pecaroša. O poštovanju novih-starih pravila brinuće čuvarska služba.

Jezera u centru grada trebalo bi da ulepšaju prostor na kojem se nalaze i da ostave dobar utisak na posetioce. Međutim, u stanju u kojem se trenutno nalaze, teško da ispunjavaju i jednu od tih uloga. Od Nove godine jezera su dobila novog upravljača – ustanovu Rezervati prirode.

„Otkud mi u celoj toj priči? Treba znati da je jezero 1 po projektu namenjeno za obavljanje sportsko-rekreativnog ribolova. Ne ovo jezero 3 kod suda, gde su pecaroši sada, nego ono kod Žitoprodukta koje je za sada manje atraktivno. Tu smo onda mi kolege imali dilemu, da li Vodovod treba da zapošljava biologa, jer to zahteva Zakon o zaštiti održivog korišćenja ribljeg fonda. Njime je predviđeno da u firmi koja upravlja ovakvim područjem postoje stručna lica koja će se baviti ribarstvom. Takođe, ta firma mora da ima i sopstvenu čuvarsku službu. Ili da to radimo mi, koji već imamo sve to“, počinje priču Dejan Jovanov iz Rezervata prirode.

Za rekonstrukciju jednog jezera na Begejskoj petlji potrebno je pola miliona evra

Trenutno stanje jezera u području Begejske petlje pokazuju koliko se o njima do sada brinulo.

“Jezera u Begejskoj petlji su tačno u onakvom stanju koliko se ulagalo u njih. Stanje se može opisati kao „požar pod kontrolom“. Zaista se u njih malo ulagalo. Originalni projekat podrazumeva da postoji jezero 1 kod Žitoprodukta, jezero 2 kod Železničke stanice, koje se sastoji od dva jezera koja su namenjena za sportove na vodi i jezero 3 kod suda. Ono je namenjeno za rekreaciju. Imamo jezera sa vrlo devastiranim obalama, gde su obalske kosine bukvalno potonule. Imamo probleme sa povezivanjem, sa održavanjem vodnih režima… Ono što je dobro jeste to da imamo projekte rekonstrukcije za svako od tih jezera. Svaki od njih „težak“ je negde oko pola miliona evra. To će biti teško da se izfinansira od strane grada. Mi šansu zaista vidimo u prekograničnim projektima u sređivanju jednog po jednog jezera. I upravo time ćemo se baviti u budućnosti“, kaže Jovanov.

“Ali, odmah da vam kažem da ne gajim iluzije. To neće da se desi ni za godinu, ni za dve, sumnjam i za tri godine, s obiirom na to koliko grad ima drugih problema. To će da se uradi onog trenutka kada se budu obezbedila sredstva iz IPA fondova za šta je potrebno imati dobre projekte, i to je jedna ozbiljna procedura“, dodaje naš sagovornik.

„Rekonstruisaće se jezero po jezero“

Rekonstrukcija jezera u centru grada trebala bi da bude sveobuhvatna.

„Tu će biti puno posla oko rekonstrukcije dna, obalskih kosina, privođenja originalnoj projektovanoj nameni. Nameravamo da u potpunosti iskoristimo potencijal tog područja. Za nas je, sticajem okolnosti, u ovom trenutku najzanimljiviji sportsko-rekreativni ribolov. Tu ćemo mi „sutra“ prodavati određene dozvole i ostvarivati određenu dobit. Deo tog kompleksa su i ostala jezera. Mi pokušavamo da napravimo u centru grada jedan ambijent da koliko-toliko ulepšamo taj deo, pa tamo u jezera stavljamo labudove i patke. Pokušaćemo da naravimo jedno ozbiljnije stanište i da zajedno sa Županijskim parkom, zaštićenim područjem odmah preko puta, stvorimo jednu ambijentalnu celinu gde će ljudi dolaziti i uživati“, kaže Jovanov.

„Ono što vam mogu garantovati jeste da se neće rekonstruisati sva tri jezera odjednom. To je nemoguće. Videćemo sa našim osnivačima šta su prioriteti. I ono što mora da se zna, jeste da se ili rekonstruiše sve ili se ne rekonstruiše ništa na jednom jezeru. Radite i izmuljavanje i uklanjanje bentosa i uklanjanje vodenih biljaka. Radite obalske kosine, novo popločvanje, stepenište… Ono što je bitno sa aspekta inženjerskog rada jeste da kada se krene u rekonstrukciju nema parcijalne popravke. Ako se jezero ne uradi odmah kako treba, ono se vrlo brzo vraća u prvobitno stanje“, dodaje naš sagovornik.

U 2018. bi trebalo da bude rešeno i pitanje vlasništva nad jezerima

Budući da će se, kada se obezbedi novac, rekonstruisati jedno po jedno jezero, zadatak nadležnih je da odluče kojim redosledom će se to raditi.

„Ono što ćemo se sa osnivačem i svim ostalim nadležnim službama dogovoriti, jeste šta ćemo da radimo prvo. Nekome je prioritet da se osposobi jezero 2, koje je sada poljana. Dakle dva jezera iz tog kompleksa ne postoje. Nekome je opet važnije da se osposobi ovo jezero kod suda. Jer je to centar grada, i ono je lepše vizuelno. Trećima je u interesu da se osposobi jezero kod Žitoprodukta. Recimo ribolovac bi da dođe tu, da peca, da ga niko ne ometa. O svemu tome treba voditi računa“, kaže Jovanov.

U narednom periodu biće rešeni i vlasnički odnosi kada je reč o jezerima iz Begejske petlje.

„Kod jezera je problem i vlasništvo. Čije je vodno zemljište, voda, okolno zemjište, pripadajuća infrastruktura… Tu je vladala jedna pometnja koja se nije rešavala godinama. Mislim da će se to sada rešiti jer je grad Zrenjanin pokrenuo inicijativu da sve pripadne gradu. To je prosto i logično. Ne vidim zašto bi nešto što se nalazi u strogom centru Zrenjanina pripadalo pokrajini ili republici. Vode Vojvodine su saglasne da se to uradi. Kada se to bude dogodilo, biće mnogo lakše da se radi, a to mora da se završi tokom 2018. I onda ne morate da tražite niz saglasnostsi iz različitih nivoa vlasti. Nema obimne dokumentacije, taksi. Ovako, vi ste za sve odgovorini, a nadzor vam se nalazi u Gradskoj upravi“, objašnjava naš sagovornik.

Nema više pecanja na jezeru kod suda

Novi upravitelj jezerima insistiraće na poštovanju starih propisa, koji su se do sada prećutno kršili.

„Pecaroši koji su navikli da pecaju na jezeru kod suda, tu više ne mogu da pecaju od 1. januara 2018. Po nameni samog jezera, tu nema nikakvog ribolova. Ribolov je dozvoljen na jezeru kod Žitoprodukta. Do sada se pecanje kod suda tolerisalo, ali više nije dozvoljeno. Tu su korišćeni nedozvoljeni alati. Pecaroši će videti i tablu koju ćemo postaviti. Na njoj će se naći naziv upravljača – Rezervati prirode Zrenjanina, zatim „zabranjeno pecanje“, čuvarska služba i broj telefona“, precizira Jovanov.

„Mi imamo dobru saradnju sa svima koji su u tom delu gradskog jezgra i vrlo brzo dobijamo informacije ukoliko se tu nešto događa. Nije problem da naš čuvar ode i da lice koje peca sa te lokacije ukloni. Sada, u početku primene tog novog pravila, neće biti kazni već samo opomena. Ali, ako se ta praksa nastavi onda ćemo pisati i kazne“, dodaje naš sagovornik.

Iako jezero kod Žitoprodukta trenutno nije toliko atraktivno pecarošima, nadležni kažu da definitivno neće biti popuštanja pred ribolovcima.

„U jezeru 3 kod suda postoji aerator. On prečišćava i obogaćuje vodu kiseonikom. Ispod njega se nalazi ogromna količina riba. Tu je prisutna još jedna od štetnih pojava, a to je protivzakonito poribljavanje i hranjenje ribe. Tu ribolovac dođe i onda ili ubacuje mlađ ili ubacuje hranu. To, po zakonu, ne može da se radi neplanski. To može da radi institucija, ali ne i fizičko lice. Jezero 3 je u ovom trenutku mnogo bogatije ribom od jezera 1, ali to ne znači da ćemo tolerisati da se peca i dalje kod suda. Na jezeru kod Žitoprodukta pecaroša gotovo da i nema u ovom trenutku. Ali, mi moramo da uvedemo red. Na kraju krajeva, zbog toga smo i upravljači“, odlučan je Jovanov.

„Nećemo dozvoliti namnožavanje ptica na jezerima“

Osim o uređenju jezera i pravilima koja će tu važiti ubuduće, Rezervati prirode će voditi računa i o pticama koje naseljavaju Begejsku petlju.

„Naš zadatak je i da labudove i patke zaštititimo od pasa lutalica. Da ih zaštitimo i od povređivanja, jer znate da tu ima i sugrađana koji nisu prijateljski raspoloženi. I na jezeru kod Žitoprodukta se uspostavila određena fauna. Tu takođe ima ptica i mi ćemo se truditi da to bude uređeno sa ukusom. Nećemo dopustiti namnožavanje. Nije poenta da tu bude 80 labudova, već da to bude lepo i prihvatljivo i za te životinje. One ne bi ni bile tu da se nisu adaptirale i da im tu nije dobro. Vrste koje su i sada prisutne, otporne su na vremenske uslove i najverovatnije će ostajati čitave godine ovde. U slučaju ekstremnih uslova, mi ih sklanjamo na mesto gde će sačekati povoljnije prilike“, kaže naš sagovornik.

Osim prema životinjama, naši pojedini sugrađani su neprijateljski nastrojeni i prema mobilijaru koji se nalazi oko jezera. Jer da nije tako, ne bismo bili bez klupa i posuda za smeće oko jezera kod suda iako su one već nekoliko puta iznova postavljane. Možda će čuvarska služba Rezervata prirode konačno uvesti red i u ovoj oblasti.