Vaskrs je najradosniji hrišćanski praznik. Do ove godine proslavljao se odlaskom u crkvu, deljenjem i tucanjem šarenim jajima. Epidemija korona virusa uticala je na to da se vekovni običaji izmene. Hrišćani pravoslavne ispovesti Vaskrs obležavavaju u svojim kućama u krugu svojih najbližih. Zbog zabrane kretanja i brojnih drugih mera koje imaju za cilj da spreče širenje zaraze izostali su odazak na liturgiju, kao i deljenje šarenih jaja deci iz komšiluka. Crna Gora je zemlja sa najmanjim brojem obolelih i umrlih od Covid 19 virusa u regionu. O tome koje su mere preduzete da bi se tamošnje stanovništvo zaštitilo, kako se u Crnoj Gori nose sa koronom i na koji način je tamo proslavljen Vaskrs pitali smo našu nekadašnju sugrađanku Aleksandru Sinadinović, koja u Herceg Novom živi 20-ak godina.
Pre nešto više od mesec dana registrovan je prvi slučaj zaražavanja korona virusom u Crnoj Gori. Koje su mere bile preduzete u toj državi i pre zvanične potvrde virusa, budući da je on bio registrovan u svim okolnim zemljama?
Aleksandra Sinadinović: Crna Gora je pre zvanične potvrde virusa preduzela preventivne mere za zaštitu svojih građana što se pokazalo kao dobra odluka. To je uslovilo prilično mali broj zaraženih i obolelih. Prvo su se zatvorile škole i vrtići, zatim ugostiteljski objekti, fitnes centi, igraonice, kladionice, tržni centri. Zabranjene su sportske i rekreativne aktivnosti na javnim površinama, zatvorene su granice, a ulazak u zemlju dozvoljen je samo državljanima Crne Gore i starncima koji imaju stalni ili privremeni boravak u Crnoj Gori.
U Crnoj Gori ne rade čak ni automati za kafu
Kako su mere menjane tokom proteklih mesec dana? Šta radi, a šta je sve zatvoreno? Mogu li ljudi i kako da se kreću, okupljaju?
Aleksandra Sinadinović: Dozvolu za obavljanje delatnosti imaju samo apoteke, domovi zdravlja, pekare, objekti za prodaju namirnica i sredstava za higijenu, građevinskog materijala, građevinske firme, poljoprivredne apoteke, benzinske pumpe. Sa pojavom obolelih lica iz dana u dan preventivne mere zaštite bile su pooštravane tako da su obustavljeni javni prevoz putnika i taksi usluge. Zabranjen je prevoz više od dva punoletna lica u putničkom vozilu, ulazak kruzera i jahti u luke, sletanje i uzletanje aviona. Takođe, zabranjene su posete licima na bolničkom lečenju, licima lišenih slobode, zabranjen je boravak deci mlađoj od 12 godina na otvorenom bez prisustva odrasle osobe. Zabranjeno je pružanje kozmetičarskih i frizerskih usluga. Obustavljen je rad čak i automata za kafu. Ograničeno vreme kretanja, policijski čas, radnim danima je od 19h, subotom od 13h, a nedeljom od 11h. Skraćeno je radno vreme, pa tako banke rade od 8:30-12:30h, a pošte i prodajni objekti od 8-18h.
Lica starija od 65 godina nemaju zabranu kretanja, ali se savetuje da bez preke potrebe ne izlaze. Crveni krst i volonteri su organizovani i pružaju pomoć svima koji im se obrate. Skromna pomoć u vidu paketa sa osnovnim namernicama podeljena je ljudima koji žive u selima zaleđa Herceg Novog. U Crnoj Gori preventivne mere za zaštitu građana donose se na period od 15 dana, koji se po isteku produžuju i pooštravaju.
Većina građana Crne Gore se pridržava mera koje je preduzela država, ali uvek ima i onih koji ih krše
Kakvo je stanje u prodavnicama, imajući u vidu da su u početku epidemije gotovo u svim zemljama ljudi u panici kupovali robu u velikim količinama? Jesu li prodavci zaštićeni?
Aleksandra Sinadinović: Marketi su dobro snabdeveni, nema nestašica. Ali ono što mogu da primetim i po rečima trgovaca mnogo je veći promet nego što je bio pre pojave virusa. Trgovci su obavezni da nose zaštitne maske i rukavice, a na ulazu u svaki objekat postavljena su sredstva za dezinfekciju. Obeležena su mesta za održavanje socijalne distance, dozvoljen je ulazak jedne osobe na 10m2.
Mogu li da se nabave maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju i da li je njihova cena menjana u odnosu na period pre pojave korona virusa? Jesu li zaštitna sredstva obavezna za građane koji se nađu na ulici, u prodavnici?
Aleksandra Sinadinović: Što se tiče sredstava za zaštitu (maske, rukavice, dezinficijensi…) prilično se teško nalaze. Cene su promenjene u odnosu na one koje su bile pre pojave pandemije. Podignute su čak i do nekoliko puta. Nošenje zaštitnih sredstava nije merama propisano, ali se preporučuje.
Da li se stanovnici Herceg Novog i nekih drugih gradova u kojima imaš prijatelje pridržavaju preporuka i mera koje je donela država?
Aleksandra Sinadinović: Većina građana pridržava se mera koje su propisane tako da nema okupljnja kako na javnim površinama, tako ni u kućnim uslovima. Ali, naravno uvek ima onih koji se ne pridržavaju pa se zbog toga mere pooštravaju.
Kako funkcioniše zdravstveni sistem?
Aleksandra Sinadinović: Domovi zdravlja pružaju usluge građanima. Svakodnevno se vrše testiranja. Ne mogu da kažem koliko su snabdeveni potrebnim sredstvima za rad, ali su maksimalno angažovani kako u objektima tako i na terenu, u kućnim posetama. Na ulazu u dom zdravlja postavljen je šator koji je namenjen za trijažu pacijenata. Specijalisti pružaju usluge samo u hitnim slučajevima.
Kako izgleda samoizolacija u Crnoj Gori?
Tvoj partner je bio u Srbiji pre zatvaranja granica i vratio se u Crnu Goru pre nego što je tamo registrovan prvi slučaj zaražavanja. Morao je da bude u kućnoj izolaciji. Kako je izgledao taj period?
Aleksandra Sinadinović: Moj partner je zbog registracije auta, morao da napusti Crnu Goru na dva dana. Vratio se dan nakon donošenja odluke o zatvaranju granica. Pošto ima važeći boravak mogao je da uđe na teritoriju Crne Gore, ali mu je na granici uručeno rešenje da se javi nadležnoj epidemiološkoj službi u mestu boravka, gde mu je rečeno da pošto nema simptoma narednih 14 dana mora biti u kućnoj samoizolaciji. Svakodnevno se sms porukama javljao epidemiološkoj službii obaveštavao ih o svom zdravstvenom stanju. 2-3 puta je bio pozvan od strane Ministarstva unutrašnjih poslova da provere da li poštuje samoizolaciju. Pre isteka prvih 14 dana, odluka je preinačena i produžena za još 14 dana. Firma u kojoj radi je dobila informaciju da mora da bude u kućnoj samoizolaciji od datuma prelaska granice, tako da nije imao problem zbog izostanka sa posla. Naravno to se odrazilo na zaradu.
On nije bio oduševljen boravkom u izolaciji, ali je bio maksimalno disiplinovan kako zbog sebe, tako i zbog ostalih ukućana. Sa pooštravanjem mera promenio se i tretman crnogorskih građana prilikom prelaska granice. Oni se sprovode u karantine gde provode 14 dana. Ukoliko su bez simptoma, prelaze u kućnu samoizolaciju još 14 dana. U Herceg Novom postoje dva objekta za takve namene i kako saznajem putem medija, oni koji su smešteni u njima su zadovoljni. Objekti koju su u toj nameni su deo instituta dr. Simo Milošević i hotel Lighthouse u Igalu. Te objekte obezbeđuje vojska Crne Gore. Volonteri izlaze u susret i pružaju usluge koje su u skladu sa njihovim mogućnostima – dostavljaju namernice i ostale potrepštine. Nisu dozvoljena okupljnja i međusobna druženja vreme u karantinu provodi se po sobama.
Nastava na daljinu se sprovodi i u Crnoj Gori
Da li u Crnoj Gori postoji nastava na daljinu, kao što je to slučaj u Srbiji? Kako to izgleda?
Aleksandra Sinadinović: Kao i u Srbiji i u Crnoj Gori nastava se odvija na daljinu. Deca su preko raznih grupa u kontaktu kako međusobno tako i sa učiteljima i nastavnicima. Za osnovce nastava se emituje preko tv programa i portala. Uz školski, koristi se i portal za vrtiće, gde roditelji svakodnevno dobijaju predloge za dnevne aktivnosti sa decom svih uzrasta. To su uglavnom aktivnosti koje su deci zanimljive, a mogu se realizovati sa minimalnim sredstvima, uglavnom uz pomoć onog što se može naći u kući. Kao vaspitač smatram da je fizička aktivnost dece u razvoju veoma značajna. Pogotovo sada kada im je kretanje ograničeno i uglavnom su u kućnim uslovima. Zbog toga dva puta sedmično organizujem Kids kamp. To su online treninzi putem zoom aplikacije, za decu uzrasta od 3-10 godina.
Kako vi u kući provodite ovo vreme?
Ova situacija uslovila je da više vremena provodimo kod kuće i sa ukućanima. To ima svoj psihološki uticaj zbog toga se trudimo da svako od ukućana nađe sebi zanimaciju. Ivica vreme koristi za svoj hobi. Izrađuje predmete od drveta koji se mogu koristiti u domaćinstvu, ali i razne dekorativne predmete – saksije, stoliće, police, bunarčiće… Devojčice (13 i 15godina) slušaju nastavu i kao i većina njihovih vršnjaka najveći deo vremena provode na društvenim mrežama. Ja kao i većina ženskog sveta izvlačim sve one poslove koje sam danima gurala pod tepih. Sada za njihovo odlaganje ne mogu da koristim izgovor “nemam vremena”. Vreme koje provodim kod kuće koristim i za online treninge, jer nije loše poraditi na svojoj kondiciji i fizičkom izgledu. Ovo je pravo vreme za uvođenje i usvajanje zdravih navika i discipline.
Turistička sezona neizvesna
Može li se već sada reći da je turistička sezona ovog leta otpisana? Šta kažu hotelijeri, vlasnici apartmana? Ima li otkazivanja aranžmana?
Aleksandra Sinadinović: Osnovna delatnost Crne Gore je turizam. Mislim da će ova situacija imati prilično osetne posledice na ekonomiju i život uopšte. Većina turističkih aranžmana je otkazana kako u hotelskim, tako i u privatnim smeštajima. Ove sezone, ako je uopšte bude, možemo očekivati prilično mali broj gostiju. Pretpostavljam da će doći jedino ljudi koji u Crnoj Gori imaju nekog ili neku nekretninu. Po rečima hotelijera oni očekuju da će sa radom početi početkom juna, ako situacija dozvoli. Izostanak i loša sezona odraziće se na sve sektore delatnosti. Apeluje se na poslodavce da ne otpuštaju radnike, ali koliko mi je poznato država do sada nije uradila ništa konkretno da bi pomogla privatni sektor. Neki od većih trgovinskih lanaca smanjili su cenu zakupnine prostora. CBCG ponudila je građanima moratorijum na otplatu kredita u trajanju od 90 dana kao olakšicu na trenutnu situaciju.
Koliko ljudi u Crnoj Gori psihiki mogu da se nose sa celokupnom situacijom?
Aleksandra Sinadinović: Većini ljudi ova pandemija teško pada i teško je podnose. Psihički su prilično opterećeni kako trenutnom situacijom tako i onim što nas čeka nakon vraćanja u normalu. Sve je neizvesno – sezona od koje većina stanovnika Herceg Novog zavisi, radna mesta, primanja… Sve to dovodi do prisutnosti nervoze i razdražljivosti ljudi.
Hristos vaskrese! Ostanite kod kuće
Danas je najveći hrišćanski praznik za ljude pravoslavne veroispovesti. Kako ga vi provodite i koja bi bila tvoja poruka svim građanima kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji i naravno tvom rodnom gradu Zrenjaninu?
Aleksandra Sinadinović: U ovome smo svi zajedno i svaki član zajednice, kako u Crnoj Gori tako i u drugim državama, mora da da svoj doprinos rešavanju ovog globalnog problema. Poštujmo ljude koji se brinu o našem zdravlju i zdravlju naših najmilijih i ostanimo kod kuće.
Ove godine Vaskrs – najveći hrišćanski praznik obeležićemo skromno u krugu porodice bez rodbine i komšija, bez odlaska u crkvu, a izostaće tradicionalno lupanje i razmena šarenih jaja sa komšijama. U želji da što pre i što bezbolnije svi prevaziđemo ovu situaciju koja nas je sve zadesila svim vernicima pravoslavne veroispovesti želim puno zdravlja i sreće. Hristos Vaskrse!
.gif)
.gif)
