20. Banatske vredne ruke: Spoj tradicije i modernog načina života (VIDEO)

Na Trgu Slobode u petak predveče okupili su se aktivi žena i pojedinci koji svojim radom i zalaganjem žele da sačuvaju tradicionalne predmete, hranu i običaje od zaborava. Da je manifestacija Banatske vredne ruke zaslužila da se uvrsti u red manifestacija od značaja za Zrenjanin, potvrđuje i činjenica da je ove godine održana 20. put. Organizatori kažu da su iz godine u godinu Banatske vredne ruke sve kvalitetnije. Od naredne godine najavljuju novine na manifestaciji. Detalje, za sada, ne žele da otkrivaju. Svi koji su posetili manifestaciju mogli su da uživaju u ukusnim domaćim speciljalitetima, kao i u pripremljenom kulturno-umetničkom programu i nastupu grupe “Ođila”.

Postavljanje štandova za manifestaciju Banatske vredne ruke na trgu ispred gradske kuće počelo je u prepodnevnim satima. Od 17 časova učesnici su počeli da pripremaju svoje izložbene prostore. Trgom se širio miris domaćih specijaliteta, što je privuklo posetioce manifestacije. Istina, njih je moglo da bude i više. Možda su vetar i oblaci koji su se nadvili nad gradom u popodnevnim satima, ipak, uticali da pojedini sugrađani odustanu od dolaska na Banatske vredne ruke.

„Ove godine 28 aktiva žena učestvuje na Banatskim vrednim rukama. Ovo je dvadeseta, jubilarna, manifestacija. Višegodišnji prijatelj manifestacije su kompanija Gomex i radio Klik FM. Organizator je Grad Zrenjanin sa Turističkom organizacijom. Svaka manifestacija je bolja od prethodne. Sledeće godine ćemo i unaprediti manifestaciju. Počećemo jedan novi ciklus o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni“, kaže Milica Dalja Plepel, referent za turizam u Turističkoj organizaciji Zrenjanin.

Udruženja retko propuštaju manifestaciju Banatske vredne ruke

Banatske vredne ruke su manifestacija koju brojni aktivi žena ne propuštaju od kada je ona osnovana.

„Takmičimo se u svim kategorijama. Danas predstavljamo banatski nedeljni ručak. Prve godine kada su održane Banatske vredne ruke mi smo se predstavljali sa banatskim ručkom. Pošto je ove godine jubilej, 20 godina trajanja manifestacije, mi smo želeli da se podsetimo kako je izgledao ručak nedeljom kada smo svi bili na okupu. Za današnji banatski ručak smo spremili supu, rinflajaš, što bi Lala rekao, pečenog petla, krompiriće, pečeno meso, salatu, kolač … Važno je učestvovati i družiti se. Svake godine nam vreme pokvari ovu manifestaciju. Nadam se da ćemo ove godine izdržati do kraja“, kaže Biljana Popadić, predsednica Asocijacije žena Srbije MZ Orlovat.

Za manifestaciju Banatske vredne ruke se recepti traže u starim kuvarima

Mnogi aktivi žena su već poznati po svojim specijalitetima. Ipak, uvek se trude da među poslasticama koje spremaju pronađu i neke nove starinske recepte.

„Takmičimo se i u slanim i u slatkim kategorijama kolača. Ručni radovi su tu da bi štand bio lepši. Imamo projice, štrudle sa makom i sa sirom, imamo jedne kolačiće koje ja zovem Danin kolač, jer sam recept dobila od jedne žene koja se zove Dana. Neko ih zove košnica, neko smokvica… Sa pavlakom, margarinom i jajima se zamesi testo. Onda se razvije to testo, vadi se modlom i puni. Fil se pravi od tri belanca, 9 kašika šećera i 100 grama kokosa. Kolačići se peku 10-15 minuta. Sve zavisi od šporeta. Na kraju se pospu prah šećerom i to je to. Jednostavan, ali vrlo ukusan kolač. Tu su još i trutule, breskvice i kuglof. Mi smo krenuli na Banatske vredne ruke, još kada se održavala u parku. Tada je sa nama bila i jedna stara žena sa preslicom“, objašnjava Jelica Garboš iz Aradca.

“Mi se takmičimo u kolačima. Tu su tradicinoalni kolači iz Belog Blata. Oni su brendirani. Tu su su i vanilice, šam rolne, šturdla sa makom… Danas smo prvi put pravili slatku štrudlu sa sirom i grožđicama. Ovaj novi kolač još nije brendiran, ali se za to pripremamo. Mogu da kažem da sam emotivno vezana za nov kolač. Posle 20 godina sam preturala jedan kutak i tamo sam među maminim stvarima pronašla ovaj recept. On tamo stoji već 20 godina, koliko nje nema. Ona bi sada imala 90 godina. Jedva sam sa lupom pročitala recept. Odmah sam ga napravila i videla sam da je uspeo. Znači recept je ostao. U kolač idu limun, sitan sir, grožđice, ulje, jaja, mleko“, kaže Anuška Šimon iz Kluba žena Belo Blato.

Povezivanje tradicionalnog i modernog

Cilj ove manifestacije je da se okupe ljudi koji svojim radom pokušavaju da sačuvaju tradiciju i da je prenesu novim generacijama. Zbog toga je i zadatak učesnika manifestacije Banatske vredne ruke bio da prikažu tradicionalna jela i predmete koji su u funkciji modernog načina života.

„Učestvujemo ne znam koji put na ovoj manifestaciji. Takmičimo se u slatko-slanim proizvodima. Više smo se fokusirali na starinska jela, mada smo pravili i moderne kolače. Tu su krofne, pogačice sa čvarcima, štrudle sa orasima i makom, kiflice, krofne, gomboce… Od novijih kolača smo pripremili mafine, popse, torte, pica rolate, čiz kejk… Nismo došli sa namerom da se takmičimo, već da upotpunimo ovu manifestaciju. Šta god da pobedi, ako pobedi mi ćemo biti zadovoljni. Vetar i vreme su sastavni deo manifestacija na otvorenom. Mi smo navikli na sve“, kaže Mirjana Dukić, predsednica Udruženja žena Centar 023.

“Mi se takmičimo u svim kategorijama, pa ćemo videti šta će biti. Predstavljamo se i sa ručnim radovima i sa hranom. Ima ovde i gomboca i salata raznih, pita, kolača, pogačica, svega po malo. Doneli smo i pijano voće. To je naš brend. Gde god da idemo uvek nosimo to i delimo. Nema prodaje, nego delimo. To je vino sa medom i 7 vrsta voća. Veoma je ukusno i lepo. Može da se stavlja sezonsko voće, ali je bitno da bude kompot. Ima tu i šljive i kruške i jabuke… Ljudi uvek lepo reaguju kada to probaju“, objašnjava Mirjana Dangubić iz Udruženja žena „Naš osmeh“ iz Sečnja.

Važno je učestvovati, ali je lepo i dobiti priznanje za trud

Prisustvo i druženje na ovakvim i sličnim skupovoma je prvenstveni cilj učesnika različitih manifestacija. Ipak, nada da će se osvojiti i neka nagrada, kao potvrda da je uloženi trud primećen, uvek postoji.

„Naše udruženje se predstavlja sa ručnim radovima i slanim i slatkim kolačima. Pripremili smo krosane, kifle, pice, 10-ak vrsta slatkih kolača. Bitno je učestvovati, ali se ipak nadamo i nagradi. Langoš je naš brendirani kolač. U langoš idu voda, kvasac, malo soli i šećera, brašno i sir. Svake treće subote mi ovu poslasticu prečemo u Mužlji i prodajemo je. Takođe, svake treće subote kuvamo i ovčiji paprikaš. Od prodaje langoša i paprikaša dopunjujemo budžet kako bismo mogli da idemo na manifestacije“, kaže Marika Maron, iz Udruženja za negovanje mužljanskih običaja „Remus“ iz Mužlje.

“Bilo bi skromno kada bi se reklo da nije važno osvojiti neku nagradu. To je u ljudskoj duši da voli da osvoji neku nagradu. Mi smo prošle godine bili pobednici, pa smo rešili da dokažemo da i ove godine možemo lepo da se predstavimo. Mislim da smo uspeli u tome. Takmičimo se u slatkim i slanim kolačima i u izboru za najlepši štand. Predstavili smo se kolačima sa jabukama, višnjama, sa sirom. Osnovni razlog što nema gibančica, po kojima smo mi prepoznatljivi, je taj što mi insistiramo da gibančica mora na licu mesta da se peče. Onaj ko kaže da je gibančica lepa posle 3-4 sata, taj laže. To je lepo kad je taj sir vruć. Ako se od gibančice ne umažeš, onda je nisi ni jeo. Moram da kažem da nas je vetar pošteno produvao“, kaže Ksenija Grujić, predsednica Udruženja žena „Vredne ruke“ iz Botoša.

Ocenjivanje ručnih radova

Žiri koji su činile mr Rajka Grubić, muzejski savetnik i Jelena Knežević, takođe, muzejski savetnik bio je zadužen za izbor najboljh tradicionalnih predmeta.

„Mi smo ocenjivali predmete vezane za tradiciju i tradicijsku kulturu. U pitanju su svi predmeti koji predstavljaju deo narodne umetnosti u nekom savremnom svetlu, ali da nose autentničan pečat prošlosti. Ocenjivanje je išlo u dva pravca. Jedno je kompletan nastup. To znači da se ocenjivao ne samo kvalitet, nego i raznovrsnost svega što su žene predstavile. Drugo je bilo ocenjivanje u pojedinačnoj konkurenciji. Da se mogu izdvojiti pojedini predmeti. Pojedini način izrade nekog predmeta i ukrašavanja koji sadrže ne samo tu neku već utanačenu tradicijsku dozu, već sa sobom nose i nešto novo“, objašnjava mr Rajka Grubić, muzejski savetnik i član žirija.

„Pošto je ovo manifestacija sa tradicijom, žene su uglavnom svake godine prisutne tu. Nema nekih odstupanja u smislu da nešto nije za ovu manifestaciju. Ima novih stvari i podržavamo te neke nove istupe koji su zanimljivi. Baziraju se na tradiciji, ali nose duh novog vremena. Ima zanimljivih tkanih torbica koje mogu da se nose u raznim okolnostima. Tu su i magneti koji su na zaniljiv način ukrašeni, za ukrašavanje predmeta se koriste i juta, kanap… Veoma je prisutan i dekupaž. Tako da pored veza, heklanja i čipke imamo i tih nekih stvari koje su danas zanimljive. Predmeti moraju da imaju neko mesto na tržištu. Nije to samo sad da se očuva tradicija, već i da bi se taj neki duh preneo i da bi zaživeo“, dodaje naša sagovornica.

Najčešće greške učesnika serviranje jela

Komisiju koja je bila zadužena za ocenu hrane činile su Vera Latovljev i Gordana Radić.

„Mi smo ocenjivali kolače, postavljanje stola, slane specijalitete… Dosta su bili prazni stolovi. Više su se učesnici bazirali na neke rukotvorine. Moja očekivanja su bila mnogo veća. Falilio je serviranje. Neki su servirali hranu na poklopcima od plastičnih kutija. Postoje ovali, staklo i tacne na kojima se to servira. Tako bi lepše izgledalo, nego u ovom slučaju. Sve u svemu nije loše. To bi bila neka srednja ocena, što se tiče mog kriterijuma. Dosta je bilo ujednačeno. Više je bilo modernih stvari, a ima toliko starinskih recepata koje su mogle da odrade. Trebalo je malo više mašte. Žene su dale sve od sebe i ko je kako mogao, tako je odradio“, objašnjava Vera Latovljev.

Radionica za decu i koncert grupe „Ođila“

Tokom trajanja manifestacije Banatske vredne ruke najmlađi sugrađani i posetioci su mogli da oprobaju svoje veštine u pravljenju figurica od fondana.

„Danas deca prave figure od fondana. Odlučili smo da im pomognemo da razviju svoju maštu. Da naprave nešto što im je zanimljivo. Imamo fondan raznih boja. Jednako dolaze i dečaci i devojčice na radionicu. Fondan je kao plastelin. Nije teško njime rukovati. Devojčice najčešće prave bubamaru, leptira… A dečaci pingvine, mede“, objašnjava Ljubica Cvetinov Vukov.

Na bini koja je postavljena ispred Gradske kuće bio je održan kulturno-umetnički program u kojem su najpre učestvovali KUD-ovi. Nakon toga usledio je jedno i po časovni koncert grupe „Ođila“. Ovi muzičari su još jednom pokazali da jezik ne mora da se zna, da bi se u dobroj i kvalitetnoj muzici uživalo. A to su dokazali i oni stariji sugrađani, ali i najmlađi posetioci manifestacije Banatske vredne ruke.