Tribina „Stop revizionizmu! Da Zrenjanin ostane Zrenjanin“ održana je sinoć u Velikoj sali Kulturnog centra, u organizaciji Pokreta „Novi Optimizam” i udruženja „Skaska” i „Da Zrenjanin ostane Zrenjanin”.
Reč je o drugoj po redu tribini priređenoj povodom inicijative za promenu naziva grada. Sinoć su pred zrenjaninskom publikom govorili reditelj Želimir Žilnik, advokat Vlatko Sekulović, novinar i kolumnista Ljubor Živkov, istoričar Srđan Milošević, politikolog Duško Radosavljević, književnik i muzičar Marko Šelić – Marčelo, i profesor Zlatko Jelisavac.
Tribina je započela govorom reditelja Želimira Žilnika koji je rekao da bi ideju da se Zrenjanin ponovo nazove Petrovgrad, trebalo staviti u jednu istorijsku perspektivu.
– Činjenica je da se ovaj grad zvao Petrovgrad mnogo kraće nego Zrenjanin, zvao se Petrovgrad ne samo kada je bio mnogo manji i beznačajniji nego i mnogo manje poznat u zemlji i inostranstvu. Zrenjanin je bio jedan industrijski centar, jedna košnica produktivna, živahna, sa desetinama hiljada ljudi. Mislim da bi bilo pre svega normalno da ono što je funkcionisalo i obeležilo živote ljudi generacijama, da bi taj grad trebao da zadrži ime koje nosi, a da Petrovgrad bude tema za kasnije.
Književnik i muzičar Marko Šelić – Marčelo smatra da živimo u vremenu u kojem „pristajemo da budemo porobljeni“ i da je naš kolektivni moto „ćuti, dobro je dok nije došlo do tebe”.
– Znam da je lepo ponositi se svojim dedovima, ponosim se i ja, ali ponekad pomislim da će doći neki novi ljudi kojima smo mi dedovi, a čega li će oni da se sećaju? Da li je ovo bilo vreme hrabrih ljudi i da li smo mi dostojni naslednici takvih predaka? Hoćemo li dozvoliti da se preigravaju nad nama, to je suštinsko pitanje za vas. Mi smo ovde da pružimo podršku, ali ne može se biti veći Zrenjaninac od Zrenjaninaca. Sve će se ovo završiti tako što vi pristanete ili ne pristanete. Taj revizionizam spada u neki placebo, to ne leči ništa, to služi, što bi reki klinci – da se ložimo. Mi smo okrenuti prošlosti, više nego budućnosti, do mere da to postoje gotovo nekrofilno. Treba malo gledati u budućnost i razmišljati o onima koji će tek doći, i to da smo odgovorni pred njima da im ispričamo istinu o vremenu u kojem smo živeli.
Profesor Zlatko Jelisavac je govorio je o svojim utiscima neobeležavanja 27. marta.
– Mogu samo reći da sam ovog 27. marta užasno tužan, razočaran i besan zbog svega što se dešava oko mene. Besan sam zbog ljudi koji su na vlasti, zbog toga što hoće da nam promene ime grada. Ponosan sam što sam Zrenjaninac, ponosan sam što ovaj grad nije promenio ime i nadam se da se to nikada neće desiti. Proživeli smo taj revizionizam u svojim životima, videli smo kako to funkcioniše, nadam se da će se tome jednom konačno stati na put tako što ćemo malo razmišljati o tim stvarima i svedočiti da se nije tako desilo. Nadam se da će stručna javnost i istoričari konačno da porade po pitanju Drugog svetskog rata, kako bi se postavili standardi i ispod kojih se više ne sme ići.
Politikolog Duško Radosavljević, ujedno i predsednik Saveza antifašista Vojvodine, govorio je o značaju istorijskog nasleđa antifaštističke borbe na našim prostorima.
– Imamo situaciju da 28 godina živimo u velikoj laži. Svih 7 država nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije, pa čak i ona lažna i nepriznata imaju dve karakteristike – sve su banana države i u svima se lošije živi nego nekada kada su bile u sastavu Jugoslavije. Zaključak je da su to zalužile, barem političke elite zato što su zajedno ubijale ideju koja je bila veća od svih njih. Ideja Jugoslavije je autentična evropska ideja, nastala u Drugom svetskom ratu i koja je istovremeno evropska antifašistička vrednost i sa kojom smo mogli samo da se ponosimo.
Novinar i kolumnista Ljubomir Živkov kaže da se, kada je u pitanju promena imena grada, ne radi o dilemi Veliki Bečkerek, Petrovgrad ili Zrenjanin, nego da su ljudi u nedoumici da li da biraju između imena monarha i imena antifašiste.
– Sama reč Zrenjanin, smatram da je u središtu identiteta grada. Naša dilema može da se formuliše – kralj je bajka, NOR je smor. Tome moramo da se suprotstavimo jer je to dilema u koju smo dovedeni. Kada god ljudi daju ime gradu koji je stariji od njih i koji će ostati tu posle njih, to je jedna vrsta drskosti. Onda su i partizani bili drski, ali su po mom mišjlenju imali dobre razloge da odaberu ime ličnosti koja je nesporna i o kojoj nismo u proteklih 70 godina saznali ništa što bi tu ličnost okaljalo. Ovde se samo radi o prostoru da se ode u desno, da se ode ka monarhiji, koja nema ozbiljno uporište ovde. Ovde se radi o agresivnom pomodarstvu, o malograđanštini i nadam se da će Zrenjanin ostati to što jeste.
Prisutni su imali prilike da se jave za reč i otvore diskusiju, a među njima je bio i bivši Zaštitnik građana i kandidat za predsednika, Saša Janković.
.gif)
.gif)
