Vojislav Trajković proveo mesec dana sa Kinezima, oni mu aplaudirali na rastanku

Trener Rvačkog kluba Proleter, Vojislav Traković, mesec dana je proveo u Kniću sa reprezentacijom najmnogoljudnije zemlje sveta.

Reprezentacija Kine u rvanju, u sve tri discipline, od 19. februara do 15. marta pripremala se za azijske olimpijske kvalifikaicje u Kniću, nadomak Kragujevca.

Baza u Šumadiji bio je hotel „Ravni gaj“ u čijoj sali su bile instalirane tri strunjače i teretana. U rvačkoj delegaciji iz najmnogoljudnije zemlje sveta bila je 51 osoba. Njihov domaćin bio je Rvački savez Srbije, a Vojislav Trajković, trener šampionskog Proletera, bio je prvi operativac organizacije pripremnog perioda Kineza i sve vreme je proveo s njima.

– Nije mi bilo svejedno kad smo se rastali, emocije su proradile. Postrojili su se ispred hotela, njihov glavni trener zahvalio je državi Srbiji, Rvačkom savezu i meni. Aplaudirali su mi na rastanku, bili nasmejani. Bio sam uz njih 24 časa, ustajao prvi, legao poslednji. Brinuo sam da imaju sve što treba – kaže Trajković.

Kinezi su bili izuzetno zahvalni na svemu što je RSS uradio za njih?

– Baš tako. Inicijativa je krenula od Nenada Lalovića, predsednika Svetske rvačke federacije (UVV) i Rvačkog saveza Kine. Za vreme Evropskog prvenstva u Rimu Lalović je izložio plan. Druge evropske zemlje nisu želele da ih prime, u Kini je uveliko krenula epidemija koronavirusa i plašili su se. Srbija i RSS su ih prihvatili otvorenog srca. Ovo nije bila samo sportska, već i humana akcija i odmah posle Evropskog prvenstva u Italiji sve smo organizovali.

Da li je postojao strah zbog epidemije korona virusa?

– Nije. Pregledani su u Kini, potom u Nemačkoj, preko koje su doputovali u Srbiju, pa na našem aerodromu „Nikola Tesla“. U Kniću su kontrolisali temperaturu i dostavljali zdravstvenom centru. U ekipi su imali troje lekara, fizioterapeuta i sve je funkcionisalo. Oni su naši prijatelji i trebalo je videti i čuti razgovore kad su ih u Kniću posetili Nenad Lalović i predsednik Saveza Željko Trajković. Bili su prisutni i predstavnici kineske ambasade, o koliko velikom prijateljstvu se radi. S pažnjom sam pre dva dana gledao i slušao ambasadorku Kine u Beogradu, Čen Bo. NJene reči da smo čelični prijatelji su me oduševile. To je istina i prijateljstvo se reflektuje kad si u nevolji. To najbolje vidimo u pandamiji koronavirusa i njihovoj pomoći.

I dalje ste u kontaktu sa njima?

– Odmah su se javili po dolasku u Kinu. Poslali su mi više fotografija. Smestili su ih u karantin u kojem će provesti 14 dana i svako je u zasebnoj sobi. Rekli su da je situacija daleko bolja u odnosu na pre mesec dana i da će posle karantina, nastaviti pripreme. Zvao me i jedan od njihovih trenera, inače je Rus, i rekao da se držim, i da će sve ovo proći.

Da li je tačno da su vas zvali u Kinu da radite kao trener?

– Jesu. Posle desetak dana priprema, počeli su izokola da govore o tome. Na kraju su rekli da ugovor bude na dve godine, da bi imao svu njihovu podršku. Zahvalio sam se i odgovorio da pričekamo, da treba da se konsultujem s porodicom. Cene nas u svim oblastima, tamo su nekada radili naši treneri. Poznajemo se sa svetskih i drugih takmičenja, dugo vremena ovde sam proveo sa njihovim trenerom Ci Kui Juanom, tim liderom Zinong He, i tim menadžerom Čan Šan Čin.

Kad su kineski reprezentativci odlazili iz Srbije, Vojislavu Trajkoviću su uručili poklon.

– Dobio sam sportsku jaknu s grbom NR Kine i velikim natpisom na leđima. Kad sam je obukao i u Zrenjaninu izašao na ulicu, više njih me pitalo odakle mi, a jedan čovek je tražio da mu je prodam. Naš narod voli Kinu i Kineze.

MORAMO BITI DISCIPLINOVANI KAO KINEZI

Trajković je dosta pričao sa gostima iz Kine korona virusu.

– U Vuhanu nije bilo ljudi na ulicama, kad je izdata naredba svi su se povinovali. Iz zgrade je mogao da izađe jedan član porodice s overenim papirom na izlasku i da morao je da se vrati za dva sata. I svi su to poštovali.

Tu je velika razlika zmeđu nas i Kineza, smatra Trajković.

– Treba nam više discipline i odgovornosti. Ne mogu da verujem da ljudi napuštaju samoizolaciju. Ovo je previše ozbiljno za zdravlje i život svih nas, da bi se igrali i neodgovorno ponašali.