Šef stručnog štaba Rvačkog kluba Proleter, Vojislav Trajković, za sobom ima sjajnu 2018. godinu, čija kruna je svakako bila Spartakova nagrada za najboljeg trenera na teritoriji Vojvodine.
RK Proleter je preuzeo pre pet godina. RK Proleter je sa njim na čelu osvojio četiri ekipne šampionske titule u Super ligi Srbije i jedno drugo mesto. Na međunarodnoj sceni rvači Proletera su doneli u Zrenjanin više od deset evropskih i svetskih medalja.
– Spartakovu nagradu sam dobio posle samo pet godina trenerskog rada. Možda je to previše brzo, ali jednostavno rezultati su me kandidovali i na kraju uticali da dobijem ovu prestižnu nagradu. Nadam se da ću nastaviti u tom pravcu i da će u budućnosti biti još velikih uspeha – kaže na početku razgovora za Ilovezr, šef stručnog štaba RK Proleter, Vojislav Trajković.
Pre pet godina ste prihvatili trenersku palicu, iako je poziva bilo i mnogo ranije?
– Jednostavno, bio sam zauzet zbog privatnih obaveza. Takođe, oba moja deteta su se bavila drugim sportovima i moja pažnja je bila usmerena na tu stranu. Vodio sam ih u rvačku salu, ali im se od rvanja više svidelo plivanje. Bili su veoma uspešni u plivanju, a ja sam im bio podrška i zbog toga sam više vremena provodio na Gradskom bazenu, nego u rvačkoj sali. Kada je stariji sin otišao na studije u Ameriku, otvorio se prostor da se više posvetim rvanju i tada sam prihvatio poziv da preuzmem funkciju šefa stručnog štaba Rvačkog kluba Proleter.
– Kada sam preuzeo Proleter bilo je malo straha da li ću ispuniti velika očekivanja, jer je cilj uprave kluba bio da se rvanje u Zrenjaninu digne na još veći nivo. Takođe, jedan od ciljeva je bio da se što više dece iz Zrenjanina uključi u rad kluba. U tome smo uspeli. Danas, posle pet godina, sala rvačkog kluba je puna dece. Imamo preko 50 dece u pionirskoj školi, koja su podeljena u dve grupe, odnosno na napredniju i nešto slabiju grupu. Kadeti su malo slabiji, ali to je posledica slabijeg rada od pre 7 – 8 godina. Takođe, juniori su ove godine bili „tanki“. Međutim, imamo par momaka koji su mlađi seniori, koji su od početka mog rada u klubu sa mnom, koji su kandidati reprezentacije Srbije do 23 godine. To su Sebastijan Kolompar, Boris Petrušić, Valentin Čabi i Goran Sremac.
Kako je raditi sa braćom Nemeš?
– Oni su po godinama mladi takmičari, rođeni su 1993. godine, ali su njihovi rezultati vrhunski. Viktor Nemeš je ozbiljan senior, svetski šampion. Verujem da će obojica nastupati na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, a verovatno i u Parizu četiri godine kasnije. Viktor ima zlato i bronzu sa Svetskog prvenstva, srebro sa prvenstva Evrope, prvak je Evrope do 23 godine… Nedostaje mu još olimpijska medalja, a nadam se da će je osvojiti na OI u Tokiju. Učestvovao je na OI u Rio de Žaneiru, a tamo je zbog neiskustva poražen od predstavnika Irana u meču, koji je vodio u polufinale. Na kasnijim takmičenjima se ponovo sreo sa tim rvačem iz Irana i pobedio ga je. Pred njim je svetla budućnost. Mate Nemeš ima tu „nesreću“ da se nalazi u kategoriji olimpijskog pobednika, Davora Štefaneka. Zbog toga je u prethodnom periodu bio u drugom planu. Verujem da njegovo vreme dolazi već u 2019. godini.
U 2019. godini vas očekuju tri velika takmičenja?
– Da, u pitanju su seniorsko prvenstvo Evrope, Evropske igre u Minsku i Svetsko prvenstvo u Kazahstanu, koje će ujedno biti prvo kvalifikaciono takmičenje za odlazak na Olimpijske igre. Mate Nemeš će dobiti priliku na ovim takmičenjima da pokaže svoj potencijal. On ima samo jednu bronzu sa prvenstva Evrope za rvače do 23 godine. Smatram da nije trenutno na nivou Davora Štefaneka, ali isto tako mislim da je veoma blizu svetske elite.
Da li Gruzijac sa srpskim pasošem, Mihail Kadžaja, ostaje u Proleteru?
– 2016. godine Proleter je nastupio na klupskom prvenstvu Sveta u Budimpešti. Tada nismo imali predstavnika u kategoriji 97 kg, jer nismo imali odgovarajućeg borca, koji bi nas predstavljao na tako jakom takmičenju. Jedan naš prijatelj, koji živi i radi u Fransuskoj, preporučio nam je Kadžaju, koji je tada rvao za jedan francuski klub. Mi smo ga na pozajmicu dobili samo za to takmičenje u Budimpešti. Tada se odlično pokazao. Pitali smo ga kakav ima status u rodnoj Gruziji i ponudili mu da nastupa za reprezentaciju Srbije. On je to prihvatio 2016. godine i od tada je član reprezentacije Srbije i Proletera. Na molbu Davora Štefaneka 2017. godine je ustupljen Spartaku i praktično, to je razlog zašto su Subotičani te godine osvojili titulu. Tada nam je odgovaralo, jer finansijski nismo mogli sve da ispratimo. Spartak je tada preuzeo sve finansijske obaveze prema Kadžaji. U 2018. godini je zajedno sa Proleterom osvojio šampionsku titulu i biće naš član i u 2019. godini. Garantujem da će Proleter ostati u istom sastavu i u 2019. godini i verujem da ćemo osvojiti još jednu titulu ekipnog šampiona Srbije.
Proleter je uvek dovodio vrhunske rvače i gotovo uvek se njihov dolazak isplatio?
– Kadžaja, braća Nemeš i Fris su došli u Proleter i dali ogroman doprinos zrenjaninskom sportu i rvanju uopšte. Sa druge strane, Nikolaj Dobrev još uvek nije pokazao svoj pun potencijal. On je iz Bugarske došao u Proleter 2015. godine. Takođe je 1993. godište, kao braća Nemeš. Za sada nema vrhunske rezultate, ali je veoma vredan i verujem da njegovo vreme tek dolazi.
Sve više dece dolazi i u vašu pionirsku školu?
– Pionirska škola Proletera radi odlično. Sa decom rade tri trenera: Đorđe Miolski, Radovan Momirov i Dušan Popetru. Ranije je škola radila samo tri puta nedeljno, ali od septembra prošle godine zbog velikog priliva dece radi svakodnevno, a četvrtkom i petkom čak u dva termina. Imamo preko 50 pionira, koji su svakodnevno na strunjači i oni predstavljaju budućnost zrenjaninskog rvanja.
Da li su uspesi Frisa, Kadžaje i braće Nemeš uticali na veće interesovanje dece za rvanje?
– Popularizaciji rvanja je najviše doprineo Davor Štefanek osvajanjem zlatne olimpijske medalje u Rio de Žaneiru. Tada je mnogo dece došlo u rvačku salu sa željom da treniraju. Ranije su kod nas dolazila deca većinom iz siromašnijih porodica, verovatno zbog toga što ne naplaćujemo članarinu. Sada se i ta socijalna struktura izmenila, stižu nam dečaci iz različitih porodica. Važno je da sada deca dolaze prvenstveno zbog rvanja, a ne zbog toga što se ne plaća članarina. Druga važna stvar je to što ih roditelji ne forsiraju, jer ovde deca neće zaraditi novac kao u fudbalu ili tenisu…
ATRAKTIVNE AKCIJE VRATILE PUBLIKU
Koliko se u rvanju uradilo poslednjih godina što se tiče atraktivnosti borbi?
– Cilj je bio da se atraktivnost rvanja podigne na viši nivo, odnosno da u borbama bude što više atraktivnih zahvata, poena i bodova. Pre desetak godina većina mečeva se završavala rezultatima 1:0, 1:1 ili 2:1, odnosno odlukom sudije, koji je rvač aktivan, odnosno pasivan. Sudije su na taj način često direktno uticale na ishod meča. Takmičari su se „zatvarali“ i taktizirali, a sudija je jednostavno bio taj, koji odlučuje o pobedniku. To sudijsko učešće u odluci o pobedi takmičara je danas smanjeno na minimum. Takmičari su praktično uzeli stvar u svoje ruke i sada u svakom meču imamo mnogo lepih akcija i bodova. Na poslednjem Svetskom prvenstvu nijedna borba nije završena rezultatom 2:1. U svakoj borbi je bilo bar po 5 – 6 bodova, što je mnogo interesantnije za publiku, koja se evidentno vratila na tribine. U Budimpešti je više od 10.000 ljudi svakoga dana pratilo borbe, bez obzira da li su u pitanju kvalifikacije ili poslepodnevni finalni mečevi – zaključio je Vojislav Trajković.
.gif)
.gif)
