Na evropskim igrama Specijalne Olimpijade, u konkurenciji 58 država, naša reprezentacija je u konkurenciji osoba sa oštećenim intelektualnim sposobnostima – osvojila čak 27 medalja, a važnu ulogu su imali i Zrenjaninci.
Vladimir Grbić je bio ambasador Specijalne Olimpijade i evo kako on to doživljava:
– Mislim da sam više puta napomenuo koliko su osobe sa intelektualnim disabilitetom uticale na mene da uvidim koliko su iskreniji sportisti po pitanju motiva i emocije od nas. Oni doživljavaju i preživljavaju svaki poen kao da je poslednji. Kao iskonski Olimpionici antičkih igara. Predrasuda čini da one koji nisu kao mi osudimo bez da ih upoznamo ili im damo priliku da nam kažu nesto. Ove osobe su iskrene, naivne – ali nisu glupe. Tačno znaju ko im i šta misli. Za njih je sport prozor u svet, jedini način komunikacije sa svetom koji ih veoma često odbacuje. Mnogi nisu nikad bili kod zubara, ni izašli iz svog dvorišta a kamoli izašli iz zemlje. Osećam obavezu da mojim drugarima Specijalne Olimpijade pomognem da postanu integralni, priznati članovi zajednice koji imaju sva prava da se raduju životu“ – rekao je Vladimir Grbić za Blicsport.
.jpg)
Na naše pitanje koliko je važno samim učesnicima Specijalne Olimpijade, kojih u Srbiji ima oko 3.000 koji redovno treniraju u 12 registrovanih klubova, nekada odbojkaški as a sada potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije ističe:
– Oni se svakog dana bore da obore svoj ‘personal best’. Njima je to sve na svetu. Oni jedino to imaju. Shvatio sam kako me doživljavaju i koliko im znači kad igraju sa mnom. Jednom prilikom na Olimpijadi u Atini održao sam govor pred dvestotinjak takmičara i trenera i rekao im šta meni znači druzenje sa njima i šta sam naučio. Koliko su u stvari oni pravi a mi zaboravljamo agonizam, ono što sport čini viteštvom. Da su za mene oni vitezovi od kojih mi treba da učimo. Nakon 20 minuta sam bio u obližnjem kafeu sa vodičima i organizatorima i došla nam je informacija da svih 200 takmičara plače. Njima svaka reč podrške koja je iskrena – znači kao život. Oni su večita deca koja se igraju – kaže Grbić.
Očigledno je da bi da i veće angažovanje profesionalnih sportista pomoglo afirmaciji sa intelektualnim nedostatkom?
– Samo ako to rade iskreno, srcem. Deca to osete i znaju. Sportisti… pravi sportisti i prave ličnosti – uvek mogu da pomognu. Za decu oni su bogovi, idoli koji su inspiracija da istraju. Kada im dam neki zadatak i ne vidim ih šest meseci i kada se sretnemo, odmah dotrče da mi pokažu kako su naučili. A ako ih naučite nešto što nisu mogli ili znali… daju vam takvu iskrenu zahvalnost kroz nemerljivu radost. Oni su za mene zaista osobe zbog kojih se često pitam da li disabilitet imamo mi ili oni. Ponosan sam što sam ambasador odbojke uz ostale ambasadore, Felpsa, Komaneči, Vondera i Vilijamsovu, ali sam najponosniji što su me svi prihvatili bas onako kako sam samo mogao poželeti. Najiskrenije – rekao je Veliki Vladimir.
.gif)
.gif)
