Fudbalski klub Radnički je prošlog leta doživeo pravu renesansu dolaskom Zorana i Darka Tošića na čelo kluba, kao i talentovanog trenera Predraga Kandića, koji je preuzeo funkciju šefa stručnog štaba.
Braća Tošić su za kratko vreme uspela da stabilizuju klub i postave ga na zdrave noge. Dobra organizacija je donela rezultate i na fudbalskom terenu. Radnički je završio polusezonu na 7. poziciji od 16 ekipa, sa ukupno 24 boda iz 15 utakmica (8 pobeda – 7 poraza).
Zbog svega navedenog, „crveno – crni“ mirno dočekuju zimske pripreme i nastavak šampionata.
– Više smo nego zadovoljni ostvarenim rezultatom. Ono što smo zacrtali kao cilj, ostvarili smo, a možda i više od toga. Rezultat još više dobija na značaju, ako se uzme u obzir da smo mi prvi put u ulozi funkcionera jednog srpskoligaša, da naš trener Predrag Kandić prvi put vodi ekipu u Srpskoj ligi i da se skoro polovina naših igrača prvi put u karijeri susreće sa ovim rangom takmičenja. Ekipa je formirana u tih prvih 20 dana pripremnog perioda, prošlog leta. Od stare ekipe, koja je prošlre sezone igrala u Srpskoj ligi, ostala su samo tri standardna prvotimca – golman Radović, kapiten Grbić i krilni napadač Krstinić. Ostalo su deca iz omladinske škole, koja su povremeno dobijala šansu. Ostalih desetak igrača je dovedeno u prelaznom roku – kaže Darko Tošić na početku razgovora.
Plan je bio da za Radnički igraju deca iz Zrenjanina i okoline, odnosno deca, koja su prošla školu Proletera, Banata, Akademije Bambi i ostalih škola fudbala u gradu.
– Upravo tako. To su deca, koju mi uglavnom dobro poznajemo. Mogu da kažem da smo zadovoljni selekcijom igrača. Pre svega, tu mislim na povratnika iz inostranstva Milivojeva, koji je opravdao ulogu lidera tima. Očekivali smo da bude realizator svih šansi i on je to maksimalno odradio. Završio je sezonu sa 12 golova. Mladi Kovačević je odigrao većinu utakmica, a imamo situaciju da je pored njega još mnogo igrača debitovalo za prvi tim. To su sve momci rođeni 1999. godine, koji još uvek imaju pravo da igraju za omladince. To je najveći dobitak u ovoj priči, jer smo videli da na veliki broj mladih igrača možemo ozbiljno da računamo.
Ko se najviše istakao, pored Milivojeva?
– Ne volim da mnogo ističem pojedince. Pre svega, mislim da je ovo zasluga dobro organizovanog kolektiva. Milivojev se istakao učinkom, doneo je mnogo bodova ekipi zahvaljujući tome što je postigao 12 golova, ali i on je bio jedan šraf u mašineriji, koja je znala šta da radi na terenu. Odbrana je sa Kišom i Jovanovim funkcionisala besprekorno. Mladi Grbić, koji je preuzeo ulogu kapitena od ove sezone je isto odradio dobru polusezonu. Vezni igrači Radosavljević i Krstinić su takođe bili dobri.
Uspeli ste da napravite ekipu, koja ne zavisi od pojedinaca?
– Od samog starta, kako ceo stručni štab, tako i mi u rukovodstvu, hteli smo da napravimo jedan dobar tim, koji neće zavisiti od jednog pojedinca. Na primer, da li Milivojev ima svoj dan ili nema… Bilo je mnogo situacija u kojima su igrači bili povređeni ili imali parne kartone, pa smo bili prinuđeni da menjamo tim, a nije se ništa puno suštinski menjalo u našoj igri. To potvrđuje i raznovrstan broj strelaca. Mislim da smo skoro sve utakmice odigrali u egalu sa protivnikom, a kada smo izgubili, bilo je to uglavnom za jedan gol razlike. I to što nismo imali nijedan nerešen susret govori o tome da smo do kraja svakog susreta pokušavali da dođemo do bodova. U 2 – 3 utakmice se dogodilo da u samoj nadoknadi dođemo do pobede.
Radnički je jedina ekipa u Srpskoj ligi u kojoj igraju fudbaleri baš iz tog regiona?
– Uz nas, sličan stil gaji jedino Bačka iz Subotice, gde su uglavnom deca iz Subotice i okolnih mesta. Međutim, oni su daleko ispod nas po broju bodova. U srpskoligaškom društvu su pre početka sezone mnogi unapred upisali bodove protiv Radničkog, ali smo mnoge iznenadili. Mi smo verovali u naše igrače, jer smo ih trenirali u mlađim kategorijama i znali smo da imaju kvalitet za Srpsku ligu.
Akademija Bambi je sa Radničkim praktično kompletirala sve generacije – od najmlađih do seniora.
– Svedoci smo da je i u profesionalnom fudbalu proizvodnja igrača osnovna stvar, bez koje jedan ozbiljan klub ne može da funkcioniše. Mi ne možemo da se poredimo sa fudbalskim gigantima kao što su Partizan, Zvezda, Čukarički ili Vojvodina, ali idemo ka tom putu. Mi smo jedna od retkih srpskoligaških ekipa, uz možda Dinamo iz Pančeva, koja ima ozbiljno organizovanu školu fudbala. To je jedini način za ozdravljenje zrenjaninskog fudbala.
Napravili ste dobru saradnju sa FK Proleter 2006?
– Izuzetno bitnu saradnju smo letos napravili sa FK Proleter 2006. Jednim razumnim dogovorom smo napravili priču za dobrobit zrenjaninskog fudbala. Radnički je postavljen kao nosioc ovog regiona, a sve ostale škole fudbala u saradnji sa Radničkim – Akademija Bambi, Proleter, Junior, Bečkerek, Petlić i okolna sela… treba da svi da radimo zajedno ka jednom istom cilju. Najtalentovanija deca će prelaziti u Radnički i cilj je da za par godina u Radničkom igraju momci od 17,18 – 24 godine, koji su kompletno ponikli iz škola fudbala na teritoriji Zrenjanina. Mislim da je Zrenjanin dovoljno veliki grad, koji može da da dovoljan broj igrača za jedan klub u Srpskoj ligi.
Da bi sve ovo funkcionisalo neophodan je i sluh lokalne samouprave?
– Kada smo klub preuzeli letos, Zoran Tošić se sreo sa gradonačelnikom i pričali su o tome kako da stabilizujemo klub. Ovu godinu smo završili uglavnom od ličnih sredstava, koje je dao moj brat Zoran, a u 2018. godini postigli smo dogovor da lokalna samouprava pomogne budžet kluba u određenom procentu. Na nama je da pronađemo i određene sponzore. Pokazali smo u prethodnih šest meseci da radimo ozbiljno, ne dugujemo nikom ništa, a pokazali smo dobre rezultate i na terenu. To bi trebalo da privuče i sponzore. Zoran će svakako uvek biti tu da pomogne, ali ne možemo očekivati da sve padne na njegova leđa. To ne funkcioniše nigde u Srbiji, niti bilo gde u svetu. Pokazali smo kako se domaćinski ponaša sa novcem – svi igrači i zaposleni su isplaćeni, ne dugujemo nikome ni dinar. Mislim da je to lep primer i lokalnoj samoupravi i budućim sponzorima da će sva sredstva, koju budu dali klubu, biti racionalno i namenski potrošena.
Kandić: Više od očekivanog!
– Bili smo svi skeptici prošlog leta, kada smo ušli u ovu priču. Posle ovih 15. kola smo ostvarili više bodova, nego što smo očekivali. Nemamo više pritisak u borbi za opstanak, koja je bila primarni cilj. Pri kraju sezone su došli Jovan Runjevac iz Borca iz Šajkaša i Robert Bakoš iz Žitišta. Pripreme počinju tek 20. januara. Imamo razgovore sa još nekim igračima, videćemo šta će se od toga relizovati – kaže šef stručnog štaba,
Što se tiče priprema, FK Radnički će imati 6 nedelja na rspolaganju, a već su zakazane pripremne utakmice sa ekipama iz višeg ranga.
– Što se tiče planova, ja bih bio zadovoljan kada bi zadržali ovu poziciju na tabeli. Prošle godine je slučaj bio da Temerin sa 22 – 23 boda ispadne iz lige. Prvo treba da obezbedimo opstanak, pa da onda razmišljamo o boljoj poziciji na tabeli. Na nama je da zadržimo posvećenost i ozbiljnost i da do kraja sezone odigramo na ovom nivou – dodao je Predrag Kandić.
.gif)
.gif)
