Valentina Vencel dočekala nas je u jednom od svojih salona, među desetinama raznovrsnih venčanica, spremna da sa nama podeli priče koje saloni sa dugom tradicijom verno čuvaju. Prvi salon venčanica „Tina“ nazvan po njoj, otvorila je njena majka Ida Vencel, pre skoro tri decenije. Posao je vrlo brzo postao porodični, pa tako i danas svako daje svoj doprinos. Pre nekoliko godina porodica Vencel imala je salon u Beogradu, a danas njihove venčanice nose Zrenjaninke i Novosađanke.
Da li se njihovi zahtevi razlikuju, da li trendovi dolaze brže nego što mogu fizički da se isprate, o crvenim venčanicama, strahu od rasutih bisera, razgovarali smo u jednom od dva salona u Zrenjaninu.
Koliko se izgled venčanica promenio u odnosu na period od pre decenije i više?
– Moda se menja i kod venčanica. Ne u sezonskom smislu kako je to sa svakodnevnom garderobom, ali da, menja se. Danas su venčanice daleko drugačije u odnosu na period kada je moja porodica počela da se bavi ovim poslom. Drugačiji je stil, materijali su drugačiji. Ima puno novijih materijala, drugačijih čipki. Modeli su prilagođeni modernim ukusima. To više nisu venčanice koje imaju puno volana. Kada sam bila dete i kada smo otvarali prvu radnju, bilo je puno venčanica sa volanima, i bile su klasičnije. Danas u našim salonima imamo preko 300 venčanica, ali mogu sa sigurnošću da tvrdim da nemamo dve iste. Svaka se bar po nečemu razlikuje – ako je model sličan, drugačija je čipka, i obrnuto. Veoma su velike mogućnosti u kombinovanju materijala i stilova.
Na koji način pratite trendove?
– Mi smo ti koji moramo da pratimo trendove. Uglavnom pratimo najnovija dešavanja u svetu mode za venčanice, i to radimo putem interneta, mada odlazimo i na sajmove venčanja, na izložbe venčanica na kojima velike kuće prezentuju ono što smatraju da je moderno za tu godinu. Interesantno je da ima razlike i da potrebe zavise i od podneblja, pa i od gradova. U Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu, traže se drugačiji modeli. Mi već znamo kakve modele vole naše mušterije u Zrenjaninu, a kakve u Novom Sadu i prema tome i raspoređujemo venčanice po salonima.
Kakve venčanice vole Zrenjaninke, a kakve više traže Novosađanke?
-S obzirom na to da imamo puno mušterija iz okoline Zrenjanina i da su to bogate i velike svadbe, takve se venčanice i traže – raskošne i bogate. U poslednje vreme tek vidimo promene, da se više devojaka odlučuje za svedenije, finije, elegantnije venčanice sa što manje šljaštećih detalja. Dok smo imali salon u Beogradu, devojke su tamo imale uvek slobodniji izbor, lakše su se odlučivale na neobičnije, posebne haljine. U Zrenjaninu najviše i gotovo uvek idu bele venčanice, a u Novom Sadu i Beogradu bež pa čak i tamnije nijanse.
Među svim ovim venčanicama, ima i onih kratkih, u bež boji, pa čak i crvenoj. Koliko se takvi modeli traže?
-Crvene haljine se uglavnom vezuju za mađarske običaje i oblače se nakon bele venčanice, kada prođe ponoć, i zato imamo dosta modela u toj boji. Traže se kraće venčanice i u boji, ali u mnogo manjoj meri. Bele ili svetlo bež venčanice će uvek biti tražene. Imalo smo puno mušterija koje su naručivale venčanice po nekom svom izboru, crtežu. Izlazimo im u susret, vidim o čemu se radi, da li je to moguće sprovesti u delo, savetujemo ih. Kod kupovine venčanice najbitnija stvar je da se one probaju. Nemoguće je tako važnu i skupu stvar kupiti preko interneta ili modernih servisa. Dešavalo se i to, imali smo slučajeve da su devojke poručivale venčanice preko interneta, a onda gotovo dobijale neupotrebljive krpe, nekvalitetne haljine ni nalik onome što je bilo prikazano kao ponuda.
Da li ste imali neobične zahteve?
-Bilo je interesantnih haljina, zanimljivih modela. Recimo u ono vreme kada je hevi-metal bend „Guns n’ roses“ izbacio spot za numeru „Novmber rain“, u kojem je mlada imala kratku haljinu-venčanicu, tada je nekoliko njih tražilo da im izradimo upravo takvu haljinu. Bilo je i takvih zahteva da uradimo haljinu sa cibzarom ili čičkom kako bi donji deo mogao da se skine posle venčanja, da za večernju žurku ostane mini haljina. Imali smo i zahtev da se na haljini, duž celog tila uradi vez, šareni, vrlo upečatljivi, i to je bilo vrlo lepo.
Da li ima predrasuda i sujeverja?
-Sujeverje je veoma prisutno i izraženo. Najčešće čujemo to da ne sme da bude bisera, da se ne gledaju venčanice kad je post, i slično. Sve poinje od one priče da rasuti biseri donose suze, a mi čak ni ne stavljamo prave bisere. Ljudi to pogrešno povezuju. Devojke vode računa, iako možda nekad ne veruju u sve to, zaplaše ih takve priče i kada sve saberu, ne žele da rizikuju jer su ipak na pragu jednog novog poglavlja u životu. Čudno je to da i danas, kada živimo u nekom modernom dobu, pridajemo značaj takvim stvarima. To ne bi trebalo da nas brine i koči.
Kada ste najzadovoljniji?
-Onda kada je mušterija zadovoljna onim što je poručila. To je nejvaća satisfakcija za nas, nakon svih godina rada. Već kada vidimo devojku na vratima, znamo šta će joj najbolje stajati. Pogledamo stas, ten, konstituciju, i u principu pogađamo. Ne namećemo naše mišljenje po svaku cenu, samo želimo i trudimo se da ispadne najbolje, kaže Valentina Vencel na kraju našeg razgovora.
