 (1).gif)
Nnaemeka Ađuru je 15 godina prisutan u srpskom fudbalu, a pružao je dobre partije u klubovima, koji su se takmičili u saveznom rangu.
Igrom slučaja, ovaj sjajni fudbaler mogao bi da zaigra za Omladinac iz Botoša. Međutim, ova „fudbalska bomba“ je na čekanju, a isprečilo se državljanstvo. Pravila kažu da stranci mogu da igraju samo u profesionalnim ligama, odnosno u Super i Prvoj ligi.
– Predao sam sve papire za srpsko državljanstvo u decembru 2019. godine. S obzirom da živim ovde već deceniju i po, ispunjavam sve uslove za sticanje srpskog pasoša. Proceduru je verovatno malo usporila epidemija korona virusa, ali se iskreno nadam da će početkom leta sve biti završeno. Jedva čekam da postanem Srbin i zaigram za Omladinac iz Botoša! – kaže tridesettrogodišnji fudbaler iz Nigerije, u telefonskom razgovoru za Ilovezrenjanin.
Neobično je da fudbaler tvog kalibra izabere klub iz nižeg ranga takmičenja?
– To se desilo sasvim slučajno. Prošle godine mi je majka umrla i zbog toga sam četiri meseca proveo u Nigeriji. Kada sam se vratio u Srbiju u novembru, prvenstvo je već počelo i bilo je kasno da se priključim bilo kojoj ekipi. Gazda Fudbalskog kluba Omladinac, Branislav Lazić, stupio je u kontakt sa mnom preko zajedničkog prijatelja i brzo smo se dogovorili. Omladinac ima dobru priču, a ja se nadam da ću obući dres kluba iz Botoša, čim se steknu uslovi za to.
Kako provodiš vreme tokom vanrednog stanja?
– Trenirao sam sa Omladincem, dok nije proglašeno vanredno stanje. Od tada sam u Beogradu, živim na Petlovom brdu. U blizini stana se nalazi veliki park. Tu trčim, radim vežbe, trudim se da održim fizičku kondiciju.
Od 2004. godine si prisutan u srpskom fudbalu. Igrao si za Javor iz Ivanjice, Metalac iz Gornjeg Milanovca, novosadsku Vojvodinu, subotički Spartak, Jagodinu i Slobodu iz Užica. Koji klub ti je najviše u srcu?
– Došao sam u Srbiju sa 18 godina i brzo sam se uklopio. Odlično mi je bilo u Ivanjici, ali za Vojvodinu i Novi Sad su definitivno vezani najbolji momenti u mojoj karijeri.
Koliko često odlaziš u Nigeriju?
– Odlazim najčešće jednom godišnje, na mesec dana. Tamo imam porodicu, ženu i troje dece. Mlađi sin trenira fudbal. Kada budem dobio državljanstvo, nadam se da ću moći da ih dovedem u Srbiju.
Odlično govoriš srpski. Da li je teško bilo naučiti naš jezik?
– Srpski sam naučio posle 2 – 3 godine provedene ovde. Nije bilo lako, a još uvek imam problema sa gramatikom.
Da li si za ovih 15 godina imao bilo kakav problem u Srbiji?
– Srbi su jako dobri ljudi! Svi su me prihvatili kao brata. Svi žele da se druže sa mnom, svi žele da pomognu… Nigerijci imaju sličan karakter, druželjubivi su… ali umeju da budu zavidni, vole da su po svaku cenu ispred tebe. Dopada mi se što Srbi umeju da se raduju i tuđem uspehu – zaključio je Ađuru na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
