Arnold Švarceneger je sinonim za bodibilding u celom svetu, ali ne i u Zrenjaninu. U gradu na Begeju, kada kažete bodibilding, prva asocijacija je Miodrag Gligić. Ovaj 56 – godišnjak, kojem bi na izgledu pozavideli i duplo mlađi momci, ove godine obeležava vredan jubilej – 40 godina u sportu.
Gligić je bio veoma svestran kao sportista, ali se najviše zadržao u rvanju i bodibildingu. Sa nepunih 15 godina, daleke 1975. godine, počeo je da trenira rvanje u RK Proleter.
– Već tada je rvački sport bio izuzetno popularan u Zrenjaninu. Bio sam juniorski prvak Jugoslavije, ali posle 10 godina treniranja, kada su počeli da stižu rezultati napornog rada, doživeo sam povredu i doktor mi je zabranio da ponovo izlazim na strunjaču. Ponosan sam što sam imao priliku da često sparingujem sa legendarnim Darkom Nišavićem i što mi je trener bio Vojislav Tabački, koji je bio i odličan pedagog. On mi je bio kao drugi otac i njegove životne smernice su mi mnogo pomogle u tom periodu odrastanja. I sada, posle četiri decenije, smatram da mi je sport pomogao da na pravi način sagledam neke životne situacije – kaže Gligić na početku razgovora..
Posle saniranja povrede prešao je sa strunjače na košarkaški teren!
– Sa 17 godina sam počeo da radim u „Naftagasu“ i uporedo se vanredno školovao. Jedno vreme sam radio na terenu u Molu. Hteo sam da se bavim sportom, a s obzirom da tamo nema mnogo izbora, zaigrao sam za njihov košarkaški klub. Praktično sam odrastao sam u dvorištu Doma borilačkih sportova u Zrenjaninu, na košarkaškom terenu, pa mi nije bilo teško da se uklopim u tim.
Na nagovor drugova je 1978. godine otišao na prvenstvo države u bodibildingu, koje je održano na novosadskom SPENS – u.
– Pre toga nisam imao tegove, niti imao mogućnosti da se spremam za prvenstvo države. To takmičenje je bilo presudno da se opredelim za, tadašnje prilike, novi sport. Bio sam jedini predstavnik iz Srbije u svojoj kategoriji. Bio sam osmi, što je tada bio ogroman uspeh. Upoznao sam Petra Čelika, koji će kasnije imati veliku ulogu u mom životu, kao trener i pedagog.
Svoj život je od tog trenutka posvetio bodibildingu i fitnesu i polu – profesionalno se takmičio u ovim sportovima. Kao najveće uspehe izdvaja titulu prvaka Vojvodine, drugo mesto na prvenstvu Srbije i 4. mesto na šampionatu Jugoslavije.
– Nakon desetak godina intenzivnog treniranja i saradnje sa Petrom Čelikom, došao sam do vrhunske forme. Tada mi je Čelik rekao : „Postigao si na prirodan način vrhunski uspeh. Dalje moraš da se opredeliš. Da li želiš da daš život za bodibilding ili bodibilding za život?“. To bi značilo prelazak u profesionalce i korišćenje doping sredstava. Verovatno bi postigao vrhunske rezultate, živeo negde u inostranstvu, moje slike bi bile u poznatim časopisima… ali bih bio rob bodibildinga. Naravno, bio sam u velikoj dilemi, ali sam se odlučio za drugu soluciju. Sport mi je postao hobi i zadovoljstvo. To je prekretnica na koju mnogi mladi nailaze. Ovo im je savet da dobro razmisle šta je za njihovo zdravlje i za njihov život bolje. I danas, u razgovoru sa madim sportistima, koristim tu rečenicu Petra Čelika, sa željom da im skrenem pažnju da ne daju život za bodibilding.
BMW I OLDTAJMERI
Miodrag je jedan od osnivača Kluba ljubitelja BMW – a u Zrenjaninu i organizator nekoliko skupova. Bavi se i restauracijom oldtajmera. Trenutno restaurira jednu bubu iz 1976. godine.
Od tog trenutka bodibilding je postao Gligićev glavni hobi i ujedno je spontano počela njegova trenerska karijera.
– Uspeo sam nekoliko mladih osoba da dovedem do maksimalnih rezultata, isključivo prirodnim putem. Niko od njih nije prešao tu granicu i na to sam ponosan. Svu ljubav u ovom sportu sam uložio u stvaranje Fitnes centra Steffani, koji je 25 godina prisutan na sportskoj sceni. U vođenju fitnes centra mi pomažu naslednici Bojan i Dejan. Steffani je pravo mesto za rekreaciju ili ozbiljno bavljenje bodibildingom i fitnesom. Članovi smo Sportskog saveza Zrenjanina. Posebno sam ponosan na našu Seku Aranitović, koja je prvak države u power – liftingu i četvorostruki rekorder u disciplinama snage.
Kroz 40 godina u sportu, Miodrag je stekao ljubav i prema drugim vidovima sporta. Jedan od omiljenih hobija mu je vožnja bicikla. Planira otvaranje sportskog centra na Fruškoj gori, gde bi poseban akcenat bio na rekreativnom i profesionalnom bicikizmu. Gligić je i dalje prisutan u bodibildingu i fitnesu kao savezni sudija. I u 56. godini trenira svakodnevno. Pored zahtevnog posla, koji ga je odveo do naftnih bušotina u Turkmenistanu, stiže da se bavi i drugim hobijima – slikanjem i pisanjem!
SLIKARSTVO I PISANJE
Član je Udruženja likovnih amatera Zrenjanina i učestvovao je na nekoliko izložbi u organizaciji pomenutog Udruženja.
– Od detinjstva slikam, ali zbog posla i sporta, nisam imao vremena da razvijam taj talenat. U poslednjih nekoliko godina sam počeo intenzivnije da slikam. Najviše radim vojvođanske pejzaže i ikone. Moja slika se nalazi u fruškogorskom manastiru Velika Remeta, ispred kancelarije starešine manastira. Praktično, svi koji uđu u manastir, imaju priliku da je vide. To predstavlja posebnu čast za mene – sa ponosom ističe Gligić.
Uporedo sa slikanjem, počeo je da se bavi i pisanjem. Trenutno piše knjigu o Turkmenistanu, gde radi za jednu stranu kompaniju kao inženjer na naftnoj bušotini. Radni naziv je „Pesak Turkmenistana“.
.gif)
.gif)
