Jelena Momirov (26), nekadašnja veslačica Begeja 1883 i stipendista američkog Univerziteta Barry u Majamiju na Floridi, nakon završenih osnovnih studija iz biohemije je dobila posao tehničara u laboratoriji profesora Dr Dale Boger – a na biomedicinskom institutu Scripps u San Diegu, u Kaliforniji.
Nakon 3 godine rada na istraživanju kancera i testiranja lekova, ove jeseni će nastaviti doktorske studije iz biologije u Bostonu, centru svetske nauke.
S obzirom da se bavi naukom, na početku razgovora pitamo Jelenu Momirov, kada se čovečanstvo može nadati vakcinama protiv korona virusa?
– Covid – 19 vakcine stižu, ali one nisu ono što mi mislimo da jesu. Primenjuju se nove netradicionalne metode i prave se nove eksperimentalne vakcine koje imaju 50% šanse da uspeju! Potrebne su godine da se novi lek uvede u kliniku, zbog predkliničkih i samih kliničkih ispitivanja. Vakcine koje se trenutno testiraju za Covid – 19 se nalaze u spektru obećavajućih i špekulativnih, do onih više obećavajućih, ali etički rizičnih.
TESTIRANJE VAKCINE JE U TOKU
Ipak, testiranja na dobrovoljcima su već u toku?
– Dobre vesti stižu iz američke bolnice Kaiser Permanente, koja je od 16. marta započela prvu fazu od ukupno tri, u kliničkoj studiji, koja broji 45 dobrovoljaca. Vakcina – mRNA – 1273 je napravljena u biotehnološkoj kompaniji Moderna u Bostonu i u partnerstvu sa NIH – nacionalnim institutom zdravstva, već je uvedena u kliničke studije. Prema mišljenju stručnjaka, ima najviše potencijala da nas spase od čekanja nove vakcine u narednih 12 – 18 meseci.
Ono što je bitno napomenuti je da se većina vakcina daje zdravim, a ne imunim ljudima. Vakcine sadrže proteine stranih tela – virusa, koje naš imuni sistem pronalazi i uči da ih raspoznaje. Tako da je naš imuni sistem spreman da aktivira ratnike, kao odbrambeni mehanizam. kad dodje pravi virus. mRNA-1273 vakcina ne sadrži proteine, već molekule nukleinske kiseline. koja ima ukodirane instrukcije za izgradnju proteina. Tako će ti proteini zapravo naučiti naš imuni sistem da se izbori sa virusom. Ovo se trenutno čini kao najbezbednija metoda za imuni sistem. To je veoma ambiciozan pristup, koji ima mogućnost da doprinese napretku, u imunologiji i kliničkoj medicini.
Da li se razvijaju i druge metode?
– Postoje i manje ambiciozne, ali takođe potencijalne metode, koje uključuju donacije krvi od ljudi koji su se uspešno izborile sa COVID – 19. Ako bismo uzeli njihovu krv punu antitela za virus, mogli bismo jednostavnom metodom samo da izfiltriramo krv i sačuvamo serum, pun hiperimunog globulina. Taj serum bi se u manjim količinama mogao dati zdravim ljiudima, a u većim količinama obolelim ljudima. Ova metoda se uspešno koristila za Ebola epidemiju u 2014, a tim na John Hopkins Univerzitetu je 20. marta dobio dozvolu za testiranje.
Da li postoje i neki realni rizici?
Na žalost, ova metoda ima i svoju rizičnu stranu. Postoji mogućnost da viralna infekcija postane gora, ako je u pitanju pacijent sa već povišenom temperaturom. Rezultati ovih studija bi trebalo biti objavljeni sredinom maja, jer ukupno 8 nedelja traju studije. Japanska kompanije Takeda Pharmaceutricals je već započela da sakuplja krv obolelih i radi na hiperimunom globulinu, koji može biti dostupan u narednih 9 – 18 meseci.
AMERIKA IPAK NIJE BILA SPREMNA ZA COVID – 19
Kakva je situacija u Americi što se tiče epidemije?
Pre svega, prema podacima objavljenih od strane svetske zdravstvene organizacije, Amerika je bila na najvišem rangu što se tiče pripremljenosti za pandemiju, i dobila je najveći skor od 83.5. Pretpostavljalo se da je bogata, jaka i razvijena Amerika najspremnija za pandemiju. Međutim, nedovoljne mere, koje su se preduzele u prvim mesecima će, na žalost, uzeti maha u broju obolelih i smrtnih slučajeva u aprilu. Iako američki zdravstveni sistem ima najbolju opremu na svetu, doživeo je fijasko u prvim mesecima testiranja COVID – 19. Južna Koreja, Tajvan, Singapur i Hong Kong su uspeli da odreaguju u startu: testiraju, izoluju i identifikuju druge, ljude koji su bili u kontaktu sa inficiranim. Epidemija SARS u 2003. je definitivno pripremila zdravstveni sistem gore navedenih država, kada je bilo 8,000 obolelih i 800 smrtnih slučajeva.
Šta je uticalo na brzo širenje korona virusa po SAD?
– Letargično i nekoordinisano širenje epidemije u Americi omogućio je nedovoljno razvijen test od strane Centra za zaštitu što je dovelo i do samog nedovoljnog broja testiranja u februaru. Bolnice nisu uspele da razviju strateške planove za borbu protiv korone, pored sezonskog gripa, koji je već harao u ovim zimskim mesecima. Dana 5. aprila 2020. godine potvrđeno je je 330,891 obolelih i 8,910 smrtonosnih slučajeva. Najviše pozitivnih je testirano u Njujorku, Kaliforniji i Mičigenu. Država Vašington je na početku predvodila sa 37 smrtnih slučajeva, ali broj obolelih sada stagnira.
TEŠKO JE KONTROLISATI CEO KONTINENT
Da li su preduzete neke mere što se tiče ograničenja kretanja, ponašanja? Koliko se ljudi pridržavaju toga?
– Amerikanci i dalje imaju punu slobodu kretanja unutar svoje zemlje. Granice sa Kanadom i Meksikom su zatvorene, kao i letovi u Ameriku, međutim i dalje lete avioni za Evropu i prevoze naše studente i sportiste sa Balkana. Svaka država Amerike je preduzela drugačije mere kontrole. Teško je kontrolisati ceo kontinent i držati ga pod istim režimom. Vidljive su mane liderstva mnogih guvernera. Do sada je samo 38 od 52 guvernera naredilo svojim stanovnicima da ostanu kod kuće, što čini oko 90% građana Amerike. Zabranjeno je okupljanje više od 10 ljudi u narednih mesec dana i trajaće najverovatnije do juna. Ukupno 43 države su do sada zatvorile škole, dok 7 država imaju i dalje preporučeno zatvaranje. Restorani vrše porudžbine preko interneta, a često se viđaju redovi ispred restorana.
Očekuju se i ozbiljne ekonomske posledice?
– Preko 10 miliona Amerikanaca je ostalo bez posla u poslednje dve nedelje, dok je 6.65 miliona ostalo bez posla samo u toku prošle nedelje što predstavlja eksponencijalni porast.
PANIKE NEMA, LJUDI SE PRIDRŽAVAJU PREVENTIVNIH MERA
Živiš u San Diegu. Koliko ima zaraženih u tvom gradu, da li ima panike?
U San Diegu je 4. aprila bilo 1,326 slučajeva, od toga 40% je uzrasta 20 – 39 godina. Ukupno je registrovano 19 smrtnih slučajeva. Najviše panike je bilo u martu, pre nego što su uveli vanredno stanje. Mislim da se situacija trenutno stabilizovala, bar u mojim krugovima ljudi, nema panike. Prirodni položaj San Diega ga čini retko naseljenim, što samim tim ima prednost u ne – širenju pandemije. Ono što sam mu dosad zamerala da ne možete nigde poći bez automobila, sad vidim da je prednost kad su magistralni putevi prazni, ljudi su se zatvorili u svojim kućama. Parkove i plaže su zatvorili, a na ulicama većinom stariji ljudi redovno šetaju i trče.
Kakva je situacija u prodavnicama?
– Što se tiče marketa, bili su ispražnjeni 13. marta, kada je uvedena vanredna situacija, ali ubrzo se sve stabilizovalo i sada možete naći svega. Uvedene su preventivne mere po prodavnicama, kao sto je ograničen broj kupaca, obavezne rukavice i rastojanje na kasi. Američko potrošačko društvo je ostalo uskraćeno kupovine preko interneta od strane poznatog lanca sportske opreme, međutim Amazon i dalje isporučuje stvari u roku od jednog dana.
PODRŠKA IZ ZRENJANINA
Kako provodite dane u karantinu?
– Karantin mi ne pada teško jer je uz mene moj momak – Aleksandar Radaković, naš Zrenjaninac na Harvardu, koji je trenutno druga godina doktorskih studija iz biologije. Za 7 godina u Americi, ovo je prvi put da sam se uplašila da mogu biti bolesna bez moje mame u blizini, ali srećom on je stigao iz Bostona pre nego što je uvedena vanredna situacija. Trudim se da ostanem u normalnoj formi. Radim od kuće, redovno sam u kontaktu sa kolegama sa posla i diskutujemo o starim i novim projektima u laboratoriji. Smatram da ćemo na ovaj način usavršiti nove platforme za komunikaciju što će dalju saradnju učiniti efikasnijom i boljom. Hranim se zdravije nego ikada ranije jer posvećujem dosta vremena kuvanju, čitanju i trčanju. Imam raspored u toku dana kog pokušavam strogo da se pridržavam kako bih se osećala produktivno.
Da li pratite situaciju u Srbiji?
– Trudim se da održavam stare kontakte i da budem u toku sa dešavanjima u Srbiji. Vesti pratim jedino na društvenoj mreži Twitter i svima preporučujem da je to mesto, gde se možete direktno edukovati od strane najboljih naučnika koji razumeju novonastalu situaciju. Redovno pratim izveštaje američkih naučnih organizacija i objave New York Times, Nature, Science, The Lancet i pratim naučnike, doktore i profesore sa prestižnih univerziteta kao sto su Mark Lipsitch, David Liu, Scott Gottlieb, Eric Topol, i drugi.
Kakvo je mišljenje pomenutih naučnika?
– Naučnici smatraju da je socijalno distanciranje trenutno najbolje, da na kratke staze uspori širenje, ali to nije rešenje. Na duge staze, vakcini je potrebno 12+ meseci da prođe sva testiranja. Jer, ne želimo da više ljudi umre od vakcine nego od samog virusa. Farmaceutska kompanija Moderna u Bostonu je napravila RNK vakcinu, koju trenutno američki nacionalni institut zdravlja (NIH) koristi u kliničkim studijama. Nakon toga će se odrediti doza, kao i drugi potencijalni lekovi, koji su potrebni da potpomognu efikasnost nove vakcine. Ono što je važno napomenuti je da su naučnici u Moderni pristupili netradicionalnoj vakcinaciji. Dosadašnje vakcine sadržale su neaktivne viruse ili samo male fragmente kako bi imunitet samostalno izgradio antitela. Novi pristup je da se vakcina sastoji od malog dela RNK-a , genetskog materijala SARS-CoV-2, tako da naše telo samo izgradi fragmente virusa. Ova metoda je pokazala dobre rezultate u pretkliničkim studijama na životinjama, ali nikada još nije testirana na ljudima.
Kakva su predviđanja?
– Francuski naučnici pokušavaju da modifikuju trenutne vakcine za male boginje tako što ubacuju fragmente korona virusa. Na žalost, ne postoje brze strategije da se vakcina testira. Status quo ne znači da ćemo biti zarobljeni u 4 zida dok se ne otkrije vakcina, već da budemo spremni da će biti više kratkih perioda socijalnog distanciranja.
Institut Scripps, u kojem radite, takođe pokušava da pruži doprinos?
– Na mom institutu Scripps, laboratorija poznatog virologa i profesora Wilson, koja uglavnom radi na HIV – u i influenci, trenutno skuplja krv obolelih. Njihov cilj je da utvrde strukturu antitela (CR3022/anti-SARS-CoV) i njegove aktivne fragmente, koji se vezuje za SARS-Cov-2 kako bi dizajnirali novu vakcinu.
Kada se prognozira kraj epidemije?
– Nakon ovog prvog talasa i dalje ćemo imati ljude, koji su podložniji virusu. Pretpostavlja se da virus ima stepen zaraženosti tri, što znači da jedna osoba zarazi 3 drugr osobe. Kraj epidemije će biti kada 2/3 celokupnog stanovništva postane imuna ili putem infekcije ili vakcinacije. A u međuvremenu, društvo i ekonomija će trpeti.
Šta Vi lično mislite o tome?
– Ovo je veoma ozbiljna situacija, nije samo jači grip. Pre 3 meseca niko nije čuo za korona virus, ali trenutno je oko 1,133,758 inficiranih i 62,784 smrtnih slučajeva u svetu o kojima znamo, a pitanje je koliko će još biti do kraja. Ono što sigurno znamo je da razara svetsku ekonomiju, zdravstvene sisteme, puni bolnice, prazni ulice, razdvaja od radnih mesta, porodica i prijatelja. Ceo svet je trenutno stao, korona ne bira naciju. Uskoro će svako od nas poznavati bar jednu osobu koja je imala direktnu borbu sa ovim virusom. Doktori i medicinski radnici su u najvećem riziku zbog prevelike izloženosti ovom virisu. Količina virusa je proporcionalna sa jačinom simptoma. U poslednjih par godina, naučnici su i pisali da nam opasnost vreba i da je pandemija ovih razmera vrlo moguća pojava. Čak je i Bil Gejts pre 5 godina govorio o hipotetičkoj pandemiji u svom TED govoru.
KORONA DEFINITIVNO PIŠE ISTORIJU
Koliko će po Vama ova pandemija uticati na budućnost čovečanstva?
– Skromno je reći, odluke koje donosimo ovih dana i patnja za izgubljenim životima, koji su krajnji rezultat ove nevolje koja nas je snašla, uticaće na nove generacije mladih ljudi. Pandemija definitivno piše istoriju. Covid – 19 je velika tragedija za ceo svet, ali ipak predstavlja mogućnost da se zapitamo kakvo društvo želimo nakon završetka pandemije. Ovo je šok za sve nas. Međutim, sa druge strane, svet će biti pripremljen za sledeću bitku, koja nas zadesi na globalnom nivou.
Kakva je Vaša poruka na kraju razgovora?
Disciplina, odgovornost i moral je potrebna svim ljudima sveta više nego ikada. Budimo moralni da stavimo svo znanje u službi čovečanstva. Sad je vreme da svako da najviše od sebe u svojoj profesiji i da pomognemo jedni drugima. Moralno je dati sebe u ovoj situaciji i pomagati čovečanstvu. Nijedna nacija iz ovoga neće izaći kao pobednik, ovo je bitka između opakog virusa i svih ljudi na svetu. Najbolje što trenutno možemo uraditi je da iskoristimo ovo vreme da stvorimo uslove za bolje i sigurnije sutra. Momenat je sada.
.gif)
.gif)
