 (1).gif)
Tokom poslednje dve decenije XIX stoleća veliku tradiciju sporta u našem gradu počeli su veslači, atletičari, mačevaoci, plivači, kuglaši, gimnastičari, biciklisti…
Nekadašnji gradski dnevni list Velikog Bečkereka, Torontal, zabeležio je 19. maja 1889. godine:
– Sa radošću registrujemo da je jedno društvo u Velikom Bečkereku, koje se sastoji od više mladih ljudi, odlučilo da kraj erarne šume, pored baraka, nedeljno bar jednom priredi igru loptom…
Taj podatak zabeležile su brojne stare publikacije, između ostalih i velika Edicija Jugoslovenski fudbalski klubovi izdata 1977. Navedeno je to i u prvoj monografiji našeg FK Proleter, objavljenoj 1967, u njoj je zapisano i da je početak rada Fudbalskog saveza u Gradu bio 1919…
Prvi ovdašnji gradski fudbalski klub registrovan je 1907, Radnički telovežbeni klub (Munkas TC), posle njega, 1908, Velikobečkerečki fudbalski klub (Nagybecskerek SC)… U 40 kilometara udaljenom Modošu (današnja Jaša Tomić) 1911. krenuo je Građanski… Po završetku Prvog svetskog rata, sportski život u Velikom Bečkereku imao je novi polet.
Osnivači Velikobečkerečke fudbalske župe bili su klubovi Soko i Viktorija, 22. aprila 1919. godine. Zakazali su utakmicu u kojoj je je Soko pobedio sa 3:2. Gradski list Torontal zabeležio je i njihove sastave u tom susretu, uz suđenje Petrova.
Soko: Miloš Mojić, Popov, Čolić, Nikolić, Božiak, Marinkov, Tapavički, Stefanović, Avramov, Aleksić, Lambić.
Viktorija: Paiž, Kon, Sabo, Radivojević, Bok, Romoda, Gliksman, Ambrozi, Štefković, Rakoš, Karačonji.
Tog proleća startovao je i treći klub u Gradu – Vašaš (Gvožđar, od 1922. Slavija, od 1926. Radnički). Osnovan je 11. maja, a toga dana odigrao je meč sa ekipom Soko i izgubio 3:4… Krajem avgusta formirani su Sloga i Zidar, a 1. oktobra te 1919, Obilić. Šest tadašnjih fudbalskih klubova u gradu sa 30.000 stanovnika…
List Torontal beležio je aktivnosti Velikobečkerečkog fudbalskog saveza od 1919. Ova sportska asocijacija delovala je u okviru Banatskog sportskog saveza, a njegov prvi važan potez početkom 1920. godine bio je formiranje Banatske lige. Takmičenje je počelo 18 aprila. Učestvovali su Obilić, Vašaš i Viktorija (Veliki Bečkerek), KAC (Velika Kikinda), PSK (Pančevo), Olimpija (Vršac), DSK (Debeljača), ŽSE, ŽTK i Švebiše (Žombolj). Prvi šampion Banata postao je – Obilić.
Fudbalski život u Gradu brzo se razvijao, leta 1921. formiran je RSK Borac, 1922. ŽSK… Liga Velikog Bečkereka organizovana je prvi put 1922. godine sa šest klubova. Poredak je bio: Slavija, Obilić, ŽSK, Kadima, Borac, Švebiše…
Na osnovu zahteva banatskih klubova i uz saglasnost Beogradskog loptačkog podsaveza 1921. odlučeno je da cela teritorija Banata čini jedan fudbalski okrug pod nazivom Banatska župa, ali u okviru BLP. Na Skupštini JNS u Zagrebu 1930, BLP je dao saglasnost za formiranje dva nova podsaveza, sa sedištima u Novom Sadu i u Velikom Bečkereku…
Transformacije su sledile i od 1945. u socijalističkoj Jugoslaviji. Postojao je Fudbalski centar Zrenjanin, potom su formirani podsavezi (naša teritorija severni Banat), pa su unutar njih organizovani opštinski savezi. Od 1972. naša organizacija ponovo je samostalno delovala kao FSO Zrenjanin, a 2008. registrovani smo pod nazivom – Fudbalski savez Grada Zrenjanin.
Najznačajniji klubovi našeg saveza u vreme Kraljevine igrali su kvalifikacije i eliminacione lige za završnicu državnog prvenstva, Obilić dva puta, pa ŽSK tri, Borac jednom. U svojih pet sezona od 1931. do 1939, delili su od 13. do 21. pozicije u Jugoslaviji.
Pravu slavu fudbala u našem gradu proneo je FK Proleter koji je egzistirao od 1947. do 2005. godine. Zauzeo je prvo mesto na večitoj tabeli Druge lige SFR Jugoslavije (1947.-1991.), pet sezona proveo u Prvoj ligi države sa šest republika, u njenom poslednjem šampionatu zauzeo četvrto mesto. Stvorio je masu velikih igrača, od njih, 14 su postali državni reprezentativci.
U vreme Kraljevine, u našem gradu postojala su tri stadiona, izgradili su ih Obilić, ŽSK, Borac. Na lokaciji Obilića, 1948. godine počela je gradnja stadiona za potrebe novog društva, Proletera. Otvaranjem pokrivene zapadne tribine 1953. godine objekat je dobio moderan izgled. Imao je dogradnju sa novom betonskom pokrivenom tribinom1968. i rekonstrukciju1984. godine, a do 2000. godine ispunjavao je uslove UEFA za međunarodne utakmice. Ovoga proleća počeli su intenzivni radovi kako bi Gradski stadion u Karađorđevom parku dobio savremen izgled i funkcionalnost za međunarodna atletska i fudbalska takmičenja.
– Na teritoriji našeg saveza postoje 53 travnata fudbalska terena, u samom gradu 12. Uz postojeću masovnost u svim uzrasnim kategorijama, to je osnova za novi uspon zrenjaninskog fudbala, a taj zadatak imamo sa svojom unutrašnjom organizacijom, u saradnji sa klubovima, lokalnim društvenim i ekonomskim strukturama. U završnici proćenog dela prvenstva organizavaćemo Redovnu godišnju skupštinu, odmah posle nje i svečani deo, a tada ćemo povodom jubileja da podelimo priznanja i reklamni materijal sa obeležjima FSG Zrenjanin – rekao je Miran Pantelić, sekretar FSG Zrenjanin.
Izvor: FSG Zrenjanin
.gif)
.gif)
