90-ti rođendan u mraku

Železnički fudbalski klub Banat (danas ŽFK Banat Bagljaš) osnovan je 1922. Kao i svaki klub prolazio je kroz dobre i loše periode ali čini se da upravo danas proživljava svoje najteže trenutke u istoriji. Za vreme jedne naše posete treningu pred početak takmičenja u Opštinskoj fudbalskoj ligi (6, najniži. rang takmičenja op. a.) nismo primetili ništa neobično, što se ne događa na treningu bilo kog drugog kluba.

Štaviše 25 momaka koji smerno slušaju svog trenera Milana Ristića i ispunjavaju njegove taktičke zamisli veoma su lepa slika na kojoj mogu da pozavide mnogi klubovi u regionu, koji su, kako smo čuli – sretni i kad na trening dođe više od 5 fudbalera. Šta je onda ono što tišti ove momke koji su nas i pozvali u klub ne znajući više kome da se obrate? Splet nesretnih okolnosti i potezi nekoliko bivših uprava doveli su ovaj klub na ivicu ponora.

Ne, nisu u pitanju rezultati na travnatom terenu, već samo postojanje kluba.Činjenica je da je bilo povlačenja katastrofalnih poteza zbog kojih su dugovanja kluba postala za naše prilike enormna. Da nije gledana samo lična korist pojedinaca ne bi se desilo da igrači mesecima nemaju struju i toplu vodu te su tako posle treninga prisiljeni da idu pravo kući.

– Za nas su tako obične stvari postale luksuz – kaže jedan od igrača. Pripreme smo počeli polovinom februara i za to vreme nijednom nismo imali priliku da se istuširamo posle treninga. Oprema je posebna priča, lopte npr. sami donosimo od kuće, a evo vidite i sami da jedva da imamo 5 zglavnih za trening. Dresovi su još i najbolji deo, ostali su iz perioda kada je klub imao glavnog sponzora. Sadašnjih nekoliko entuzijasta koji rade u klubu uspeli su da donekle saniraju deo duga za struju pa se dešava da u izuzetnim situacijama klub dobija električnu energiju u periodu od par sati, kada je to najpotrebnije. Ostali su ipak dugovi za vodu i komunalije. Još uvek je nepoznanica kako će se plaćati sudije kada klub igra kao domaćin, a nekoliko puta u jesenjem delu to smo plaćali iz vlastitih džepova – kažu nam uglas igrači.

Jedan od najočiglednijih znakova nebrige za ovaj sportski objekat je urušeni levi deo zapadne tribine koji je sad ograđen plastičnim trakama i potpuno neupotrebljiv. S druge strane – suprotan primer. Dotrajali krov tribine koji je bio izbušen kao sito, sada je radom ovih momaka popravljen i može da služi svrsi neko vreme.

„Obraćali smo se za pomoć institucijama u gradu koje se brinu o sportu, no za sada smo dobijali samo diplomatske odgovore „– kaže jedan od igrača Branko Zoranović i dodaje – „Iz okolnih mesnih zajednica rečeno nam je da nismo u njihovoj nadležnosti. Ono što nam je najpotrebnije u ovom trenutku su lopte i zato apelujemo na ljude dobre volje i one koji vole ovaj klub da nam pomognu. Velika šteta bi bila da se jedan gradski klub koji evo treba da proslavi 90. rođendan tek tako ugasi…“.

Mi dodajemo da bi i način vođenja kluba i stanje u koje je doveden, pa samim tim i njegovo gašenje, bila velika sramota za grada sa epitetom „sportski“. Ovih 25 momaka koji su redovni na treninzima, koji su tu iz nekog jakog razloga, a ne samo da „ubiju“ vreme, to ne zaslužuju.